Švedska ubrzano utvrđuje Gotland: Ostrvo postaje ključna linija odbrane NATO-a od moguće ruske pretnje

Švedska ubrzano jača vojne i civilne kapacitete na ostrvu Gotland u Baltičkom moru, koje se smatra jednom od najvažnijih strateških tačaka u regionu i potencijalnom metom u slučaju eskalacije odnosa sa Rusijom. Nekada popularna turistička destinacija, Gotland danas postaje simbol švedskog ponovnog naoružavanja i priprema za moguće bezbednosne izazove.

Na vojnoj bazi u blizini srednjovekovnog grada Visbija obuku prolaze stotine regruta, među kojima je i 19-godišnja Ela Adman. Pre samo četiri meseca završila je školu i nikada ranije nije držala oružje u rukama, a danas nosi automatsku pušku i priprema se za svoj prvi zvanični zadatak – obezbeđivanje švedske kraljevske porodice u Stokholmu.

Kako kaže, u početku ju je iznenadilo što obavezni vojni rok traje čak 15 meseci, kao i izuzetno naporni dani koji često traju i po 16 sati.

„Tokom obuke shvatite za šta ste sve sposobni i koliko postajete snažni kao tim“, rekla je mlada Ela.

Gotland se nalazi svega 275 kilometara od ruske enklave Kalinjingrad i 87 kilometara od švedskog kopna. Zbog svog položaja smatra se ključnom tačkom za kontrolu vazdušnih i pomorskih operacija u Baltičkom moru, ali i za zaštitu savezničkih pojačanja koja bi u slučaju sukoba stizala u baltičke države.

Tokom Hladnog rata na ostrvu su bila raspoređena četiri vojna puka sa oko 25.000 vojnika u slučaju pune mobilizacije. Međutim, poslednji puk P18 ugašen je 2005. godine, nakon čega je na ostrvu ostala samo mala jedinica teritorijalne odbrane.

Situacija se promenila posle ruske aneksije Krima 2014. godine, a naročito nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Puk P18 ponovo je formiran 2018. godine, a od ulaska Švedske u NATO Gotland je postao redovna lokacija velikih savezničkih vojnih vežbi.

Švedska: Ko kontroliše Gotland, kontroliše Baltičko more

Komandant švedske vojske na Gotlandu, pukovnik Andreas Gustafson, ističe da je značaj ostrva mnogo veći od nacionalne bezbednosti.

„Ako kontrolišete Gotland, možete kontrolisati Baltičko more. Zato moramo da zadržimo kontrolu nad ostrvom – ne samo zbog Švedske, već i zbog NATO-a“, rekao je Gustafson.

U švedskoj strategiji odbrane za period od 2025. do 2030. godine iznenadni napad na Gotland naveden je kao jedan od sedam prioriteta za koje država mora da bude spremna.

Krabs / imageBROKER / Profimedia

Iako švedska vojska smatra da trenutno ne postoji neposredna opasnost od klasične ruske invazije, upozorava da su mnogo realniji scenariji špijunaža, sabotaže i hibridni napadi.

Gustafson smatra da bi eventualni prekid rata u Ukrajini mogao dodatno da poveća rizik.

„Rusija bi tada mogla veoma brzo da preusmeri svoje vojne snage prema Finskoj i baltičkim državama. Uvek postoji rizik da Rusija postane očajna. Što je pod većim pritiskom, to može biti nepredvidljivija“, upozorio je on.

U slučaju eventualnog napada, Švedska planira da zadrži stanovništvo na ostrvu i organizuje odbranu sa oko 4.500 pripadnika borbene grupe.

Civili se pripremaju za krizne situacije

Pored vojnog jačanja, Švedska intenzivno razvija i sistem civilne zaštite. Stanovnici Gotlanda podstiču se da budu što samostalniji u slučaju prekida snabdevanja ili izolacije ostrva.

Lekarka Eva Rinblad osnovala je u svom naselju grupu za vanredne situacije. Komšije su zajedno popisale zalihe vode, hrane, električne energije i komunikacione opreme, a sledeći korak je mapiranje svih dostupnih izvora vode.

Rinblad planira i otvaranje lokalnog centra za vanredne situacije, gde bi građani mogli da dobiju informacije, ogreju se, pripreme hranu, napune telefone ili prenoće ukoliko bude potrebno.

Njeno domaćinstvo već raspolaže podrumom sa zalihama hrane, velikom baštom, voćnjakom, kokoškama, patkama, solarnim panelima i sistemom za prikupljanje kišnice.

„Ako bi Rusija sutra napala, nadam se da bi vlasti pomogle najugroženijima, ali društvo bi, koliko god je moguće, trebalo da nastavi normalno da funkcioniše. Vrtići i škole treba da rade, ljudi treba da odlaze na posao“, smatra ona.

Gotland kao model za celu Švedsku

Direktor švedske Agencije za civilnu odbranu i otpornost Mikael Frisel ocenjuje da je bezbednosna situacija u Baltičkom moru izuzetno ozbiljna.

„Nalazimo se veoma blizu Rusije i beležimo incidente i iznad i ispod površine mora“, rekao je Frisel.

Prema njegovim rečima, potpuna odbrana Gotlanda podrazumeva snažno vojno prisustvo, ali i otpornu civilnu zaštitu.

„Ako imamo snažnu vojsku i snažnu civilnu odbranu, to doprinosi kolektivnoj odbrani celog NATO-a u ovom regionu“, naglasio je on.

Angela to Roxel / imageBROKER / Profimedia

Švedske vlasti upozoravaju da bi u slučaju sukoba Gotland mogao da ostane izolovan i bez redovnog snabdevanja, zbog čega rade na tome da ostrvo postane što samostalnije. Planovi uključuju unapređenje hitnih službi po uzoru na iskustva iz Ukrajine, bolje zbrinjavanje velikog broja povređenih, uklanjanje neeksplodirane municije i spasavanje ljudi iz urušenih objekata.

Zbog svog geografskog položaja Gotland danas predstavlja svojevrsnu laboratoriju za budući sistem ukupne odbrane Švedske, a iskustva sa ostrva trebalo bi da posluže kao model za jačanje otpornosti cele zemlje.