Tražite dobro plaćeni posao iz pakla? Zašto ne pokušate u Evropskoj komisiji

Stotine hiljada Evropljana sanja o jednom od traženih poslova u službi Evropske komisije. Ranije ove godine oko 170.000 ljudi prijavilo se na samo 1.500 početnih mesta u institucijama EU. A za mnoge koji uđu, stvarnost je daleko od sna.

Politico je razgovarao s desetak službenika iz kabineta raznih komesara i iz generalnih direktorata - različitih godina, nacionalnosti i rangova. Opisuju firmu u kojoj dugi sati, teška birokratija, a ponekad i toksično rukovodstvo ostavljaju ljude iscrpljene, otuđene i u dilemi da li se plata i prestiž uopšte isplate.

Iskustva se u instituciji od tridesetak hiljada ljudi dosta razlikuju, ali iste žalbe se vraćaju iznova. Nekima je obećana anonimnost da bi pričali otvoreno.

"Uslovi su sve teži", kaže Nikolaos Mavraganis, predsednik Union Syndicale Fédérale, krovnog saveza od oko dvadeset sindikata u institucijama EU i međunarodnim telima. U Komisiji je od 1994, a svezom rukovodi od 2019.

"Sve je više posla, a to znači sve više pritiska", kaže on.

Dok Brisel preuzima sve težu geopolitičku ulogu, što uključuje rat u Ukrajini, odnose s Kinom, nepredvidive Sjedinjene Države, službenici kažu da raste osećaj da je svaki dosije važan.

Većina žalbi koje je Politico čuo - stresni projekti, teški šefovi, beskrajna birokratija, stare kancelarije - nije rezervisan samo za Komisiju. Isto se čuje u ministarstvima, kancelarijama i konsultantskim firmama širom Evrope. Ali kombinacija prestiža, političkog pritiska i same veličine kuće čini to iskustvo posebnim - i često teškim.

Josef Kubes / Alamy / Profimedia

"To je izvršna vlast EU, pa ljudi imaju neki čudan kompleks boga", rekao je jedan službenik.

Portparol Komisije kaže da je institucija "posvećena tome da bude moderno, uvažavajuće i privlačno mesto za rad" i ukazuje na pregled rada koji je pokrenula predsednica Ursula fon der Lajen. Interna anketa pokazuje da 74 odsto zaposlenih Komisiju vidi kao privlačnog poslodavca, što predstavlja šest poena više nego 2023. godine.

Poređenja javnih brojki nema mnogo. Anketa ECB iz 2025. kaže da je 85 odsto zaposlenih ponosno što tamo radi, iako manje od polovine smatra da je opterećenje podnošljivo. To je širi paradoks: lojalnost instituciji može ostati jaka i kad svakodnevica frustriira. U Komisiji taj razmak pomaže da se objasni zašto razočaranje ne vodi obavezno odlasku.

Lonac pod pritiskom

Mesta u Komisiji, gde se kroje politike za više od 450 miliona Evropljana, i dalje su među najtraženijim u javnom sektoru. Brisel je i relativno jeftin u poređenju s mnogim zapadnoevropskim prestonicama, posebno uz platu u Komisiji.

Novac nije mali. Za AD-5, ulazni administratorski nivo, plata je otprilike 6.000 do 7.000 evra mesečno pre dodataka. Službenici plaćaju porez Unije, a ne državni porez na dohodak, pa im obično ostane više u džepu. Porodični dodaci, diplomatski popusti na automobile i jaka sigurnost posla samo pojačavaju utisak. Neki čak imaju stan u Briselu, a porodicu u drugoj zemlji, i lete kući skoro svakog vikenda.

Ali prestiž stvara i sopstveni pritisak.

Ta atmosfera, kažu, spušta se u svakodnevicu. Svaka brifing beleška, svaki papir o politici, svako saopštenje ide kroz više slojeva odobrenja. Odluke se vuku kroz dugačke lance mejlova i krugove ispravki. Čak i rutinski posao tretiraju kao da je geopolitička kriza.

Evropska komisija

Jedan iz kabineta komesara kaže da dan često kreće u sedam ili osam ujutru i završava oko sedam uveče, s malo vremena van kancelarije osim kad prati komesara na put. Drugi, iz komunikacija, seća se da je kasno uveče plakao od količine posla, piše Politico.

Više njih krivi samu birokratiju. Kabineti i generalni direktorati često slabo komuniciraju, pa ljudi jure odobrenja i informacije jedni od drugih.

"Direktorati čekaju mrvice od kabineta, a kabineti su toliko pregaženi da nemaju kako da im to daju", kaže jedan zaposleni iz kabineta komesara i dodaje:

"To je strukturni problem. Svi pokušavaju da izvuku informacije jedni iz drugih".

Drugi se slaže i kažu: "Ponekad bih sebi pucao u glavu".

I veličina kuće ostavlja ljude nevidljivim.

"U Komisiji su hiljade ljudi, pa čak i ako radiš dvadeset godina, većina te nikad nije videla. Ti si samo mala molekula u ogromnom organizmu", navodi zaposleni.

Kako kome zapadne

Da li će neko tu biti zadovoljan često je stvar sreće, na prvom mestu šef. Iskustva se dramatično razlikuju od komesara do komesara. Kabinet komesara za klimu Vopkea Hukstre interno se smatra dobrim. Drugi komesari imaju reputaciju da puštaju da se razvije toksična kultura, svađe i borba za moć.

Jedan visoki dužnosnik u kabinetu komesara unutar Berlemona postao je poznat po tome što "dreči" na ljude, kažu dva sagovornika. Zaposleni u DG ECHO kaže da je vikanje u njihovoj jedinici uobičajeno.

Bivši službenik se seća kako je gledao da starijeg kolegu pred drugim rukovodiocima kude zbog procurelog dokumenta. Jedan službenik kaže da ga je šef udario. Više njih kaže da nemaju poverenja da će se žalba uzeti za ozbiljno.

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

Komisija je 2024. unajmila glavnog poverljivog savetnika za prijave uznemiravanja i ima tim od 40 savetnika po Komisiji i izvršnim agencijama, kao deo "neformalnog" rešavanja sukoba na poslu.

Od septembra 2024. taj savetnik, koji odgovara komesaru za budžet Pjotru Serafinu, primio je 960 prijava od "kolega koji se osećaju uznemirenima, navodnih počinilaca, svedoka, rukovodilaca i HR korespondenata", kaže portparol.

Komisija navodi da je 14.000 zaposlenih bilo na prezentacijama o politici protiv uznemiravanja, a 2.400 rukovodilaca na obaveznim obukama u poslednje dve godine. Veća svest o tome gde potražiti pomoć, kažu, donela je "relativno veliki broj" prijava glavnom savetniku.

On, međutim, "nema mandat da istražuje i nije pravno ovlašćen da kvalifikuje ponašanje kao uznemiravanje u smislu Pravilnika o osoblju". Za formalnu žalbu ide se u Istražni i disciplinski ured (IDOC) ili u OLAF. Takvih predmeta Komisija prima oko 20 do 25 godišnje.

Stare zgrade

Pa prostor. Berlemon je temeljno renoviran, ali ostale zgrade stare. Tokom junskog toplotnog talasa u DG AGRI su se žalili da rade bez pristojne klime, prema internim porukama koje je video Politico.

U sedištu DG COMP u kuli Madu savetovali su da se ne pije iz pojedinih česmi zbog moguće kontaminacije, a grejanje i sanitarije "ne rade na nivou koji bi trebalo da očekujemo", priznao je v.d. generalnog direktora u mejlu.

U Berlemonu na nižim spratovima ljudi su besneli kad je klima ugašena usred vrućine, a ostavljena na osmom i iznad, gde sede komesari i vrh. Jedan službenik je tada rekao da to liči na feudalizam.

Iskustva se oštro razlikuju, ali mnogi opisuju istu napetost. I dalje ih vuče suština posla, iako su uslovi frustrirajući i iscrpljujući više nego što su mislili. Nad hladnom pastom u kantini Komisije jednog službenika pitaju da li je srećan.

Slegne ramenima i kaže: "Posao je zanimljiv".

Za mnoge unutar sistema, to je dovoljan razlog da ostanu.