Šta je pokrenulo masovne proteste i talas nasilja na ulicama Francuske i zašto se strahuje od nove eskalacije u subotu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mesec dana protesta učenika, nezadovoljstvo zbog rastućih troškova života i nasilje koje je izbilo na ulicama više francuskih gradova pretvorili su društvenu krizu u ozbiljan bezbednosni i politički izazov za vlasti u Parizu.
Nakon najrazornijih nereda u Francuskoj poslednjih godina, uveden je policijski čas u pojedinim delovima gradova, najavljena su nova pojačanja policije, a tužilaštva i sudovi dobili su poruku da će prema učesnicima nasilja postupati strogo. Ipak, pitanje ostaje da li takve mere mogu da zaustave sukobe ili samo privremeno smiruju situaciju čiji uzroci nisu nestali.
Kako je počeo talas nezadovoljstva?
Prvi protesti učenika srednjih škola počeli su krajem septembra, nedelju dana nakon početka školske godine. Među glavnim pritužbama bili su nedostatak nastavnika, loši uslovi u školskim zgradama, preopterećenost učenika i nejasan sistem upisa na univerzitete. Prema pisanju Gardijana, učenici u pojedinim školama zbog nepopunjenih radnih mesta nastavnika ostaju bez nastave i po nekoliko meseci.
Tanjug/AP/Teresa Suarez
Nezadovoljstvo se ubrzo proširilo izvan školskih dvorišta. Sve više građana pridružilo se protestima zbog rasta troškova života, cena goriva, plata koje ne prate troškove i pritiska na kućne budžete. Jedan od dodatnih faktora bile su visoke cene energenata, povezane i sa poremećajima na globalnom tržištu usled sukoba na Bliskom istoku. Proteste je podržala i Generalna konfederacija rada (CGT), jedan od najvećih francuskih sindikata, zahtevajući niže cene, veće penzije i rast zarada.
Zašto su protesti prerasli u nasilje?
Prelomni trenutak dogodio se u subotu, 17. oktobra, kada su se širom Francuske održali masovni protesti. Prema izveštajima agencije AP, u više od stotinu marševa učestvovalo je između 550.000 i 800.000 ljudi, dok su se u Parizu, Lionu, Marseju, Bordou i Limožu pojedini skupovi pretvorili u sukobe sa policijom, paljenje vozila, pljačkanje prodavnica i napade na javne zgrade.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Važno je, međutim, razlikovati masovne proteste od nasilja koje je izbilo na njihovim marginama. Francuske vlasti tvrde da su radikalne levičarske grupe i pojedinci koji su iskoristili haos učestvovali u napadima i pljačkama. Istovremeno, ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez priznao je da policija u pojedinim gradovima nije uspela da uspostavi kontrolu, navodeći da su procene pre protesta bile znatno ispod stvarnog broja demonstranata. Prema njegovim rečima, očekivalo se oko 200.000 učesnika, dok ih je na kraju bilo više od pola miliona.
Razmere nasilja dodatno je ilustrovao požar u istorijskoj gradskoj većnici u Limožu, staroj 143 godine, čiji se snimci proširili društvenim mrežama.
Policija je uhapsila osumnjičenog za podmetanje požara, dok je ministar pravde Žerald Darmanen upozorio na mogućnost da u napadima na državne institucije učestvuje više osoba. Istraga o nasilju i načinu na koji su bezbednosne službe reagovale trebalo bi da razjasni i odgovornost organizovanih grupa i eventualne propuste nadležnih, piše AP.
Policijski čas i masovna hapšenja
Nakon nasilnog vikenda, policijski čas uveden je u pojedinim delovima Pariza i Liona, dok su u drugim gradovima, uključujući Marsej, donete dodatne mere koje se odnose na maloletnike ili javna okupljanja. U Parizu su ograničenja obuhvatila područja oko Trga Republike i Les Ala, a vlasti su najavile da će ostati na snazi koliko god bude potrebno. Prva mirnija noć nakon nereda ocenjena je kao znak da ciljane mere mogu da pomognu u smirivanju situacije, ali ne i kao dokaz da je kriza završena.
Razmere pravosudnog odgovora takođe su značajne. Prema podacima koje je u utorak preneo AP, od oko 2.400 privedenih više od 800 osoba upućeno je tužilaštvima, dok su desetine već završile u zatvoru. Darmanen je najavio izuzetno strog pristup, uključujući žalbe na kazne koje tužilaštvo smatra preblagim. Istovremeno, francuska Narodna skupština pokrenuće istragu o nasilju 17. oktobra i postupanju policije, a rezultati se očekuju do kraja godine, dodaje se u izveštaju AP-a.
Može li policijski čas da zaustavi nove sukobe?
Ograničenja kretanja, veći broj policajaca i brže kažnjavanje odgovornih mogu da smanje mogućnost novih pljački i sukoba na određenim lokacijama. Ipak, takve mere ne rešavaju nezadovoljstvo zbog loših uslova u školama, rastućih troškova života i osećaja da ekonomske prilike postaju sve nepovoljnije, naročito za mlađe generacije.
Dodatni problem za vlasti predstavlja činjenica da protesti okupljaju različite grupe sa različitim zahtevima i ciljevima. Učenici traže bolje uslove obrazovanja, sindikati veće zarade i penzije, dok se deo građana protivi rastu cena i smanjenju javne potrošnje. Zbog toga ne postoji jedna mera koja bi mogla da odgovori na sve zahteve, a policijski odgovor sam po sebi ne može da zameni političke i ekonomske odluke.
U analizi za Al Džaziru, Alberto Alemano, profesor prava i politike Evropske unije na poslovnoj školi HEC Paris, upozorio je da se nezadovoljstvo ne zadržava samo u Francuskoj.
"Francuska je epicentar ovog pokreta... i postoje znaci da se on širi izvan Francuske" rekao je Alemano, ukazujući na slične proteste u drugim evropskim zemljama zbog troškova života, obrazovanja i neizvesnih izgleda mladih nakon završetka školovanja
Kriza koja prevazilazi bezbednosno pitanje
Za predsednika Emanuela Makrona, koji se približava kraju drugog mandata, nasilje predstavlja i politički izazov. Predsednički izbori zakazani su za april 2027, a aktuelni događaji dodatno pojačavaju pritisak na vlast da pokaže da može istovremeno da obezbedi javni red i odgovori na probleme zbog kojih građani izlaze na ulice.
Tanjug/AP
Makron je osudio uništavanje javne i privatne imovine, uz insistiranje da se mirni demonstranti ne poistovećuju sa onima koji pale, pljačkaju i uništavaju. Ipak, deo političkih protivnika kritikovao je odgovor predsednika kao nedovoljan, dok su vlasti najavile dodatne konsultacije i mere za rešavanje problema u obrazovanju.
Vlada je već najavila angažovanje još 3.000 zamenskih nastavnika, odustala od planiranog povećanja pojedinih univerzitetskih taksi i najavila veću uključenost učenika u odlučivanje o školskim pitanjima. Te mere mogu da ublaže deo nezadovoljstva, ali ostaje pitanje da li će biti dovoljne da odgovore na šire ekonomske probleme.
Strože mere mogu da vrate mir na ulice, ali dugoročniji izlaz iz krize zavisiće i od toga da li će vlasti uspeti da ponude uverljive odgovore na probleme obrazovanja, troškova života i ekonomskih izgleda mladih.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)