Više od 2.000 uhapšenih u Francuskoj: Šta je izazvalo bes srednjoškolaca?

Više od 2.000 uhapšenih, od kojih su čak 90 odsto maloletnici, uz stotine povređenih osoba, dosadašnji je bilans višednevnih demonstracija srednjoškolaca širom Francuske. Neredi su, osim blokada škola, obuhvatali i paljenje javne i privatne imovine, upade u školske zgrade, kao i bacanje kamenica i pirotehničkih projektila na snage reda.

Filolog Boris Petrović govorio je za Euronews Srbija o protestima u Francuskoj te ocenio da aktuelni protesti nisu samo reakcija na najavljene budžetske rezove, već i posledica problema koji u francuskom obrazovnom sistemu traju decenijama. Petrović navodi da su problemi posebno izraženi u osnovnim i srednjim školama, naročito u manje privilegovanim delovima Pariza i pariškim predgrađima.

"Priča je stvarno vezana za srednje škole koje su u ovim manje privilegovanim, odnosno zapostavljenim delovima Pariza i pariških predgrađa, i onda, naravno, svuda drugde po Francuskoj“, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, protesti jesu povezani sa predviđenim budžetskim rezovima, ali i sa dugotrajnim problemima obrazovne politike.

"Već nekoliko decenija unazad ne zapošljava se ni blizu dovoljno profesora", naveo je Petrović, dodajući da je posebno problematičan nedostatak nastavnika zaposlenih za stalno, dok se veliki broj angažuje kao zamena.

On ističe i probleme sa stanjem školskih objekata i nedostatkom sredstava.

"Prosto je stvar ovde takva da je centar grada, ono što turisti posećuju, pošto je turizam jako važna ekonomska grana, održavan i čist. To su sve fasade koje blistaju i kako već, ta slika koju imate o Parizu, ali onda ako odete u predgrađe, to nije drugi grad, nego je drugi svet, mislim, druga planeta", rekao je Petrović.

Tanjug AP/Aurelien Morissard

"Adresa na kojoj ste rođeni određuje vam sudbinu"

Govoreći o razlikama između škola u centru Pariza i onih u siromašnijim delovima grada i predgrađima, Petrović navodi da se one ogledaju u brojnim aspektima obrazovanja – od uslova u kojima učenici borave do mogućnosti koje imaju tokom školovanja i nakon njega.

"Zavisi od toga kako će škola izgledati, koliko će biti čista, koliko će biti opremljena, koliko ćete imati mogućnosti da putujete na nekakva obrazovna putovanja, ekskurzije, kakav će vam biti profesorski kadar, šta ćete moći da upišete posle", rekao je.

Prema njegovim rečima, u Francuskoj je mesto stanovanja posebno važno za obrazovne mogućnosti dece.

"Ovde je stvarno u Parizu više nego igde drugde, možda na celome svetu, tačno ono da vam sudbinu 98 odsto određuje adresa na kojoj ste rođeni", ocenio je Petrović.

Šta traže demonstranti?

Petrović navodi da su zahtevi demonstranata pre svega usmereni na poboljšanje uslova školovanja.

"Traže bolje uslove studiranja, školovanja. Traže više profesora koji su zaposleni za stalno, manje profesora koji tu dolaze kao zamene, veća sredstva za obrazovanje. Prosto, bolje uslove", rekao je.

Među zahtevima su, prema njegovim rečima, i ulaganja u školske objekte i njihovo održavanje.

Protesti su, kako navodi Petrović, povezani i sa širim osećajem beznađa među mladima iz siromašnijih delova gradova i predgrađa.

"Ti mladi ljudi koji žive po predgrađima i po tim siromašnijim delovima Pariza, u principu se bore protiv beznadežnosti i bezizlaznosti", rekao je Petrović.

 

Više pogledajte u videu iznad teksta.