Igre 
Izbori u Francuskoj "referendum o Evropi": Zašto EU strepi od potencijalne pobede Marin le Pen
Komentari24/04/2022
-08:07
Za aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, koji se danas bori za svoj drugi mandat, predsednički izbori u Francuskoj predstavljaju i "referendum o Evropi". I zaista, zvaničnici u Briselu rezultate drugog kruga posmatraće sa posebnom zabrinutošću jer, prema anketama, liderka krajnje desnice Marin le Pen za Makronom kaska svega nekoliko procenata.
Do 10h izašlo 26,41 odsto birača
Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova Francuske, jutros do 10 časova, odziv birača u drugom krugu predsedničkih izbora iznosi 26,41 odsto. Analitičari smatraju da mala izlaznost čini rezultat i konačni ishod izbora neizvesnijim. Glasanje je počelo jutros u 8, a završiće se u 20 časova kada se očekuju i prve projekcije rezultata.
Zvaničan stav Marin le Pen prema EU nešto je blaži u odnosu na onaj koji je imala ranije. Tvrdi da ne želi da Francuska izađe iz EU, kao i da napusti evrozonu, ali mnogo toga što želi da uradi po pitanju ekonomije, socijalne politike i imigracije podrazumeva zapravo kršenje pravila EU. Zbog svega toga mnogi ocenjuju da bi njen mogući dolazak u Jelisejsku palatu mogao da bude vrlo problematičan za blok koji danas čini 27 država članica.
Situacija je dodatno komplikovana zbog rata u Ukrajini. Le Penova je optuživana za bliske odnose sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, pa u Briselu postoji bojazan i kako bi se to odrazilo na buduće jedinstvo EU po pitanju sukoba u Ukrajini. Uz to, neke politike Le Penove mogle bi da podstaknu ionako "problematične" članice kao što su Mađarska i Poljska.
Le Penova je, podsetimo, u politici dugi niz godina. Iako se odrekla nekih stavova koje je zastupao njen otac Žan Mari le Pen, na prvo mesto i dalje stavlja suverenitet Francuske, a njena politika dobro je poznata zvaničnicima u Briselu. Iza svih ovih, "revidiranih" stavova, smatraju neki analitičari, i dalje se krije ideja o takozvanom "Fregzitu".
Zabrinutost u Briselu
Kako je i ranije ocenjivano, ne samo da Makron i Le Penova imaju drugačije planove kada je reč o ekonomskoj politici ili ekologiji, ishod izbora je izuzetno važan i za budućnost Evropske unije u kojoj se Makron istakao kao jedan od lidera. Ključan trenutak kampanje dogodio se pre nekoliko dana kada je održana televizijska debata dvoje starih rivala, a iako Le Penova nije uspela da napravi proboj, sve ankete su uverene u to da razlika između njih dvoje neće biti velika kao 2017. godine.
Nekoliko planova Le Penove zaista jeste u suprotnosti sa onim što Evropska unija predstavlja. Naime, kako piše Garijdan, Le Penova planira referendum o predloženom zakonu o "državljanstvu, identitetu i imigraciji" koji bi modifikovao ustav kako bi se omogućio "nacionalni prioritet" francuskim građanima u zapošljavanju, beneficijama socijalnog osiguranja i stanovanju - mera koja je nekompatibilna sa EU i pravilima slobodnog kretanja.
Povezane vesti
Le Penova takođe ima za cilj da ponovo uspostavi graničnu kontrolu oko uvoza robe i ulaska ljudi, kršeći na taj način pravila EU i Šengena, piše Gardijan. Dalji planovi za smanjenje poreza na osnovna dobra i gorivo takođe bi prekršili pravila slobodnog tržišta EU.
U EU strahuju i da bi Francuska na čelu sa Le Pen pružila veliki podsticaj nacionalno-konzervativnim vladama u zemljama kao što su Poljska i Mađarska - zemljama koje dugo dovode u pitanje supremaciju zakona EU i koje su često u direktnoj konfrontaciji sa Briselom.
Tanjug AP/Ludovic Marin, Pool via AP
Kako je za Euronews Srbija rekla Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije, ono što se pokazalo nakon prvog kruga predsedničkih izbora jeste da su brojni zvaničnice EU izrazili zabrinutost daljeg funkcionisanja EU ukoliko bi Le Pen bila izabrana za predsednicu.
"Pored problema unutrašnjeg funkcionisanja EU, stvaranja fronta Francuska – Mađarska – Poljska, pominje se i podatak da je njena partija umešana u proneveru 600.000 evra. Zabrinutost postoji i zbog mogućeg nejedinstva EU kada je reč o sukobu u Ukrajini i odnosa prema Rusiji", rekla je ona.
Zbog stavova i ruskog kredita, Le Penova je u javnosti poznata kao proruski nastrojena. Iako je osudila rusku agresiju, istovremeno je osudila i sankcije zbog loših posledica i po građane Francuske, kaže Kolaković.
"Pored ovoga, neusaglašenost sa sadašnjom francuskom i zajedničkom spoljnom politikom EU Le Penove se vidi i kroz kritiku pomoći koju je Francuska uputila Ukrajini u naoružanju od 100 miliona evra. Navela je da bi Ukrajini slala odbrambenu i obaveštajnu pomoć i da veruje da će Francuska i Rusija opet biti saveznici. Sve pomenito bi bili dodatni problem za EU u vreme redefinisanja međunarodnih odnosa", istakla je Kolaković.
Želi li Le Penova zapravo "Fregzit"
Verovatno najvažnija tema nedavno održane debate kada je u pitanju spoljna politika, bio je odnos predsedničkih kandidata prema Evropskoj uniji. Makron je optužio Le Penovu kako želi da primeni politiku "nacionalne preferencije", povuče Francusku sa energetskog tržišta EU i uspostavi nadmoć francuskih zakona nad zakonima EU.
Povezane vesti
Kao odgovor na ovo, Le Pen je tvrdila da "želi da zadrži Francusku unutar Evropske unije", ali i da bi htela da je "duboko izmeni tako da postane 'Evropski savez nacija'". Makron je, međutim, nastavio sa optužbama rekavši da Le Pen zapravo "ne govori istinu" i da je njena prava namera da "napusti EU".
Kako je za Euronews Srbija rekao Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, pobeda Marin le Pen jeste manje izvesna, ali do nje bi moglo da dođe u slučaju da levičarski birači ostanu kod kuće, odnosno ne izađu da glasaju za Makrona.
"U slučaju pobede nastao bi jedan vid privremenih nestabilnosti u EU zato što bi jedna od dve najvažnije države bila sa tvrdo desničarskom vlašću. S tim što bi trebalo uzeti u obzir da se Marin le Pen više ne zalaže za izlazak Francuske iz EU, niti za izlazak i evrozone, odnosno napuštanje evra kao valute. Ona bi tražila neke reforme koje bi zapravo prvo smanjivale nadležnosti Brisela i EU, s tim što ne bi imala veliku podršku kod ostalih članica za to sa izuzetkom Mađarske i donekle Poljske", istakao je on.
Tanjug AP/Ludovic Marin, Pool via AP
Značajan deo nezavisnih analitičara i javnosti, pored naravno onih koji podržavaju Markona, međutim, veruju da se iza ublažene retorike Marin le Pen u suštini se krije takozvani "plan Fregzita". Ona se u ovoj kampanji distancira od ideje o napuštanja EU, ali naglašava da joj je Francuska suverenost prioritet, govori o tome da će za pet godina dovesti Francusku u red, ali i o novom uređenju EU.
"Stiče se utisak da bi uz nastojanje da reši unutrašnje probleme Francuske, svoj mandat usmerila i ka EU. Kada je navela svoj plan francuske spoljne politike on nije bio vezan za osnaživanje EU, već za jačanje partenrstva sa Velikom Britanijom i pojedinačno sa nekim državama EU, što uz generalno prisutni evroskepticizam u Francuskoj i EU, dugoročno može biti opasno za EU", rekla je Kolaković.
Evropski lideri podržali Makrona
Uoči ključnog drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, lideri levog centra Nemačke, Španije i Portugala pozvali su francuske birače da izaberu centrističkog predsednika Emanuela Makrona umesto rivalke krajnje desnice Marin Le Pen.
U kolumni koja je objavljena u nekoliko evropskih listova, nemački kancelar Olaf Šolc, španski premijer Pedro Sančez i portugalski premijer Antonio Kosta napisali su da je glasanje u nedelju kritično za Francusku i sve i svakog od nas u Evropi, preneo je AP.
"To su izbori između demokratskog kandidata koji veruje da se snaga Francuske širi u moćnoj i autonomnoj Evropskoj uniji i kandidata ekstremne desnice koji se otvoreno stavlja na stranu onih koji napadaju našu slobodu i demokratiju, vrednosti zasnovane na francuskim idejama prosvetiteljstva", stoji u zajedničkom komentaru bez pominjanja Makrona ili Le Penove po imenu.
Socijaldemokrata Šolc i socijalisti Sančez i Kosta napisali su da se Evropa suočava sa promenom ere zbog ruskog napada na Ukrajinu i da populisti i ekstremna desnica gledaju na Putina kao na ideološki i politički model, replicirajući njegove šovinističke ideje.
Kolumna se završava apelom na jedinstvo kako bi se održali prosperitet i blagostanje u Evropi.
"Zato nam je potrebna Francuska da bude na našoj strani", napisala su trojica lidera.
Komentari (0)