Nešto plaši Evropu, raste strah od ruskih hibridnih napada: Šta ako Putin odluči da ode korak dalje?

Ove nedelje, Belorusija, najbliži vojni saveznik Rusije, izvela je velike vojne vežbe u blizini Suvaljskog koridora, uskog kopnenog pojasa koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO-a. Zbog svog geografskog položaja, ovaj prostor se već dugo smatra jednom od najranjivijih tačaka NATO-a.

Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je političke lidere Francuske na poverljivi brifing o obaveštajnim podacima, a potom najavio nove mere za zaštitu kritične infrastrukture od sve intenzivnijih ruskih hibridnih napada.

Poljski premijer Donald Tusk otišao je korak dalje, upozorivši da bi Rusija mogla da izvede napade dronovima ili raketama na zemlje članice NATO-a, a zatim ih predstavi kao nesreće.

Velika Britanija pozvala je svoje građane da počnu da se pripremaju za mogućnost rata, uključujući stvaranje zaliha konzervisane hrane i vode za piće. Načelnik britanskog Generalštaba ocenio je da se Britanija suočava sa "najopasnijim“ periodom u poslednjih nekoliko decenija.

Nemačka priprema svoje bolnice za mogući ruski napad. Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je na "presudne trenutke“ u "odbrani slobode i mira na našem kontinentu“.

Čak je i tradicionalno neutralna Švajcarska usvojila novu strategiju nacionalne bezbednosti, koja predviđa jačanje otpornosti zemlje i sposobnosti da se odbrani od oružanog napada.

Predsednik Donald Tramp je, u međuvremenu, iznenada saopštio da je postignut napredak u planovima za uspostavljanje stalne baze američke vojske u Poljskoj. Pre dve nedelje, poslao je direktora CIA u tajnu misiju kako bi upozorio Moskvu da ne napada teritoriju NATO-a.

Čini se da su zemlje sa obe strane Atlantika uznemirene zbog mogućnosti da bi ruski predsednik Vladimir Putin uskoro mogao da proširi rat i izvan granica Ukrajine, prenosi CNN.

Savezni tužioci podigli su optužnice protiv pet osoba koje su, kako se navodi, radile za ruske obaveštajne službe u okviru mreže koja je planirala napade i ubistva širom sveta, uključujući i na teritoriji SAD. Tužilaštvo takođe tvrdi da je ta mreža naručivala napade na civilnu i vojnu infrastrukturu u evropskim zemljama.

Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia, AP/Evgeniy Maloletka

Ove optužbe uklapaju se u širi obrazac sa kojim se Evropa suočava već godinama: sajbernapadi, sabotaže, podmetanje požara, upotreba dronova i napadi na kritičnu infrastrukturu. Prošlog meseca, Nemačka je optužila Rusiju za napad dronom na civilni aerodrom.

Strateški izazov za NATO jeste u tome što Rusija može da sprovodi ovakve operacije, a da pritom ne pređe jasno definisani prag koji bi označio početak konvencionalnog rata.

Dron uleti u vazdušni prostor NATO-a, aerodrom bude ometen u radu, infrastruktura sabotirana, a ubistva izvedena preko kriminalnih mreža, sve su to operacije u takozvanoj "sivoj zoni“, koje je moguće negirati i za njih izbeći direktnu odgovornost.

Ali šta ako Putin odluči da ode korak dalje? Suvaljski koridor nudi jedan od odgovora.

To je granica duga oko 105 kilometara između Poljske i Litvanije i jedina kopnena veza između baltičkih država članica NATO-a, Litvanije, Letonije i Estonije i ostatka NATO-a.

Zamislite krizu u kojoj Rusija, možda uz podršku Belorusije, šalje svoje snage u jedan deo tog koridora. Putin bi verovatno tvrdio da je reč o ograničenom upadu, ukoliko bi se uopšte oglasio, i da Rusija ne želi eskalaciju.

Rusija bi takođe, preko nezvaničnih kanala, poručivala da bi odgovor NATO-a mogao da dovede do nuklearnog rata. Cilj takvog poteza ne bi bio toliko samo zauzimanje koridora i presecanje veze sa baltičkim krilom NATO-a, koliko podrivanje NATO-a i njegovih obaveza međusobne odbrane u celini.

Da li bi se 32 zemlje članice NATO-a složile da zarate sa Rusijom kako bi povratile mali deo teritorije? Da li bi američki predsednik rizikovao eskalaciju sa nuklearnom silom zbog Litvanije? Da li bi to učinile Nemačka i Francuska?

AP/Russian Defense Ministry Press Service via APprofimedia

Niko ne može sa sigurnošću da kaže, a upravo to ide na ruku Putinu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upitan je ove godine o vojnoj vežbi koja je simulirala upravo takav scenario - ruski potez protiv Suvaljskog koridora. Njegov odgovor bio je da NATO redovno uvežbava odgovore na ovakve scenarije i da bi napad izazvao razoran odgovor.

Da li mu Putin veruje? S obzirom na to da je Vašington u sukobu sa svojim najbližim saveznicima, uključujući Kanadu, možda i ne.

Lekcije iz Ukrajine

Ukrajina je Evropljanima na brutalan način pokazala šta je potrebno za vođenje savremenog rata.

Zemljama je potrebno više od vojne opreme. Potrebne su im elektroenergetske mreže koje mogu da izdrže napade, bolnice sposobne da zbrinu veliki broj žrtava, rezervni i alternativni sistemi komunikacije, funkcionalne saobraćajne mreže i vlade koje mogu da nastave da rade pod dugotrajnim pritiskom.

A najvažnije od svega, potrebna su im društva sposobna da podnesu posledice i troškove, a da se pritom ne uruše i ne podele.

Ove nedelje, NATO je javno objavio ažurirane zahteve za nacionalnu otpornost, koji obuhvataju sve, od kontinuiteta rada državnih institucija i snabdevanja energijom do hrane, vode, zdravstvene zaštite i komunikacija tokom "krize i sukoba“.

Zvaničnici NATO-a proučavaju kako su Ukrajinci uspeli da održe funkcionisanje osnovnih usluga uprkos kontinuiranim ruskim napadima.

To je izuzetan preokret. Ukrajina više nije samo ta koja prima pouke od NATO-a, sada i NATO uči od Ukrajine.

Tanjug/AP/Evan Vucci, Ukrainian Emergency Service, FoNet/AP

Na taj način, Alijansa nastoji da odvrati protivnike ne samo obećanjem razornog odgovora na agresiju, već i pokazivanjem Putinu da njegova agresija neće uspeti.

Pitanja u vezi sa Vašingtonom

Postoji i američki faktor koji stoji iza evropske hitnosti.

SAD su istovremeno angažovane u Evropi, bore se protiv Irana na Bliskom istoku i odvraćaju Kinu u Indo-Pacifiku. Protivvazdušna odbrana, pomorske snage, obaveštajni kapaciteti i zalihe municije koje se smanjuju ne mogu istovremeno biti svuda.

Tramp je mnogo toga učinio na jačanju NATO-a, ali njegova posvećenost klauzuli o uzajamnoj odbrani ostaje neizvesna. Moskva je toga svesna.

Rusija i dalje ostaje zaglavljena u Ukrajini. Ali Putinu nije potrebna još jedna invazija razmera ukrajinskog rata da bi izvršio pritisak na NATO. On može postepeno podizati nivo eskalacije: sabotažama, sajber-napadima, planovima za atentate, napadima dronovima ili raketama, a zatim ograničenom vojnom operacijom osmišljenom da proveri da li NATO i dalje zaista stoji iza onoga što govori.