Evropa štedi, Amerika gradi AI gigante: Gde završavaju stotine milijardi evra?

Građani Evropske unije nesvesno pomažu najveći tehnološki procvat današnjice. Naime, više od 440 milijardi evra iz evrozone uloženo je u američke tehnološke gigante, dok Evropska centralna banka upozorava da Evropa finansira razvoj veštačke inteligencije u SAD, a istovremeno gubi trku za sopstvene AI šampione.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, govoreći u Beču u ponedeljak, upozorila je da evropska štednja rizikuje da finansira procvat veštačke inteligencije u SAD, a da Evropa istovremeno ne dobije uporediv deo ekonomskih koristi.

"Kompanije se grade negde drugde. Prošle godine Sjedinjene Države stvorile su 59 značajnih AI modela, Kina 35, dok su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo proizveli po jedan", rekla je ona.

Evropi ne nedostaje novac. Problem je kako veći deo tog kapitala usmeriti ka kompanijama koje imaju potencijal za rast.

Prema novoj analizi Evropske centralne banke objavljenoj u utorak, domaćinstva u evrozoni su u maju 2026. godine držala gotovo 10.000 milijardi evra na bankarskim depozitima. Oko trećine svoje finansijske imovine čuvaju u depozitima, dok je taj udeo kod američkih domaćinstava svega 11 odsto. Istovremeno, oko 80 odsto domaćinstava u evrozoni ne poseduje akcije, obveznice niti investicione fondove.

ECB je utvrdila da mnoge Evropljane od investiranja odvraćaju ograničena finansijska sredstva, nedovoljno znanje, nizak nivo poverenja i zabrinutost zbog rizika. Više od 60 odsto domaćinstava u evrozoni najveći deo bogatstva drži u nekretninama, dok se oko četvrtine uglavnom oslanja na bankarske depozite. Oko 10 odsto ulaže posredno, putem penzijskih i osiguravajućih proizvoda, dok samo četiri odsto značajan deo svoje imovine drži direktno na finansijskim tržištima.

Oni u Evropi koji žele izloženost sektoru veštačke inteligencije često ulažu u američke tehnološke kompanije, uglavnom preko investicionih fondova i penzionih šema.

Tanjug/AP/Michael Probst

Da li je ulaganje u američku tehnologiju nužno problem?

Žeremi Pelopezo, glavni strateg za Evropu u kompaniji BCA Research, rekao je za Euronews Business da ulaganje u američke tehnološke kompanije ne mora nužno da predstavlja problem za evropska domaćinstva.

"Američki tehnološki sektor nadmašuje evropske berzanske indekse već poslednjih 10 godina", rekao je on, dodajući da međunarodna ulaganja mogu pomoći štedišama da diversifikuju rizik.

On je takođe istakao da je slabiji evro u pojedinim periodima povećavao prinose koje su investitori iz evrozone ostvarivali na imovinu denominovanu u američkim dolarima. Međutim, on upozorava da je američki tehnološki sektor postao veoma koncentrisan, što investitore izlaže relativno maloj grupi kompanija na koje utiču mnogi isti tržišni faktori.

Ben Baringer, direktor istraživanja tehnološkog sektora u kompaniji Quilter Cheviot, rekao je da se evropski kapital preliva u inostranstvo zato što su mnoge od vodećih svetskih tehnoloških kompanija nastale i razvile se van Evrope, nudeći veće izglede za rast i bolje prinose za investitore.

Kako evropski novac finansira američku veštačku inteligenciju?

Kupovina postojećih akcija američkih tehnoloških kompanija ne donosi direktno novi novac tim kompanijama. Međutim, snažna tražnja investitora može da podrži njihovu tržišnu vrednost i olakša im prikupljanje kapitala emitovanjem novih akcija.

Kada evropski mali investitori kupuju novoizdate akcije, kao što se dogodilo kada je SpaceX u junu omogućio učešće malim investitorima u svojoj inicijalnoj javnoj ponudi akcija (IPO), oni kompaniji obezbeđuju sredstva koja ona može da koristi za nova ulaganja.

Tanjug/AP/David J. Phillip

Ipak, malo je verovatno da će same javne ponude akcija obezbediti dovoljno kapitala za održavanje vrtoglavog tempa ulaganja velikih kompanija koje razvijaju i koriste veštačku inteligenciju. Zato su najveće tehnološke kompanije u velikoj meri počele da se zadužuju i na tržištu obveznica.

Prema analizi Evropske centralne banke, očekuje se da će najveće tehnološke kompanije do 2028. godine investirati više od 1.000 milijardi dolara (870 milijardi evra). Ta ulaganja obuhvataju izgradnju data centara, nabavku naprednih čipova, obezbeđivanje izvora električne energije i razvoj mrežne infrastrukture.

Kristin Lagard navela je da su najveće američke tehnološke kompanije prošle godine emitovale više od 100 milijardi dolara (87 milijardi evra) obveznica i da sada čine gotovo desetinu svih novih emisija korporativnih obveznica nominovanih u evrima koje izdaju nefinansijske kompanije.

Prema podacima ECB-a, pet velikih američkih tehnoloških kompanija trenutno ima oko 40 milijardi evra obveznica nominovanih u evrima. Evropski investicioni fondovi, osiguravajuće kuće i penzioni fondovi koji kupuju te obveznice praktično direktno pozajmljuju novac američkim tehnološkim kompanijama.

Takvo zaduživanje može imati i šire posledice. Velika emisija američkih obveznica može doprineti rastu prinosa na globalnom nivou, dok se dugoročne kamatne stope u evrozoni često kreću u istom smeru kao i one u Sjedinjenim Državama.

"Evropa će snositi deo cene ovog procvata kroz sopstvene troškove zaduživanja. Pitanje je da li će dobiti i privredni rast koji ide uz njega", rekla je Lagard.

Investicioni jaz Evrope u oblasti veštačke inteligencije

Prema procenama Evropske centralne banke, brzo usvajanje veštačke inteligencije moglo bi da poveća produktivnost u evrozoni za čak 4 odsto tokom naredne decenije.

Tanjug/AP/Michael Probst

Međutim, Evropa i dalje značajno zaostaje za Sjedinjenim Državama kada je reč o infrastrukturi neophodnoj za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Kristin Lagard navodi da se u SAD nalazi oko 75 odsto globalnih kapaciteta za AI računarstvo, dok Evropa raspolaže sa približno pet odsto.

Evropska komisija procenjuje da bi jaz između potražnje i raspoloživih kapaciteta data centara u Evropskoj uniji mogao da dostigne 19 gigavata do 2036. godine. Njegovo zatvaranje moglo bi da košta čak 600 milijardi evra. Prema procenama ECB-a, kompanije iz evrozone će tokom 2026. godine oko 10 odsto svojih investicija usmeriti na veštačku inteligenciju, dok je zaduživanje povezano sa AI činilo približno četvrtinu rasta kreditiranja kompanija u prvom tromesečju ove godine.

Iako Evropa ima perspektivne privatne kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju, običnim investitorima je mnogo lakše da ulažu u američke tehnološke gigante čijim se akcijama javno trguje na berzama.

"U Evropi nema nedostatka kapitala, problem je samo u njegovom usmeravanju", rekao je Peloso.

On dodaje da Evropa poseduje značajan broj tehnoloških kompanija, ali da se akcijama relativno malog broja njih trguje na berzi. Zbog toga mali investitori, kao i fondovi koji mogu da ulažu samo u javno listirane kompanije, imaju ograničen izbor evropskih tehnoloških ulaganja.

Francuska kompanija Mistral istovremeno pokazuje potencijal Evrope, ali i njene investicione probleme. Ova AI kompanija prošle nedelje prikupila je tri milijarde evra, što predstavlja najveće prikupljanje kapitala kroz prodaju vlasničkog udela koje je ostvarila neka evropska tehnološka kompanija. Ipak, obični štediše nisu mogli direktno da učestvuju u toj investiciji jer se akcijama kompanije ne trguje javno.

Ben Baringer ocenjuje da bi samo podsticanje investitora da više novca usmeravaju ka evropskim AI kompanijama rešavalo posledice, ali ne i suštinu problema.