Puca dogovor u Evropskom parlamentu? Mecola sve bliža trećem mandatu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola najozbiljniji je kandidat za treći uzastopni mandat na toj funkciji, uprkos neformalnom dogovoru vodećih proevropskih političkih grupacija prema kojem bi u drugoj polovini zakonodavnog mandata mesto predsednika trebalo da pripadne socijaldemokratama, prenosi danas Juronjuz.
Podrška trećem mandatu malteške političarke iz redova Evropske narodne partije (EPP), koja trenutno obavlja drugi mandat, sve je veća među poslanicima Evropskog parlamenta, iako Mecola još nije zvanično saopštila da li će se ponovo kandidovati.
Takav razvoj događaja izaziva zabrinutost u grupi Socijalista i demokrata (S&D), koja smatra da joj, na osnovu dugogodišnjeg neformalnog dogovora centrističkih političkih snaga, pripada mesto predsednika Evropskog parlamenta u drugoj polovini aktuelnog saziva.
"Ne bi trebalo da prihvatimo Mecolu i nećemo to da učinimo. Ali, čini mi se sasvim očiglednim da će ona ponovo biti izabrana", rekao je jedan poslanik iz redova socijalista za Juronjuz, želeći da ostane anoniman.
Pregovori o izboru predsednika Evropskog parlamenta očekuju se nakon letnje pauze, ali su razgovori unutar političkih grupa već počeli.
Prema navodima izvora iz Evropskog parlamenta, socijalisti trenutno nemaju kandidata koji bi mogao ozbiljno da ugrozi Mecolu.
U Socijalistima i demokratama razmatraju dve mogućnosti - da podrže Mecolu u zamenu za političke ustupke, poput većeg broja predsedničkih mesta u parlamentarnim odborima ili čvršće saradnje u okviru proevropske većine, ili da istaknu sopstvenog kandidata, iako bez realnih izgleda za pobedu.
Povezane vesti
Kao moguća kandidatkinja pominje se nemačka poslanica Katarina Barli, ali sagovornici Juronjuza ocenjuju da bi takav potez pre svega imao za cilj da se javnosti pokaže da je Evropska narodna partija odstupila od dosadašnjeg neformalnog dogovora.
Sagovornici Juronjuza ocenjuju da Mecola uživa veliki ugled među poslanicima različitih političkih opcija, zahvaljujući sposobnosti da održava dobre odnose i van konzervativnog političkog bloka, kao i zbog prepoznatljivog međunarodnog angažmana.
Predsednik Evropskog parlamenta bira se tajnim glasanjem na mandat od dve i po godine, ali se odluka tradicionalno donosi prethodnim političkim dogovorima između najvećih poslaničkih grupa.
Konzervativna Evropska narodna partija, Socijalisti i demokrati i liberalna grupa Obnovimo Evropu obično unapred usaglašavaju raspodelu najvažnijih funkcija u institucijama Evropske unije, uključujući predsednike Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku.
Poslednji takav dogovor postignut je u junu 2024. godine, kada je Ursula fon der Lajen potvrđena za predsednicu Evropske komisije, Antonio Košta izabran za predsednika Evropskog saveta, a Kaja Kalas za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiko i bezbednost.
U Evropskom parlamentu taj dogovor prethodnih saziva podrazumevao je da se funkcija predsednika smenjuje između Evropske narodne partije i Socijalista i demokrata.
Međutim, prema navodima više evropskih poslanika, formulacija sporazuma ostavlja prostor za različita tumačenja, jer se u njemu govori samo o "uravnoteženoj raspodeli vodećih funkcija", što uključuje i potpredsednike parlamenta i predsednike odbora.
Povezane vesti
Komentari (0)