Igre 
Le Pen "istopila" prednost Makrona: Hoće li rat u Ukrajini francuskog predsednika koštati mandata
Komentari10/04/2022
-14:50
U Francuskoj se danas održavaju predsednički izbori. Mada ankete i dalje predviđaju da će aktuelni predsednik Emanuel Makron obnoviti svoj mandat, vidljivo je i da je desničarska kandidatkinja Marin le Pen smanjila jaz u odnosu na njega, što znači da je iznenađenje moguće.
Do 17 sati glasalo 65 odsto
Izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj bila je 65 odsto do 17 časova, javlja Rojters, pozivajući se na podatke Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje. Na predsedničkim izborima pre pet godina izlaznost do 17 sati bila je 69,4 odsto.
Glasanje je počelo u 8.00 i završava se u 19 časova, s tim što je, kako navode francuski mediji, biračkim mestima u pojedinim velikim gradovima pružena mogućnost da se zatvore u 20 sati. Tako će, između ostalog, u Parizu, Marseju, Lionu, Nici, Kanu i Monpelijeu birališta biti zatvorena u 20 časova.
Prve projekcije izbornih rezultata biće objavljivane počev od 20 časova.
Razlika između ovo dvoje kandidata, prema istraživanjima ne prelazi pet odsto u Makronovu korist u prvom krugu glasanja. Prema poslednjem istraživanju koje je sprovela agencija "Ipsos" 6. aprila, Emanuel Makron imao je 27 odsto podrške birača, dok je na drugom mestu bila Le Pen sa 22 odsto.
Prema istraživanju agencije "Harris interactive" razlika je još manja - 26,5 prema 23 odsto u Makronovu korist. Treći je, u oba istraživanja, Žan-Lik Melenšon, ali kako u drugi krug mogu proći samo dva kandidata, čini se da će Le Pen biti najljući protivkandidat Makronu za novog predsednika Francuske.
Popularnost desničarske kandidatkinje primetno je počela da raste u poslednjih nekoliko meseci, odnosno od početka ruske invazije na Ukrajinu. Aktuelni predsednik Makron je pokušao da se profiliše kao "panevropski" lider, pa samim tim nije ni imao mnogo vremena da se koncentriše na kampanju tako što će ići po gradovima Francuske.
Povezane vesti
Međutim, to nipošto nije jedini razlog za njene poboljšane šanse u odnosu na ranija predviđanja - analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarao ističu da je Le Pen u poslednje vreme zadobila podršku aktivnijom kampanjom orijentisanom na unutrašnje probleme i fokusiranjem na teme koje zanimaju "obične Francuze".
Ekonomske teme u fokusu Le Pen
"Le Pen je uspela da pitanja koja su Makrona izbacivala u prvi plan okrene u svoju korist. Tako je, umesto rata u Ukrajini, glavna tema postao porast cena u Francuskoj. Vidimo da je ta njena strategija veoma dobra, jer je došlo do poskupljenja životnih namirnica i svega onoga što bi Francuze u budućnosti moglo da očekuje", rekla je za Euronews Srbija Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije.
Fokus Le Pen na ovim izborima najbolje ilustruje debata između predsedničkih kandidata koju je organizovao francuski kanal TF1, kada je Le Pen rekla kako je "njena opsesija da zaštiti francuski narod".
"Ne želim da ljudi u Francuskoj gube poslove, da ne mogu da zagreju svoje domove, da nemaju dovoljno novca da jedu ili voze automobile", rekla je Le Pen, osvrnuvši se tako na potencijalne posledice sankcija koje EU uvodi Rusiji.
Osim ovoga, kandidatkinja "Nacionalnog saveza" se tokom kampanje zalagala za smanjenje PDV-a na gorivo, gas i struju sa 20 odsto na 5,5 odsto, zatim za manju pretplatu na francuski javni servis, a u njenom programu našlo se mesta i za smanjenje poreza ka onim poslodavcima koji zaposlenima povećavaju plate.
U samom finišu kampanje, 7. aprila, Le Pen je u intervjuu za radio "RTL" rekla kako će biti "čvrsta kada je reč o finansijskom tržištu".
Tanjug/AP/Michel Euler
Odgovarajući na projekcije nekih analitičara da će biti ozbiljnih ekonomskih posledica ukoliko ona bude izabrana za sledećeg lidera Francuske, Le Pen je takva predviđanja ismejala, rekavši da je njen ekonomski program "ozbiljan".
Povezane vesti
Samo dan kasnije, gostujući na istoj radio-stanici, Makron je ocenio da bi ekonomski planovi koje Le Pen ima za Francusku udaljili međunarodne investitore. U najmanju ruku, moglo bi se reći da je bio oštar u kritikama upućenim najžešćem protivkandidatu.
"Njen socijalni program je laž jer ga ne finansira. Kada ona kaže da će uvećati penzije, laže, jer neće to uraditi. Njen program će dovesti do velike nezaposlenosti, jer će oterati strane investitore i budžet neće izdržati. Njeni osnovni principi se nisu promenili: to je rasistički program koji ima za cilj da podeli društvo i vrlo je brutalan", rekao je Makron.
Distanciranje od Rusije
Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, popularnost Marin le Pen je porasla, prema većini anketa, sa oko 17 na 22 ili 23 odsto podrške birača.
Povezane vesti
Ovo na prvi pogled može da izgleda neobično, s obzirom na to da je poznata bliskost Le Pen sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U predsedničkoj kampanji 2017. godine, na primer, Le Pen je otputovala u Moskvu kako bi se sastala sa liderom Rusije. Takođe, za istu kampanju je Le Pen dobila i pozajmicu od jedne ruske banke u vrednosti od devet miliona evra.
Ne samo da su slični potezi, što je i razumljivo, izostali ovoga puta, već je kandidatkinja Nacionalnog saveza čak i osudila invaziju na Ukrajinu, nazvavši napad Rusije "jasnim kršenjem međunarodnog prava, što je apsolutno neopravdano" u intervjuu za francuski "BFMTV".
"Možemo da ponudimo objašnjenje zašto se to desilo, ali ni na koji način ne možemo da pronađemo opravdanje za ovakvo ponašanje", dodala je Le Pen.
Profimedia
Ovo je bio jedan od retkih "izleta" u kojima je uopšte i govorila o ruskoj invaziji na Ukrajinu, a drugi je bio kada je rekla da su izbeglice iz Ukrajine "dobrodošle" u Francusku. Za razliku od nje, drugi desničarski kandidat kom se predviđala relativno jaka podrška, Erik Zemur, pokazao je veću privrženost Rusiji, što ga je i koštalo podrške glasača pred sutrašnje izbore.
"Marin le Pen se opreznije postavila oko rata u Ukrajini od drugih desničarskih partija koje su često povezivane sa Rusijom. Dok je Zemur tvrdio da Putin sigurno neće napasti Ukrajinu i da je to zapadna histerija, Le Pen je odabrala nijansiraniji pristup i uspela da izbegne da se veže sa Putina poput Zemura, koji se nalazi pod negativnom kampanjom medija na Zapadu", rekao je za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put.
Kada je u pitanju njen stav prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, Le Pen je, odgovarajući na pitanje novinara "BFMTV", odabrala ono što francuski list "Le Monde" naziva "linijom manjeg otpora".
"Cenim Zelenskog, ali na isti način kao što cenim i svakog drugog patriotu koji je spreman da brani svoju zemlju", rekla je Le Pen. U istom intervjuu, međutim, dodala je i da bi Vladimir Putin ipak mogao da bude partner Francuske nakon rata u Ukrajini.
Upravo ovim političkim manevrom, odnosno time što se nije preterano izjašnjavala o ratu u Ukrajini, Le Pen je uspela da izbegne štetu koju bi njenoj popularnosti među biračima mogla da nanese bliskost sa Rusijom.
Lider Evrope, ali šta je sa Francuskom?
Za aktuelnog francuskog predsednika, međutim, rat u Ukrajini doneo je potpuno drugačiju ulogu. Emanuel Makron je od samog početka ruske invazije, pokušavao da bude posrednik između Ukrajine i Rusije, i često je izgledalo da nastupa ne samo kao lider Francuske, već da se nameće i kao lider cele Evrope. U jednom trenutku je Makron čak bio, kako se činilo, jedini političar koji je držao otvoren kanal komunikacije između Moskve i Kijeva.
Početkom marta, zaista, Makron je izgledao kao jedini koji će moći da vodi Francusku kroz predstojeću krizu i samim tim je imao više od 10 odsto prednosti nad Le Pen. Međutim, upravo zbog međunarodnih diplomatskih napora, reklo bi se, francuski predsednik nije imao mnogo vremena da se posveti kampanji.
Tanjug/AP/Bertrans Guay
"Kampanja se već vodila dok je Makron obavljao razgovore sa Putinom. Znamo da su čak i iz Poljske 'napali' Makrona zbog tog ašto je 'previše puta razgovarao' sa Putinom, koji je u najvećem delu francuske i zapadne javnosti trenutno percipiran negativno", kaže Kolaković sa Institua za političke studije.
Ona dodaje da je Makron i 2017. godine krenuo u predsedničku kampanju sa idejom da su mu redefenisanje i jačanje Evrope veoma važni, kao i da je deo ovogodišnje kampanje vezao za francusko predsedavanje Savetom ministara Evropske unije, što pokazuje da mu je spoljna politika oduvek bila veoma važna.
"To jeste odlika francuskih predsednika, kako sada tako i ranije, ali desile su se i neke stvari koje niko nije mogao da predvidi, poput pandemije koronavirusa ili rata u Ukrajini, koji su svakako imali velikog uticaja na izbore u Francuskoj", ističe Kolaković.
Na kasni ulazak Makrona u kampanju se osvrnula i sama Le Pen, koja je u intervjuu za "France Inter" rekla kako je "ona svoju kampanju ozbiljno sprovela, jer je na terenu bila više od šest meseci".
"Uvela sam u javni diskurs sve teme koje zanimaju francuski narod. Drugi nisu bili u kampanji, i to je njihov izbor", rekla je, kritikujući Makrona što je objavio svoju kandidaturu u poslednjem trenutku.
Prevlast na desnici
Pored borbe za poziciju budućeg predsednika Francuske, Marin le Pen je morala da se izbori i za lidera na desnoj strani političkog spektra u Francuskoj. Na talasu jačanja desnice u čitavoj Evropi, kao sveže lice na francuskoj političkoj, ali ne i javnoj sceni, pojavio se dugogodišnji novinar i pisac Erik Zemur.
Zemur je među francuskim stanovništvom poznat po svojim radikalnim i često kontroverznim stavovima, zbog čega je i osuđivan zbog podsticanja na mržnju. Tako je, na primer, u jednoj TV emisiji decu migrante bez pratnje nazvao "pljačkašima", "ubicama" i "silovateljima", a za islam je govorio da "nije kompatibilan sa principima Francuske".
Zemurovi stavovi su radikalni i kada se pokrenu teme pola, roda ili seksualne orijentacije. U svojoj knjizi "Prvi pol" iz 2006. godine Zemur se protivi onome što naziva "feminizacija društva", i zagovara rodne uloge.
Takođe, redovan je u kritikama pripadnika LGBT orijentacije, a prošle godine je uporedio inicijativu vlade da olaška intregraciju transrodne dece u škole, sa eksperimentima koje je tokom Drugog svetskog rata izvodio nacista doktor Mengele.
Tanjug/AP/Michel Euler
"Zemur je sve vreme najradikalniji kandidat na desnici i Le Pen je na dugi rok imala uvek više šanse da dođe do prvog mesta među desnicom. Zemurove izjave u vezi sa Vladimirom Putinom su ga definitivno koštale kredibiliteta kod umerenijih desnih glasača", istakao je Milić.
Bez obzira na to što je o Zemuru pozitivno govorio čak i Žan Mari le Pen, otac kandidatkinje "Nacionalnog saveza", ovom radikalnom desničaru istraživanja predviđaju tek oko osam ili devet odsto glasova u prvom krugu, što znači da ipak neće uspeti značajnije da "odvuče" glasove od Le Pen, koja će ostati najjači kandidat kog Francuska desnica ima da ponudi.
"Le Pen se mnogo bolje snašla od Zemura i kada su, na primer, prve izbeglice iz Ukrajine krenule da pristižu u Francusku. Dok je Zemur dva dana razmišljao šta će da kaže povodom toga, Le Pen je upravo tada zauzela umereniiju poziciju od njega", istakla je Kolaković.
Jedan procenat može biti dovoljan
Drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj trebalo bi da se održi 24. aprila, a gotovo je izvesno da će se u njemu nadmetati Makron i Le Pen.
Iako se do pre nekoliko meseci činilo da će ovi izbori biti trka u kojoj se pobednik unapred zna, pa tako sada i najhrabriji analitičari moraju biti oprezni kada su u pitanju predviđanja.
Za Milića iz Novog trećeg puta, Le Pen će imati šanse da postane prva žena na čelu Francuske u istoriji te zemlje ukoliko izlaznost levičarskih glasača bude niska.
"Ako glasači koji su glasali za leve kandidate u prvom krugu izađu u drugom krugu da spreče pobedu Marin le Pen, ona teško može pobediti. Dosta toga će zavisiti od mogućnosti Makrona da mobilizuje levi deo biračkog tela pred drugi krug, jer se kroz svoj mandat pomerao ka desnici, a to ovoj biračkoj grupi može delovati neprihvatljivo", kaže Milić.
profimedia
Aktuelni predsednik nada se drugom mandatu, pa je tako u jednom nedavnom intervjuu rekao da je "kasno ušao u kampanju, ali je zato u nju ušao sa pobedničkim duhom".
"Marin le Pen je okrenula temu rata u Ukrajini ka unutrašnjoj politici, dok je Makron tu izgubio neko vreme i nije se dovoljno fokusirao na unutrašnje teme. Videćemo da li će ga to mnogo koštati ili će uspeti da smanji tu razliku. Ako imamo u vidu da je to njegov drugi mandat, očekivano je da će odnos između njega i protivkandidata odnos biti izuzetno tesan", istakla je Kolaković sa Instituta za političke studije.
"I ranije se dešavalo na francuskim izborima da su jedan ili dva procenta odlučivali o pobedniku na predsedničkim izborima, pa me ne bi iznenadilo da tako bude i ovog puta", zaključila je Kolaković.
Komentari (0)