Igre 
Taktičko glasanje, izmenjen politički spektar, zagrevanje za drugi krug - faktori koji su obeležili izbore u Francuskoj
Komentari11/04/2022
-20:29
Prva runda predsedničkih izbora u Francuskoj nije donela iznenađenje kada su u pitanju kandidati koji će da prođu u drugi krug - to su Emanuel Makron i Marin le Pen. Međutim, ovogodišnji izbori se po mnogim stvarima razlikuju ne samo od prethodnih, već i od bilo kojih do sada održanih. Sagovornici Euronews Srbija ističu da će naredne dve nedelje do drugog kruga izbora biti zanimljive, i predviđaju koji će sve faktori uticati na to ko će postati novi predsednik Francuske. Šta je obeležilo izborni dan u jednoj od najmoćnijih članica EU?
1. Tesna bitka za birače u drugom krugu
Između Makrona i Le Pen je, slično predviđanjima pred izbore, razlika u prvom krugu nije bila velika. Makron je osvojio 27,8 odsto glasova, dok je Le Pen osvojila 23,2 odsto. Ovo znači da je pred nama repriza izbora iz 2017. godine, kada su Le Pen i Makron takođe bili u drugom krugu. Međutim, za razliku od 2017. kada je Makron imao oko 35 odsto više glasova nego Le Pen, ovoga puta ankete predviđaju da će ishod biti znatno neizvesniji. Sagovornica Euronews Srbija, Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda ističe i da mnogo toga zavisi od kampanje koju će kandidati prikazati u naredne dve nedelje.
"Videli smo Hugo istraživanje koje Makronu daje dva odsto šansi više, što je mala prednost. Mnogo toga zavisi od dešavanja u naredne dve nedelje. Sa jedne strane, stvari će značajno zavisiti od ponašanja republikanskog dela biračkog tela. Iako će jedan deo ovih birača glasati za Makrona, jedan od njihovih najistaknutijih političara je, na primer, rekao da neće glasati za aktuelnog francuskog predsednika. To svakako može da bude veoma važan faktor", kaže Veber za Euronews Srbija.
Marin Le Pen je u poslednjih mesec i po dana kampanje značajno sustigla Makronovu prednost kada je u pitanju popularnost među glasačima. Tome je u velikom delu doprineo i rat u Ukrajini koji je bio u fokusu Makronove pažnje, zbog čega se kasno uključio u kampanju, ali je jedan od razloga i drugačiji pristup Le Pen.
"Le Pen postaje sve profesionalnija u svojim govorima - tako je, na primer, u govoru posle prve runde izbora spomenula migraciju jednom ili dva puta. Nije to bila tema na kojoj je insistirala. Sve zavisi od njihove kampanje u naredne dve nedelje i biračkog tela koje mogu da mobilišu", kaže Veber. Dodaje i da se ne sme zanemariti uloga "belih listića", gde glasači izađu na birališta ali zapravo ubace prazan listić u glasačku kutiju.
2. Faktor Melanšon
Za Amandin Drue iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), prva runda predsedničkih izbora u Francuskoj donela je dva iznenađenja, a jedno od njih je i uspeh Žana-Lika Melanšona, kandidata krajnje levice. On je bio treći, osvojivši oko jedan i po odsto manje glasova od Le Pen.
"Nije toliko iznenađenje što se Makron i le Pen nalaze u drugom krugu, već rezultat koji je Melanšon ostvario. On je bio tik iza Le Pen, što znači da je osvojio samo oko 500.000 manje glasova od nje", rekla je Drue za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Upravo birači koji su glasali za Melanšona u prvom krugu, mogli bi da budu jedan od presudnih faktora koji će odlučiti budućeg francuskog predsednika u drugom. Iako je Melanšon jasno pozvao svoje birače da ne daju podršku Le Pen, njihovi glasovi mogli bi ipak da budu podeljeni, i to iz nekoliko razloga.
EPA/CHRISTOPHE PETIT TESSON
"Kada je u pitanju ekstremna levica, trebalo bi imati na umu da je veliki deo Melanšonovih glasova, prema nekim istraživanjima i do 60 odsto, zapravo bilo strateško glasanje. Dakle, oko 60 odsto ljudi su glasali za njega samo jer su mislili da ima bolje šanse da pobedi, a ne jer su mislili da je on pravi kandidat", kaže Veber.
Ona je istakla da je za Melanšona glasao deo tradicionalnih birača socijalističke partije ili Zelenih, ali da će oni verovatno biti pragmatični i glasati za Makrona u drugom krugu, samo da bi izbegli da Le Pen dođe na vlast.
"Sa druge strane, imate one koji će glasati za Le Pen, jer postoji deo Melanšonovih birača koji je i 2017. glasao za Makrona samo jer su protiv Le Pen. Međutim, Makron je na vlasti već pet godina, i nisu svi građani saglasni sa njegovim politikama kada su u pitanju unutrašnja bezbednost i policija, a za neke je i previše liberalan. Neki od njih bi mogli da glasaju za Le Pen jer je ona u nekim stvarima slična Melanšonu", dodala je Veber.
3. Krah tradicionalnih partija
Drugo iznenađenje ovih izbora, i oko toga su saglasne obe sagovornice Euronews Srbija, jeste krah tradicionalnih partija, odnosno "levice" i "desnice".
"U pitanju su istorijsko niski rezultati - 1,8 odsto za socijaliste i 4,8 odsto za republikance. Verovatno nikada neće da se oporave od toga, a pored toga neće dobiti ni refundaciju za svoje troškove tokom predsedničke kampanje", kaže Drue.
Valeri Pekres koja se kandidovala ispred Republikanske partije, rekla je da su za nju rezultati "lično razočarenje", i da je "duboko zabrinuta zbog budućnosti Francuske". Sa druge strane, socijalistička kandidatkinja An Idalgo rekla je da "nikada neće odustati", i pozvala svoje birače da glasaju za Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora.
profimedia
Povezane vesti
Za Veber, utisak je da francuski politički spektar sada izgleda mnogo drugačije nego što je bio slučaj 2017. godine, kada je Makron došao na vlast.
"Pre toga, praktično, imali smo dve velike partije - republikance i socijaliste. Kada je Makron postao predsednik, nije pripadao nijednoj od njih. Čini se kao da se ove dve stranke nikada nisu konsolidovale, odnosno oporavile od te štete", kaže Veber.
"Sada vidimo politički spektar koji se sastoji od ekstremne desnice sa Le Pen i Zemurom, zatim makroniste koji su na neki način liberali sa elementima desnog i levog centra, i vidimo ekstremnu levicu na čelu sa Melanšonom, kao i neke manje partije oko tog dela", dodala je.
Povezane vesti
4. Taktičko glasanje i apstinenti
U skladu sa ovakvim odnosom snaga na francuskoj političkoj sceni, i drugi birači su se, osim Melanšonovih, odlučili na neki vid "taktičkog" glasanja. Tako se pretpostavlja da je dobar broj onih za koje se predviđalo da će svoje glasove dati krajnjem desničaru Eriku Zemuru, glasalo za Marin le Pen, a oni koji bi inače podržali socijaliste ili zelene, glasali su za Makrona.
Ovo bi moglo da bude važno i kada je u pitanju mobilizacija birača za drugi krug. Tako je An Idalgo podržala Makrona, a potom je to učinila i Valeri Pekres, kao i kandidat Zelenih Janik Žado. Sa druge strane, Zemur je svoje glasače pozvao da daju glas za pobedu Le Pen.
Tanjug AP/Daniel Cole
Ipak, nije samo taktiziranje obeležilo ponašanje biračkog tela na ovogodišnjim izborima, već i najniža izlaznost u poslednjih 20 godina. Procenjuje se da je procenat onih koji nisu izašli da glasaju između 26 i 28,3 odsto, što nije zabeleženo još od 2002.
"Teško je prognozirati apstinente. Treba imati u vidu da je po našim kriterijuma izlaznost od 75 odsto izuzetno visoka, ali je za francuske predsedničke izbore to malo ispod proseka. S obzirom na težinu, odnosno na nadležnosti koje ima francuski predsednik, to su praktično ključni izbori u Francuskoj", kaže za Euronews Srbija Slobodan Zečević iz Instituta za političke studije.
Zečević dodaje da je još rano prognozirati koliki bi procenat apstinenata mogao da bude u drugom krugu, ali procenjuje da bi izlaznost mogla da bude ista kao i u prvoj rundi glasanja.
"Kampanja bi trebalo malo da se odvija, pa da vidimo kako će to izgledati - da li će kandidati uspeti da zainteresuju više birača, jer su sami izbori u senci rata u Ukrajini", smatra Zečević.
5. Nervozan pogled NATO i EU ka Parizu
Upravo pitanje rata u Ukrajini i jeste obeležilo izbore za predsednika Francuske. Pogledi NATO i Evropske unije biće upereni u Pariz naredne dve nedelje - pobeda Marin Le Pen, poznate po svojim ranijim anti-EU stavovima, mogla bi da donese promene u odnosu Francuske i prema EU, i prema Alijansi.
"Mnogo toga je u igri za EU i NATO. Le Pen je ublažila svoju retoriku prema Evropi, pa tako ne priča više o 'Fregzitu', napuštanju Šengena i evra kao 2017. godine. Međutim, i dalje ima čvrste anti-EU stavove, jer zagovara prednost nacionalnog prava nad nad zakonima Evropske unije. Međutim, sada menja svoj pristup, zagovarajući 'Evropu slobodnih nacija'", kaže Drue iz ECFR.
"Kada je u pitanju NATO", dodaje Drue, "Le Pen je rekla da bi povukla Francusku iz NATO integrisane komande, ali od početka ruske invazije na Ukrajinu govori da bi sa time trebalo sačekati dok se rat ne završi".
Tanjug AP/Michel Euler
Pored skepticizma po pitanju evropskog prava, Le Pen se takođe zalaže i za manje izdatke Francuske u okviru EU.
"Rekla bih da postoje razlozi da NATO i EU budu 'nervozni', jer pobeda Le Pen nikada nije bila toliko realistična, a ako se to desi, mnogo stvari će se za njih promeniti", kaže Veber iz Nemačkog Maršal fonda.
"Čak i ako Makron bude izabran, to ne znači da će Le Pen i krajnja desnica otići, jer će mu biti žestoka opozicija, kako sada, tako i u parlamentu kada bude formiran", zaključuje Veber.
Komentari (0)