Moskva traži povlačenje NATO-a, Kijevu se nudi Donbas za članstvo: Koliko su takvi dogovori mogući?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predlozi za okončanje rata u Ukrajini nižu se u javnosti – od mogućeg odricanja Kijeva od Donbasa u zamenu za članstvo u NATO-u, do zahteva Moskve da se Alijansa vrati na granice iz 1997. godine. Ipak, iza ovih ideja otvara se mnogo važnije pitanje: da li su Rusija i Ukrajina uopšte spremne na ustupke koji bi mogli da dovedu do mira ili se kroz različite predloge za sada samo ispituju crvene linije zaraćenih strana?
Uoči najavljenog susreta američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga u Šenženu, neizvesno je i koliko bi razgovori velikih sila mogli da utiču na tok rata. Posebno je otvoreno pitanje uloge Evrope, bez čijeg učešća, prema ocenama sagovornika Euronews Srbija, teško može biti trajnog mirovnog rešenja.
Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku smatra da se predlozi koji se pojavljuju u javnosti ne mogu automatski tumačiti kao konkretne pregovaračke ponude, jer za svaki dogovor mora postojati saglasnost obe strane. Povodom navoda da je američka strana pitala Kijev da li bi bio spreman da se odrekne Donbasa u zamenu za članstvo u NATO-u, Đurić ukazuje da nije dovoljno da takva mogućnost bude prihvatljiva samo Ukrajini.
"Sve i da uzmemo da to jeste neki zvaničan predlog, to je samo jedna strana, i Rusi treba da pristanu na tako nešto. Tako da, negde, jako je teško to predstaviti kao nekakvu zvaničnu ponudu, ajde da je tako nazovemo. Više se traži šta bi bilo prihvatljivo ili ne", objašnjava Đurić.
Prema njegovoj oceni, teritorijalno pitanje jeste važno, ali se pregovori ne mogu svesti samo na raspodelu teritorije. Moskva, kako navodi, nije započela rat isključivo zbog zauzimanja pojedinih oblasti, dok ni Rusija ni Ukrajina trenutno ne pokazuju spremnost da naprave ustupke za koje smatraju da bi mogli da oslabe njihove pozicije.
Euronews Srbija
Đurić posebno ukazuje na unutrašnjopolitičke prepreke u Ukrajini, jer bi eventualno odricanje od teritorije otvorilo pitanje kako bi takva odluka bila prihvaćena među građanima i kakve bi političke posledice imala.
"Suštinski, niti Rusi niti Ukrajinci smatraju da u ovom trenutku moraju da daju nekakav ustupak onoj drugoj strani. I jednostavno, negde se sada postavlja pitanje ko će šta dobiti", ocenjuje on.
Zbog toga predloge o teritorijalnim ustupcima vidi pre kao pokušaj utvrđivanja granica prihvatljivog nego kao razrađene modele za okončanje sukoba.
Predlog bez realne osnove?
Jedan od zahteva Moskve odnosi se na povlačenje NATO-a sa teritorija država koje su postale članice Alijanse nakon 1997. godine. Takav scenario bi, međutim, podrazumevao saglasnost zemalja koje su u međuvremenu pristupile savezu, a upravo u tome Đurić vidi jednu od ključnih prepreka. On ocenjuje da države poput Poljske i baltičkih zemalja ne bi prihvatile takav dogovor, pre svega zbog sopstvenih procena bezbednosnih rizika i odnosa prema Rusiji.
"Mislim, prvo, nerealno je. Poljaci nikad neće pristati na tako nešto, baltičke zemlje nikad neće pristati na tako nešto. I onda, kao, sada mi treba da objasnimo zašto. Zato što smatraju da je Rusija pretnja", kaže Đurić.
Prema njegovim rečima, ovakvi zahtevi imaju i političku i propagandnu dimenziju, jer Moskvi omogućavaju da predstavi sebe kao stranu koja iznosi predloge, dok evropske države prikazuje kao one koje nisu spremne na kompromis.
Dodatni problem je što američki predsednik ne može samostalno da odlučuje o članstvu drugih država u NATO-u, niti postoji jednostavan mehanizam kojim bi neka članica mogla biti isključena iz Alijanse.
"Alijansa nema mehanizam kojim izbacuje bilo koju članicu. Tako da, Amerika može da pritiska koliko država, jel'te, u Evropi, da bi napravili možda paralelni neki savez. Mislim, Evropljani na to neće pristati", ističe Đurić.
S druge strane, ni mogućnost da se Vašington i Moskva samostalno dogovore o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi ne deluje ostvarivo, jer bi takav sporazum zahtevao dugoročnu političku i institucionalnu podršku, a ne samo saglasnost aktuelnih predsednika.
"Predlozi deluju neozbiljno i nerealno, mir nije na vidiku"
Novinar Nikola Miković ocenjuje da su predlozi koji se pojavljuju uoči novih diplomatskih kontakata između Vašingtona i Moskve neozbiljni i da ne ukazuju na postojanje stvarnih uslova za postizanje mirovnog sporazuma.
Podseća da ni raniji susreti ruskih i ukrajinskih delegacija nisu doveli do konkretnog dogovora, zbog čega ne očekuje da će ni predstojeći razgovori velikih sila nužno doneti preokret.
Euronews Srbija
Miković smatra da bi Tramp mogao da koristi diplomatske inicijative kako bi kupio vreme i pokušao da smanji tenzije, dok se američka administracija bavi drugim spoljnopolitičkim prioritetima. Ipak, kada je reč o samom ratu, ne vidi osnovu za očekivanje da bi Moskva i Kijev u ovom trenutku mogli da postignu sveobuhvatan mirovni dogovor.
"U ovom trenutku ja ne vidim da postoje uslovi da Rusija i Ukrajina u potpunosti obustave borbena dejstva i da okončaju ovaj rat, iz prostog razloga: nijedna strana nije ostvarila nijedan od svojih vojnih i političkih ciljeva“, ističe Miković.
On podseća da Kijev kao jedan od svojih ključnih ciljeva navodi povratak na granice iz 1991. godine, što bi podrazumevalo vraćanje svih teritorija koje trenutno kontroliše Rusija. Moskva, sa druge strane, nije ostvarila cilj zauzimanja celog Donbasa, s obzirom na to da su gradovi poput Slavjanska i Kramatorska i dalje pod ukrajinskom kontrolom. Prema njegovoj oceni, ni politički zahtevi Moskve, među kojima su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, ne deluju ostvarivo bez okupacije mnogo većeg dela ukrajinske teritorije.
Miković zato ostavlja mogućnost da bi u nekom trenutku moglo da dođe do primirja, ali ne i do trajnog mira.
"Primirje u nekoj perspektivi jeste moguće, ali to bi bilo po modelu minskih sporazuma, dakle, koje bi se kršilo svakodnevno i koje bi poslužilo i Rusiji i Ukrajini da se pripreme za nastavak sukoba", navodi on.
Može li dogovor Trampa i Putina da obaveže Evropu?
Jedno od ključnih pitanja pred najavljeni sastanak u Šenženu jeste i to ko će predstavljati Evropu u razgovorima o budućnosti Ukrajine. Miković smatra da je isključivanje evropskih predstavnika iz dosadašnjih pregovaračkih procesa bila greška, jer evropske države imaju značajnu ulogu u podršci Kijevu i budućoj bezbednosti kontinenta.
Prema njegovim rečima, Ukrajina jeste u velikoj meri zavisna od vojne, finansijske i političke pomoći zapadnih saveznika, ali to ne znači da nema sopstvenu autonomiju u donošenju odluka.
"Mislim da je od samog starta bila greška isključiti predstavnike Evropske unije iz ovog procesa, jer bez njih nema mirovnog dogovora. Na kraju krajeva, Rusija je na samom početku pokušala i Ukrajinu da isključi iz svega ovog i da pregovara isključivo sa Sjedinjenim Američkim Državama, što je takođe greška“, kaže Miković.
Euronews Srbija
On ukazuje i na to da se u raspravama o budućoj bezbednosti Evrope često govori o novoj bezbednosnoj arhitekturi, ali bez jasnog odgovora kako bi ona trebalo da izgleda i kakvu bi ulogu u njoj imale evropske države.
Posebno izdvaja Veliku Britaniju, za koju smatra da se neopravdano često izostavlja iz razgovora o evropskoj bezbednosti, iako je jedan od najvažnijih saveznika Ukrajine.
"U svakom slučaju, sve i da se sada u Abu Dabiju priključe predstavnici Evropske unije, ja ne verujem da će ni to dovesti do nekakvog trajnog mira. Prosto ne postoje trenutno uslovi za tako nešto. Možda će uspeti da postignu neko lokalno primirje", naveo je Miković.
Šta velike sile mogu da dogovore?
Pored rata u Ukrajini, na dnevnom redu razgovora Trampa, Putina i Si Đinpinga pominje se i pitanje nuklearnog naoružanja. Međutim, Đurić smatra da ni tu ne treba očekivati značajnije ustupke Pekinga.
Kako objašnjava, Kina nastoji da poveća svoj nuklearni arsenal i približi se kapacitetima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega ne vidi interes u prihvatanju ograničenja koja bi mogla da uspore taj proces.
Đurić dovodi u pitanje i mogućnost postizanja dugoročnih sporazuma između Trampa i Putina, imajući u vidu da bi njihova primena zavisila od budućih političkih odluka u Vašingtonu, ali i od saglasnosti evropskih država.
Kompletan razgovor pogledajte u videu u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)