Zašto niko ne veruje Rusiji kada je reč o kugi: Od Černobilja do misteriozne smrti u Sibiru
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Misteriozna smrt 28-godišnje laboratorijske radnice u Sibiru ponovo je otvorila pitanje koliko se ruskim vlastima može verovati kada je reč o ozbiljnim zdravstvenim pretnjama. Dok Moskva tvrdi da u Irkutsku nema epidemijskog rizika, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da još nema dovoljno informacija za pouzdanu procenu situacije. Nasleđe zataškavanja iz sovjetskog perioda, od nuklearne katastrofe u Černobilju do smrtonosnog izbijanja antraksa, dodatno podstiče sumnje. Ipak, srpski virusolog Milanko Šekler nedavno je gostujući na Euronews Srbija upozorio da ne treba mešati nedostatak informacija sa dokazom da preti nova epidemija.
Podsetimo, Darija Šipilova (28), zaposlena u Istraživačkom institutu za borbu protiv kuge u ruskom gradu Irkutsku, preminula je početkom oktobra od teške upale pluća nepoznatog uzroka. Njena smrt izazvala je međunarodnu zabrinutost zbog rada u laboratoriji, a dodatne sumnje podstakle su nezvanične tvrdnje lokalnih medija da je nekoliko dana ranije navodno polomila epruvetu koja je sadržala uzročnika plućne kuge.
Ove tvrdnje nisu potvrđene. Ruska državna služba za zdravstveni nadzor, Rospotrebnadzor, saopštila je da u uzorcima preminule nisu pronađeni mikroorganizmi povezani s njenim radom i da u Irkutsku u poslednje vreme nije registrovan nijedan slučaj kuge.
Ipak, gotovo 200 osoba stavljeno je pod zdravstveni nadzor, dok su lokalni mediji izvestili da je nekoliko bolnica uvedeno u karantin. Ruske vlasti navele su da su preventivne mere preduzete zbog profesionalnih aktivnosti preminule, piše Politico.
Svetska zdravstvena organizacija zatražila je dodatne informacije od Moskve 3. oktobra, pozivajući se na Međunarodni zdravstveni pravilnik, prema kojem države imaju obavezu da pravovremeno razmenjuju informacije o potencijalnim međunarodnim zdravstvenim pretnjama. Rusija je odgovor dostavila 6. oktobra.
Unsplash/Julia Koblitz
SZO i dalje traži podatke o obavljenim laboratorijskim analizama, ispitivanim patogenima, mogućem incidentu u laboratoriji i osobama koje su bile u kontaktu sa preminulom.
"Ne znamo tačno kako je ova osoba preminula. Znamo da je imala upalu pluća i da je slučaj imao smrtni ishod. Obavljeni su određeni laboratorijski testovi, ali uzročnik nije pronađen. Zato su nam potrebne dodatne informacije", izjavila je Marija Van Kerkhove, direktorka za upravljanje epidemijama i pandemijama u SZO.
Generalni direktor organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus poručio je da bez pravovremenih, potpunih i transparentnih informacija nije moguće sprovesti pouzdanu procenu rizika po javno zdravlje.
Tanjug/AP/Salvatore Di Nolfi/Keystone
Ruske vlasti, međutim, tvrde da nema epidemijskog rizika, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio medijske izveštaje kao netačne. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države takođe su zatražile dodatna objašnjenja od Moskve.
Černobilj i antraks: Zašto ruska saopštenja izazivaju nepoverenje
Sumnje u transparentnost ruskih vlasti ne proizlaze samo iz aktuelnog slučaja u Sibiru. One su povezane i sa istorijskim događajima u kojima su sovjetske vlasti umanjivale značaj katastrofa ili javnosti nudile objašnjenja koja su kasnije dovedena u pitanje.
AP/Efrem Lukatsky
Jedan od najpoznatijih primera je nuklearna katastrofa u Černobilju 1986. godine. Sovjetske vlasti sporo su reagovale na nesreću, a informacije o razmerama katastrofe nisu odmah saopštene javnosti.
U popularnoj HBO-ovoj seriji "Černobilj" iz 2019. godine, fikcionalizovani Anatolij Djatlov, tadašnji zamenik glavnog inženjera elektrane, odbacuje zabrinjavajuće očitavanje dozimetra rečima: "Nije sjajno, nije strašno".
Scena je postala simbol umanjivanja ozbiljnosti katastrofe. U stvarnosti, reaktor je već bio eksplodirao i oslobodio ogromne količine radijacije.
Antraks, koronavirus, pandemija
Drugi važan primer dogodio se 1979. godine u Sverdlovsku, današnjem Jekaterinburgu. Prema istrazi američkih naučnika, Sovjetski Savez prikrio je smrtonosno izbijanje antraksa u kojem je stradalo najmanje 66 ljudi. Zvaničnici su tvrdili da su se žrtve razbolele nakon konzumiranja zaraženog mesa. Kasnije istrage ukazale su, međutim, na to da su ljudi bili izloženi antraksu usled incidenta u tajnoj laboratoriji za biološko oružje.
Rusija se i tokom pandemije kovida 19 suočila sa optužbama da je umanjivala broj smrtnih slučajeva povezanih s koronavirusom. Takvi primeri doprineli su dugogodišnjem nepoverenju prema zvaničnim informacijama Moskve, naročito kada je reč o događajima koji bi mogli imati ozbiljne posledice po javno zdravlje.
U slučaju Irkutska, međutim, istorijsko nepoverenje samo po sebi nije dokaz da je došlo do izbijanja kuge ili da ruske vlasti nešto prikrivaju. Za takav zaključak potrebni su proverljivi medicinski i laboratorijski podaci.
Nema razloga za paniku?
Dok međunarodne institucije insistiraju na dodatnim informacijama, virusolog Milanko Šekler ocenio je za Euronews Srbija da je slučaj u Rusiji dobio veliku pažnju i zbog političkih interesa.
"U to se sve normalno umešala politika i politički interesi, pa je zato to tako postala velika tema. Zato što se desilo u Rusiji", rekao je Šekler.
On je podsetio da kuga nije nova bolest i da je njen uzročnik i dalje prisutan u prirodi. Prema njegovim rečima, širom sveta se svake godine beleži nekoliko hiljada slučajeva, pri čemu se najveći deo registrovanih slučajeva javlja u Africi. Šekler smatra da bi sličan slučaj u nekim drugim delovima sveta verovatno izazvao manje međunarodne pažnje nego sumnja na laboratorijski incident u Rusiji.
Njegova procena je da je u ovom slučaju važno razlikovati opravdanu potrebu za proverom činjenica od straha od globalne epidemije. Dok se ne utvrdi uzrok smrti laboratorijske radnice, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je reč o kugi.
Šta se zna o karantinu i riziku od širenja zaraze
Prema Šeklerovim rečima, preventivni nadzor nad osobama koje su bile u kontaktu sa potencijalno zaraženim pacijentom predstavlja uobičajenu meru javnog zdravlja.
On je naveo da je u Rusiji više od 200 osoba bilo pod nadzorom, ali da je, prema informacijama koje je izneo, većina njih puštena nakon isteka perioda praćenja. Među testiranim osobama, kako je rekao, otkriveni su slučajevi kovida 19 i sezonskog rinovirusa, ali nije pronađen uzročnik kuge.
Šekler je takođe naglasio da plućna kuga može biti ozbiljna bolest, ali da postoje efikasni antibiotici za njeno lečenje. Rizik od prenosa zavisi od vrste infekcije i okolnosti kontakta sa obolelom osobom.
Ipak, dok se ne utvrdi šta je izazvalo smrt laboratorijske radnice, ne može se pouzdano proceniti da li je postojala izloženost uzročniku kuge niti kakav bi mogao biti rizik za osobe koje su bile u kontaktu s njom.
Slučaj iz Irkutska ponovo je otvorio pitanje poverenja u informacije koje dolaze iz Rusije. Nasleđe ranijih zataškavanja objašnjava zašto međunarodne institucije insistiraju na proverljivim podacima, naročito kada postoji sumnja na opasnu zaraznu bolest.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)