Dronovi napadaju brodove u Crnom moru: Koliko je Evropa spremna da zaštiti svoje istočno krilo?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Napadi dronovima na trgovačke brodove u Crnom moru ponovo su otvorili pitanje koliko je Evropa spremna da zaštiti jedan od svojih najosetljivijih pomorskih regiona. Dok Ukrajina tvrdi da iza napada stoji Rusija, Bugarska za sada ne pripisuje napad nijednoj strani, a EU ukazuje na nedostatke u evropskim pomorskim odbrambenim sposobnostima.
Nakon što su u utorak rano ujutro, u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske u Crnom moru, napadnuta dva trgovačka broda, svetska javnost i dalje traži odgovore na ključna pitanja. Jedan brod je potpuno uništen i potonuo, dok je drugi pretrpeo teška oštećenja.
Dok su spasilačke operacije obustavljene bez pronalaska nestalih članova posade, na diplomatskom i političkom planu traje spor oko toga ko stoji iza napada i kako je on izveden. Ovaj događaj usledio je nakon napada na turski brod u blizini obale Rumunije, koji se dogodio dan ranije.
Bugarski premijer Rumen Radev opisao je napad dronom, oko 130 kilometara od obale Bugarske, kao „potpuno neprihvatljiv“. Jedan trgovački brod je potonuo, dok je drugi oštećen. Radev nije rekao ko je odgovoran za napad, dok je istraga u toku.
Reakcije ključnih aktera pokazuju oprez i različite stavove o tome ko stoji iza napada na civilna plovila.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je ukrajinska mornarica u stalnom kontaktu sa bugarskim kolegama i da je zajedničkom istragom utvrđeno da je reč o ruskom kombinovanom napadu u kojem su korišćeni pomorski i vazdušni dronovi.
NASA
Zelenski je naglasio da ukrajinske snage nisu izvodile vojne operacije na tom području i optužio Moskvu da pokušava da zapadni deo Crnog mora učini nesigurnim za civilnu i komercijalnu plovidbu.
Povezane vesti
"Ovo je užasan udar dva ruska drona na civilno plovilo u neutralnim vodama i nastavak ruske strategije eskalacije", poručio je ukrajinski lider, zahtevajući odgovor i koordinaciju sa zapadnim partnerima.
Sa druge strane, reakcija zvanične Sofije bila je odmerenija. Bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov rekao je da država u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da potvrdi čiji su dronovi izveli napad. Bugarske vlasti veruju da su korišćeni pomorski dronovi, ali insistiraju na tome da se konačan sud ne može doneti dok se ne pronađu materijalni ostaci letelica ili dok neko zvanično ne preuzme odgovornost.
Stojanov je, međutim, rekao da incident nije bio nesreća, već ciljani napad, ocenivši da je Bugarska ovim događajem praktično postala deo "hibridnog rata između Ukrajine i Rusije".
Radev je istakao da se napad dogodio van teritorijalnih voda Bugarske, ali u zoni za koju je ta zemlja odgovorna kada je reč o misijama potrage i spasavanja. Zbog rastuće pretnje, najavio je da će njegova vlada hitno odobriti kupovinu još pet protivvazdušnih raketnih sistema.
EU planira zaštitu Crnog mora
Napadi su ponovo otvorili pitanje sposobnosti Evrope da zaštiti plovidbu i kritičnu infrastrukturu u Crnom moru, više od godinu dana nakon što je EU pokrenula strategiju za jačanje bezbednosti u tom regionu.
Kada je Strategija bezbednosti Crnog mora predstavljena u maju 2025. godine, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upozorila je da region oseća posledice prelivanja ruske invazije punih razmera na Ukrajinu.
"Region Crnog mora je glavna meta hibridnih aktivnosti. Evropska unija želi da unapredi saradnju u borbi protiv sajbernapada, dezinformacija i drugih neprijateljskih aktivnosti", rekla je Kalas.
Tanjug/AP/Ezra Acayan
Povezane vesti
"Ponovljena kršenja vazdušnog prostora i napadi na luke i plovne puteve ukazuju na tu stvarnost", navela je ona.
Cilj strategije je da se obezbedi sigurnost ovog pomorskog koridora, ali i zaštiti kritična infrastruktura i objekti, poput postrojenja na moru i podmorskih kablova. Strategijom je predviđeno i formiranje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora, koji bi trebalo da koordinira podršku i unapredi saradnju obalskih straža. Centar bi takođe analizirao podatke sa senzora sa morskog dna i upozoravao saveznike na potencijalne opasnosti i nadolazeće pretnje.
Izveštaj Evropske komisije o sprovođenju Strategije EU za Crno more iz jula potvrdio je da su Rumunija i Bugarska zajednički razvile koncept za ovaj centar, čiji je jedan od ciljeva borba protiv složenih hibridnih pretnji. Nakon upada drona u Bugarskoj, rumunska ministarka spoljnih poslova rekla je u utorak da će centar biti smešten u glavnim lukama obe zemlje - Konstanci u Rumuniji i Varni u Bugarskoj.
Povezane vesti
Upitan da proceni efikasnost strategije nakon ovonedeljnih incidenata, portparol Evropske komisije Kristijan Vigand rekao je da je u regionu, zahvaljujući toj politici, pokrenuto 65 projekata vrednih 200 miliona evra.
"U tom kontekstu treba dodati da je Evropska agencija za pomorsku bezbednost ponudila podršku rumunskim i bugarskim vlastima, u skladu sa svojom ulogom u pružanju podrške na evropskom nivou u oblasti pomorske bezbednosti i situacione svesnosti", rekao je Vigand.
Dodao je i da su Rumunija i Bugarska zatražile satelitske snimke kako bi unapredile situacionu svesnost nakon napada, "a mi ih trenutno dostavljamo".
Govoreći o Centru za pomorsku bezbednost Crnog mora, Vigand je rekao da je reč o projektu koji vode Rumunija i Bugarska, a koji ima za cilj da "pomogne u unapređenju situacione svesnosti na moru i sagledavanju kritične infrastrukture".
Veliki nedostaci u evropskoj pomorskoj odbrani
Međutim, procurela verzija ključnog godišnjeg izveštaja EU o spremnosti za odbranu pokazuje velike nedostatke u odbrambenim sposobnostima širom Evrope, posebno kada je reč o pomorskom ratovanju.
Dokument, koji je pripremila Evropska odbrambena agencija uz doprinos Evropske komisije i Evropske službe za spoljno delovanje, procenjuje da li je 27 država članica na putu da do 2030. godine dostigne potrebnu odbrambenu spremnost. Iako vlade zemalja EU planiraju da od 2024. do 2029. godine ulože oko 98,9 milijardi evra u pomorske sposobnosti, postojeći nedostaci odnose se na čitav niz pomorskih operacija.
"Kritični nedostaci i dalje postoje kada je reč o pomorskoj municiji i zalihama projektila, integrisanoj protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani na moru (IAMD), sposobnostima za udare velikog dometa i zaštiti infrastrukture na morskom dnu", navodi se u izveštaju.
Kako bi se problem rešio, u izveštaju se preporučuju tri pravca delovanja: razvoj sposobnosti za praćenje situacije na moru, uspostavljanje ravnoteže između ulaganja u velike borbene platforme i pomorske udarne sposobnosti, kao i ulaganje u prateće kapacitete, poput zaštite infrastrukture na morskom dnu.
Mihaj Sebastijan Čihaija, stručnjak za pomorsku bezbednost iz Evropskog centra za politiku, rekao je da je Crno more dobilo premalo pažnje u široj evropskoj debati o odbrani i ocenio da same strategije nisu dovoljne.
"Imamo priličan broj strategija, imamo priličan broj pravaca delovanja, ali da biste zaista obezbedili Crno more, potrebne su vam konkretne sposobnosti", rekao je on za Euronews.
Među njima su, kako je naveo, obaveštajne operacije, poput korišćenja senzora i radara. Čihaija je ocenio da bi i NATO, kao temelj kolektivne odbrane Evrope, mogao da razvije posebnu strategiju za Crno more. Nakon incidenata sa dronovima početkom ove nedelje, Rumunija, Bugarska i Turska istakle su da koordiniraju napore na jačanju bezbednosti u regionu.
Međutim, Čihaija je rekao da i dalje nedostaje šira vizija buduće bezbednosne arhitekture Crnog mora. Uprkos godinama razgovora, NATO još nije izradio takvu strategiju.
"To se nije dogodilo", rekao je on.
Čihaija je naveo da je uloga Evropske komisije da državama članicama ponudi pravce delovanja i ideje. To može da uključuje i mogućnosti finansiranja, poput programa odbrambenih zajmova SAFE (Security Action for Europe).
"Suština je u tome da se države članice podstaknu da rade zajedno, razvijaju nova tehnološka rešenja i integrišu ih", rekao je on.
Portparol Evropske komisije Tomas Renije rekao je da Bugarska i Rumunija "imaju ključnu ulogu u odbrani našeg istočnog krila"“, dodajući da dve zemlje kroz program SAFE zajedno dobijaju 20 milijardi evra.
Napadi na brodove i pitanje odgovornosti
Istovremeno, incidenti su dodatno pojačali zabrinutost zbog bezbednosti civilne plovidbe u Crnom moru.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana-Silvija Coiu opisala je smrtonosni incident koji se dogodio u blizini obale Rumunije kao "flagrantno kršenje međunarodnog prava".
U ponedeljak se u blizini Rumunije zapalio, a potom i potonuo teretni brod u vlasništvu turske kompanije koji je prevozio ukrajinsko žito. Zelenski je rekao da su brod napali ruski dronovi. Dve osobe na brodu su poginule.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je oba incidenta.
Tanjug AP/Pascal Bastien
"Situacija u Crnom moru sve više zabrinjava. Napadi na civilne brodove su neprihvatljivi", rekla je ona
Napadi su tako, u kratkom periodu, ponovo stavili u fokus bezbednost trgovačkih brodova, luka, plovnih puteva i infrastrukture u Crnom moru, ali i pitanje da li postojeće evropske i NATO sposobnosti mogu da odgovore na sve složenije pretnje u ovom regionu.
Bonus video:
Komentari (0)