Bezbednosne službe upozoravaju na hibridne napade u Evropi: EU spremna za scenarije sa masovnim žrtvama
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropske prestonice u tajnosti sprovode pripreme za potencijalni masovni hibridni napad u kom bi stradali građani Evropske unije, što se u diplomatskim krugovima ocenjuje kao sve verovatniji scenario, potvrdila su petorica diplomata i zvaničnika EU za Politiko.
Međutim, ove aktivnosti razotkrile su duboke podele među članicama oko bezbednosne uloge Brisela, pri čemu mnoge države ukazuju na rizik od preklapanja nadležnosti sa NATO savezom.
Poverljivi razgovori o ovom dramatičnom scenariju vođeni su proteklih nedelja na sastancima ambasadora 27 zemalja članica EU, koji su održavani u takozvanom "ograničenom formatu", bez prisustva asistenata i uz zabranu korišćenja telefona. Razgovori su dodatno intenzivirani nakon što je u avgustu na aerodromu u Lajpcigu otkriven dron sa eksplozivom.
Fokus na smrtonosnim napadima i konkretnim merama zaštite
Iako Evropska unija već godinama poseduje takozvani "hibridni set alata" za borbu protiv sajber napada, sabotaža i mešanja u izbore, nedavni susreti ambasadora - od kojih je jedan održan prošle srede — bili su usmereni isključivo na rizik od napada sa velikim brojem žrtava.
Predstavnici EU tvrde da Moskva, od početka napada na Ukrajinu, učestalo izvodi tajne operacije i sajber napade širom bloka. Evropski komesar za pravosuđe Majkl Megrat izjavio je za Politiko da se evropske demokratije suočavaju sa sve većim brojem pretnji, zbog čega se radi na jačanju kapaciteta za njihovo otkrivanje, rano upozoravanje i brzu kolektivnu reakciju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Prema rečima zvaničnika, razgovori su obuhvatili slanje timova za hitne intervencije, oslobađanje finansijskih sredstava za pogođenu državu i koordinaciju komunikacije lidera institucija EU. Diplomatama je jasno da je zabeleženi incident u Lajpcigu pokazao da su smrtonosni događaji postali realnost, te da je izostanak žrtava u dosadašnjim operacijama koje uključuju požar na poljskoj stanici za Starlink, pokušaje postavljanja zapaljivih naprava u transportnim centrima, povrede vazdušnog prostora i nedavno potapanje broda dronom u Crnom moru bio samo splet srećnih okolnosti.
Direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji Teija Tilikainen upozorava da konstantna primena sve opasnijih sredstava od strane Rusije neminovno vodi do ljudskih žrtava. Ukoliko dođe do pogibije građana, pritisak za reakciju biće ogroman i na EU i na NATO.
Povezane vesti
Kritike zbog dupliranja uloga NATO-a i strah od curenja podataka
Uprkos ozbiljnosti situacije, inicijative na nivou EU naišle su na negodovanje pojedinih prestonica. Bivša portparolka NATO-a i saradnica u institutu RUSI Oana Lungesku upozorila je da bi stvaranje paralelnih struktura moglo stvoriti zabunu kod donosilaca odluka i usporiti reagovanje u trenucima kada je vreme ključni faktor.
Dodatnu prepreku predstavlja nedostatak bezbednih komunikacionih kanala unutar EU i strah da bi poverljive informacije mogle da iscure. Zabrinutost je dodatno produbljena nakon izveštaja da je bivši šef mađarske diplomatije delio detalje sa lidera sa svojim ruskim kolegom, zbog čega diplomatski krugovi iz istočnih članica odbijaju da osetljive obaveštajne podatke iznose u organima poput Korepera.
Nezadovoljstvo pojedinih članica poklopilo se sa nastojanjima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da osnaži ulogu EU u domenu bezbednosti. Ona je u poslednjem govoru o stanju Unije predložila uvođenje "protokola o vanrednoj bezbednosti", dok se početkom novembra očekuje objavljivanje "Evropske bezbednosne strategije", koja bi mogla obuhvatiti i predlog za formiranje "Evropskog saveta bezbednosti". Pojedine diplomate, međutim, smatraju da bi uspostavljanje ovih mehanizama trajalo predugo i da bi oni predstavljali samo nepotrebno dupliranje postojećih funkcija.
Prema izveštajima evropskih bezbednosnih službi, obaveštajnih agencija i analitičkih centara, u periodu od druge polovine 2025. godine do jeseni 2026. godine u Evropi je zabeležen značajan porast hibridnih napada, kinetičkih sabotaža i incidenata na kritičnoj infrastrukturi.
Istrage ukazuju da je ruska vojno-obaveštajna služba (poput jedinice GRU 29155) promenila taktiku nakon proterivanja više od 600 zvaničnih agenata pod diplomatskim pokrićem. Zbog toga se sve više oslanja na unajmljivanje "posrednika" i lokalnih regruta preko šifrovanih aplikacija (poput Telegrama), nudeći im novčane naknade u kriptovalutama za vršenje opstrukcija i sabotaža.
Niz bezbednosnih incidenata od Danske do Lajpciga
Niz nedavnih bezbednosnih incidenata širom Evrope ukazuje na dramatičan porast fizičkih sabotaža, paljevina i narušavanja vazdušnog prostora. Tokom avgusta 2026. godine na aerodromu u Lajpcigu u Nemačkoj otkriveni su dronovi napunjeni eksplozivom, što je predstavljalo deo planirane akcije sabotaže povezanih operacija.
Tanjug AP/Hendrik Schmidt/dpa via AP
Ovoj opasnoj taktičkoj eskalaciji prethodio je incident iz juna 2025. godine u Erfurtu, kada su u požaru uništena tri vojna teretna vozila kompanije Rheinmetall. Slične opstrukcije zabeležene su i u Poljskoj, gde je u novembru 2025. izveden pokušaj sabotaže na železničkoj pruzi Varšava–Lublin, u blizini mesta Mika i Pulavi, dok je na jednoj zemaljskoj komunikacionoj stanici koja upravlja sistemima Starlink izbio sumnjivi požar.
Povezane vesti
Paralelno s tim, bezbednosne službe u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji presrele su razgranate mreže zadužene za slanje paketa sa zapaljivim napravama kroz logističke centre i komercijalne teretne letove.
Pored fizičkih napada na infrastrukturu, uočen je i značajan porast upada dronova i povreda vazdušnog prostora duž granica NATO-a. Učestali incidenti i nadletanja bespilotnih letelica registrovani su u Poljskoj, baltičkim zemljama poput Estonije i Litvanije, te u Rumuniji i iznad Crnog mora, dok je u Danskoj tokom septembra 2025. godine zabeleženo sumnjivo prisustvo dronova neposredno uz bezbednosne zone aerodromskih kompleksa.
Statistički i geografski podaci pokazuju da je Poljska pretrpela najveći udar sa više od 30 pojedinačnih slučajeva sabotaže, mada su značajne aktivnosti zabeležene i u Francuskoj, Nemačkoj, Litvaniji, Velikoj Britaniji i Estoniji.
Povezane vesti
Istrage su istovremeno razotkrile i specifičan profil samih izvršilaca - čak 95 odsto identifikovanih pojedinaca nema nikakve ranije zvanične veze sa obaveštajnim službama. Umesto toga, radilo se o osobama regrutovanim preko interneta iz čisto finansijskih motiva ili o pojedincima regrutovanim direktno iz kriminalnih krugova.
Bonus video:
Komentari (0)