Podrška raste, ali postoje podele: Da li su građani EU spremni za članstvo Ukrajine?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok pregovori Ukrajine o članstvu u Evropskoj uniji napreduju otvaranjem novog klastera, najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje kakav je stav građana EU o mogućem pristupanju Kijeva Uniji. Podrška je posebno snažna u Španiji, gde 65 odsto građana podržava ulazak Ukrajine u EU, pokazuje istraživanje agencije Polling Europe.
Odnosi Kijeva i Madrida značajno su unapređeni nakon što je Rusija pokrenula invaziju punog obima 2022. godine.
Od tada je Španija obučila više od 9.000 ukrajinskih vojnika, a 2026. godine najavila je paket vojne pomoći toj zemlji vredan milijardu evra.
I Italijani uglavnom podržavaju pristupanje Ukrajine, sa 52 odsto onih koji su za njen ulazak u EU, iako mnogi smatraju da Kijev prethodno mora da sprovede reforme.
Trenutno se pregovori o pristupanju fokusiraju na šesti klaster, koji obuhvata spoljne odnose, odnosno usklađivanje Ukrajine sa EU u oblastima odbrane, trgovine i međunarodne politike.
Na nivou cele EU, 49 odsto ispitanika podržava ulazak Ukrajine u Uniju, dok se 39 odsto protivi njenom članstvu, barem za sada, a 12 odsto nema stav.
Iznenađujuće je da se stavovi menjaju u tri zemlje koje su među najvećim podržavaocima Ukrajine od početka ruske invazije punog obima – Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj, gde najveći broj ispitanika nije za ulazak Ukrajine u EU, barem ne kao punopravne članice sa pravom glasa.
Povezane vesti
Jedna od najvećih stopa protivljenja zabeležena je u Poljskoj, gde iznosi 49 odsto.
Da li je spor oko Ordena belog orla uticao na stavove Poljaka?
Važno je napomenuti da je istraživanje sprovedeno početkom jula, neposredno nakon velikog spora između Poljske i Ukrajine.
Do njega je došlo nakon što je predsednik Poljske Karol Navrocki oduzeo predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom najviše poljsko državno odlikovanje – Orden belog orla.
Odluka je usledila kao reakcija na to što je Ukrajina nazvala jednu vojnu jedinicu po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA) iz Drugog svetskog rata, partizanskoj grupi koja je u to vreme težila stvaranju nezavisne ukrajinske države.
Ta grupa se borila protiv nacističke vojske, kao i sovjetskih snaga, ali je istovremeno sprovodila i krvave akcije etničkog čišćenja nad hiljadama Poljaka u Voliniji i istočnoj Galiciji između 1943. i 1945. godine.
Prilikom vraćanja odlikovanja, predsednik Zelenski je kratko naveo da Poljska nije oduzela Orden ni italijanskom diktatoru Benitu Musoliniju, koji ga je dobio 1923. godine, niti bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, dugogodišnjem bliskom saradniku ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ipak, nekoliko nedelja kasnije, Zelenski, koji je odlikovanje dobio u aprilu 2023. godine, pokušao je da ublaži istorijske nesuglasice sa Varšavom po više pitanja, uključujući izdavanje dozvola za ekshumacije i pristup arhivama povezanim sa onim što je nazvao "tragičnim događajima".
Povezane vesti
Taj potez je u Poljskoj dočekan sa "zadovoljstvom i nadom".
"Spremni smo za ozbiljan i prijateljski dijalog o pitanjima koja nas danas povezuju, ali i onima koja nas dele", napisao je poljski premijer Donald Tusk u objavi na mreži X.
Komentari (0)