Haos na kapijama Evrope: Kako je 60.000 ljudi za dan preplavilo špansku enklavu i ko je zapravo otvorio kapije?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Španska enklava Seuta, smeštena na severnoj obali Afrike, tik naspram Gibraltara, ponovo se našla u vrtlogu dramatičnih događaja koji potresaju temelje evropske migracione politike. Dok se turisti na obližnjim andaluzijskim plažama opuštaju uz sunce, svega dvadesetak kilometara dalje, na afričkom tlu, odvija se kriza koja preti da preraste u humanitarnu i diplomatsku katastrofu nepredviđenih razmera. Prema poslednjim podacima, skoro 60 hiljada ljudi pokušalo je da se domogne španske, a time i teritorije Evropske unije, ostavljajući za sobom haos, političke potrese i, što je najtragičnije, ljudske žrtve.
Pitanje koje se nameće u svim evropskim prestonicama nije samo "šta se dogodilo", već prvenstveno "kako je do ovoga došlo". Odgovor na to pitanje slojevit je i krije se u kombinaciji marokanske prećutne tolerancije, dezinformacija koje su se poput požara širile društvenim mrežama, ali i zakasnele reakcije zvaničnog Madrida.
Mehanizam prodora: Tišina koja je otvorila granice
Tanjug AP/Antonio Sempere
Glavni udar na Seutu nije bio slučajan niti spontani incident malih razmera. Izvori iz španske Civilne garde otvoreno optužuju Maroko za "namernu pasivnost". Danima pre kulminacije krize, bilo je primetno da se hiljade mladih ljudi iz svih delova Maroka kreće ka severu. U normalnim okolnostima, marokanske snage bezbednosti, koje blisko sarađuju sa Španijom, takve grupe bi presretale i potiskivale duboko u unutrašnjost. Ovoga puta, to se nije dogodilo.
Španski bezbednosni zvaničnici tvrde da je postojala jasna tolerancija sa druge strane ograde. Dok su ranije marokanske patrole sprečavale čak i manje grupe migranata iz subsaharske Afrike, sada su "vrata Seute praktično bila otvorena". Hiljade ljudi je plivanjem pokušavalo da zaobiđe granične lukobrane, dok su marokanske vlasti intervenisale tek simbolično, uglavnom izvlačeći one koji su već bili u dubokoj vodi i u životnoj opasnosti.
Dodatno ulje na vatru dolilo je širenje glasina. Naime, među migrantima se proširila lažna informacija da su granice sa Španijom privremeno otvorene za sve one bez dokumenata. U potrazi za boljim životom, hiljade ljudi krenulo je ka moru, verujući da ih niko neće zaustaviti. S druge strane, reakcija Madrida bila je troma. U trenutku kada su prvi talasi migranata preplavili plaže, na terenu je bilo svega 55 pripadnika policije i obalske straže. Gradonačelnik Seute Huan Hesus Vivas, zatražio je hitnu intervenciju vojske već u ranim jutarnjim časovima, ali je vlada Pedra Sančeza reagovala tek osam sati kasnije, dok je grad već bio u potpunom kolapsu.
Istorijski koren španske Afrike: Zašto je Seuta španska?
Tanjug AP/Antonio Sempere
Da bismo razumeli zašto je ovaj komad zemlje toliko važan i zašto ga Maroko uporno potražuje, moramo se vratiti vekovima unazad. Seuta nije plod moderne kolonizacije iz 19. ili 20. veka. Njena sudbina zapečaćena je mnogo ranije. Još od antičkih vremena, zbog svog strateškog položaja na ulazu u Gibraltarski moreuz, bila je meta Feničana, Rimljana i Vizantinaca.
Ključni trenutak dogodio se 1415. godine, kada su Portugalci, pod vođstvom kralja Žoaoa I, osvojili grad u jednom danu. To je bio početak portugalske prekomorske ekspanzije. Seuta je ostala pod portugalskom zastavom više od dva veka, što je vidljivo i danas - zastava grada direktno je inspirisana zastavom Lisabona.
Povezane vesti
Kada je 1580. godine španski kralj Filip II preuzeo i portugalsku krunu, stvorena je Iberijska unija. Seuta je tada bila formalno portugalska, ali pod vlašću kralja iz Madrida. Prelomni momenat nastupio je 1640. godine, kada se Portugal pobunio protiv španske vlasti. Dok su ostali posedi priznali novu portugalsku dinastiju, plemstvo i građani Seute doneli su svesnu odluku da ostanu verni Madridu. Razlog je bio praktičan: odbrana i snabdevanje grada zavisili su isključivo od španskih luka u Andaluziji. Sporazumom iz Lisabona 1668. godine, Portugal je i zvanično priznao špansku suverenost nad Seutom.
Diplomatski šah: Enklava, a ne kolonija
Tanjug AP/Antonio Sempere
Kada je Maroko 1956. godine stekao nezavisnost od Francuske i Španije, Madrid je vratio većinu teritorija svog nekadašnjeg protektorata, ali Seuta i Melilja su izuzete. Španski stav je jasan: ovi gradovi nikada nisu bili deo protektorata, već integralni delovi španske države, baš kao i Madrid ili Barselona. Stanovnici Seute imaju špansko državljanstvo, svoje predstavnike u parlamentu i visok stepen autonomije stečen 1995. godine.
Za razliku od Gibraltara, koji se nalazi na listi UN kao teritorija koja čeka dekolonizaciju, Seuta nema taj status. To Španiji daje snažan međunarodni pravni argument, ali stvara i politički paradoks. Dok Madrid zahteva od Londona povratak Gibraltara pozivajući se na teritorijalni integritet, Rabat koristi identičan argument tražeći Seutu, nazivajući je "okupiranom afričkom zemljom".
Političke tenzije u Madridu: "Pozivni efekat" ili humanitarna obaveza?
Tanjug AP/Antonio Sempere
Trenutna kriza postala je i prvorazredno unutrašnje pitanje Španije. Opoziciona Narodna partija (PP) oštro kritikuje premijera Sančeza, zahtevajući hitne izmene zakona o imigraciji kako bi se omogućilo trenutno vraćanje migranata na samoj granici, uključujući i one koji dolaze morskim putem.
Kritičari vlade smatraju da je Sančezov program iz aprila ove godine, kojim je započeta legalizacija oko pola miliona migranata bez papira, stvorio takozvani "pozivni efekat". Za mnoge u Maroku, to je bio signal da je Španija spremna da otvori svoja vrata, što je, u kombinaciji sa marokanskim popuštanjem kontrole, stvorilo savršenu oluju na granici.
Dok se situacija na plažama Seute polako stabilizuje uz prisustvo vojske i postavljanje novih marokanskih kontrolnih tačaka, suštinski problem ostaje. Seuta nije samo geografska tačka gde se susreću dva kontinenta; ona je simbol dubokog jaza između bogatog severa i siromašnog juga, ali i stalni podsetnik na to kako istorijsko nasleđe iz 15. veka može definisati modernu geopolitiku 21. veka.
Komentari (0)