Zapadna Evropa obara temperaturne rekorde: Najtopliji jun i jul u istoriji merenja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zapadna Evropa imala je najtopliji jun i jul otkako se vrše merenja, dok klimatske promene doprinose istorijskom talasu vrućine, suše i požara širom regiona, saopštila je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a prva dva meseca leta obeležili su uzastopni toplotni talasi, ekstremno visoke temperature i izuzetno sušni uslovi. Od početka maja, intenzivne vrućine izazvale su brojne požare, dugotrajnu sušu i nove temperaturne rekorde širom regiona, dok se očekuje i da će hiljade ljudi preminuti od posledica ekstremnih vrućina.
Prema klimatskim podacima, 2026. je za sada treća najtoplija godina na svetu, iza 2024. i 2025. godine. Međutim, do kraja godine situacija bi mogla da se promeni.
Služba Kopernikus za klimatske promene saopštila je da je prosečna temperatura u zapadnoj Evropi tokom juna i jula iznosila 21,62 stepena Celzijusa, čime je oboren rekord iz 2022. godine za isti period.
Sve je veća mogućnost da će 2026. do kraja godine nadmašiti 2024. kao najtopliju godinu ikada zabeleženu, ili joj se makar veoma približiti. Naučnici to povezuju sa ubrzanim globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim aktivnostima i snažnim fenomenom El Ninjo, periodičnim zagrevanjem delova Tihog okeana koje utiče na temperature širom sveta.
Rasprostranjena suša
Nivo vlage u zemljištu bio je "značajno niži" nego u julu 2022. godine, kada je zapadnu Evropu pogodila poslednja velika suša, navodi Kopernikus.
"Ovo je jasan primer kako klimatske promene pojačavaju ekstremne vrućine, pri čemu se visoke temperature i suša sve više međusobno pojačavaju“, rekla je Samanta Burgess iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, koji upravlja sistemom Kopernikus.
Tanjug AP/Nicolae Dumitrache
Povezane vesti
Veoma sušni uslovi zabeleženi su tokom jula u zemljama zapadne i centralne Evrope, uključujući Francusku, Španiju, Austriju i Mađarsku, ali i Veliku Britaniju, Irsku i delove Islanda.
Vodostaji reka bili su neuobičajeno niski, a posebno su pogođene Sena, Rajna i Dunav. To je u pojedinim evropskim zemljama uticalo na transport, navodnjavanje i proizvodnju energije.
Visoke temperature i suvo zemljište stvorili su idealne uslove za širenje požara, dok naučnici upozoravaju da se zbog klimatskih promena u Evropi povećava učestalost vremenskih uslova pogodnih za izbijanje ekstremnih požara.
Francuska i Španija ovog leta suočile su se sa najtežim požarima u novijoj istoriji, dok su veliki požari zabeleženi i u drugim delovima Evrope, kao i na severozapadu SAD i u Kanadi.
Tanjug/AP/Emma Da Silva
Poslednjih 11 godina najtoplije u istoriji
Na globalnom nivou, prošli mesec bio je izjednačen za drugo najtoplije zabeleženo julsko razdoblje, sa prosečnom temperaturom vazduha pri površini Zemlje koja je bila 1,47 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period od 1850. do 1900. godine, saopštio je Kopernikus.
Poslednjih 11 godina bile su najtoplije otkako postoje merenja.
"Nismo tokom svog života, a vrlo verovatno ni tokom čitave naše civilizacije, imali priliku da vidimo klimu koja je toliko topla. Glavni pokretač ovog zagrevanja, kao što znamo, jesu gasovi sa efektom staklene bašte", rekao je Karlo Buontempo.
Povezane vesti
Komentari (0)