Jedinstvo EU na testu zbog embarga na rusku naftu: Članice podeljene, na stolu nekoliko mogućih rešenja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/05/2022

15:08

Jedinstvo EU na testu zbog embarga na rusku naftu: Članice podeljene, na stolu nekoliko mogućih rešenja

Ruska nafta - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Jedinstvo Evropske unije "počinje da se raspada" - to su bile reči nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka nakon još jednog propalog pokušaja da se članice dogovore oko šestog paketa sankcija Rusiji. I zaista, skoro mesec dana otkako je Brisel kao jednu od mera predložio zabranu uvoza ruske nafte, u bloku konsenzus ne postoji, a tri meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu na sposobnost Evropske unije da deluje kao ujedinjeni blok pala je senka.

Uoči specijalnog samita EU koji se održava danas i sutra, ambasadori članica u Briselu su još jednom probali da se dogovore oko novih mera. To jeste rezultiralo određenim predlozima kako izaći u susret zemljama koje su uložile prigovore, ali šesti paket ostao je otvoreno pitanje.

Naime, jasno je da među državama članicama postoji drastična razlika u pogledu zavisnosti od ruskih energenata i stoga je u u samom startu bilo očekivano da Mađarska na to neće tako lako pristati. Odluci se zapravo ne raduju ni Bugarska, Slovačka i Češka, koje su zatražile izuzeće.

Embargo na uvoz ruske nafte, podsetimo, bio bi najoštrija sankcija još od početka sukoba u Ukrajini 24. februara, ali, da bi Evropska unija usvojila tako strogu meru potrebna je jednoglasna odluka svih 27 zemalja članica.

25 dana bez odluke

Kada je Moskva otpočela invaziju u Ukrajini mnogi poznavaoci prilika ocenjivali su da ruski predsednik Vladimir Putin nije očekivao tako jedinstven odgovor Evropske unije. Od Sofije do Stokholma, evropski lideri jedinstveno su rekli "ne" Rusiji. Naime, sankcije koje su uvedene - bilo da su ekonomske, sportske, kulturne ili neke četvrte vrste - uvedene su, u manjoj ili većoj meri, u svim zemljama EU.

Međutim, pitanje energetike, iako se provlačilo od početka, ostavljeno je zapravo za sam kraj jer bi predstavljao i najjači udarac kako na Moskvu, tako i na zemlje koje su zavisne od ruskih energenata. Baš na tom pitanju počelo je da se osipa i evropsko jedinstvo.

Šesti paket sankcija predviđa postepeno ukidanje uvoza ruske nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine kako bi prestala zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva. Među državama članicama, međutim, postoji drastična razlika u zavisnosti od ruskih energenata što je dovelo i do "ćorsokaka" u kom se danas ova odluka EU i nalazi.

Nemačka, Holandija, Poljska i Italija su među onima koji najviše kupuju, a zemlje članice EU koriste rusku sirovu naftu kako bi proizvele veliki broj različitih goriva, kako za transport, tako i za grejanje. Najveći deo ruske nafte dolazi kroz evropske luke kao što su Avr u Francuskoj ili Roterdam u Holandiji. Neke zemlje su, takođe, i fizički povezane naftofodom "Družba", koji iz Rusije ide u Ukrajinu, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Češku, Austriju i Nemačku.

Mađarska je jedna od zemalja koje su najviše zavisne od energenata iz Rusije, odakle im stiže 60 odsto nafte i čak 85 odsto gasa. Zbog toga je vlada Viktora Orbana insistirala da će blokirati sve predloge sankcija Evropske unije koji se odnose na ruske energente, nazivajući to "crvenom linijom" koja je u suprotnosti s interesima Mađarske. Orban je rekao da bi ovoj državi bilo potrebno pet godina i velika ulaganja u rafinerije i gasovode kako bi mogli da transformišu sadašnji sistem koji se značajno oslanja na rusku naftu i naglasio da bi to dodatno uvećalo ionako visoke cene energije, što bi dovelo do zatvaranja fabrika i nezaposlenosti.

Češka, Slovačka i Bugarska upozorile su da će im trebati više vremena od većine za sprovođenje novih sankcija, kao i finansijska podrška. Kako je rekao bugarski premijer Kiril Petkov: "Ne možete preko noći da izgradite rafineriju ili napraviti novi naftovod".

Brisel i zemlje članice su stoga u svakodnevnim konataktima u cilju pronalaženja rešenja, a na stolu je i opcija uvođenja embarga na naftu koja se dovozi tankerima, dok bi mogli biti izuzeti kopneni naftovodi, na koje se Mađarska, ali i neke druge zemlje članice, najviše oslanja.

Određena izuzeća dobile bi Mađarska, Slovačka i Češka, koje dobijaju naftu preko 4.000 kilometara dugog ruskog naftovoda Družba. Međutim, Blumberg je, pozivajući se na izvore upoznate sa tim, izvestio da je Mađarska do sada odbijala kompromise.

Kako je preneo Tanjug, Evropska unija je predložila delimičnu zabranu uvoza ruske nafte uz ograničen uvoz iz ključnog naftovoda kako bi se uvažio prigovor Mađarske i postigao sporazum o EU sankcijama Rusiji.

Predlog predviđa da zemlje članice postepeno ukinu uvoz sirove nafte za šest meseci i naftnih derivata za osam meseci, rekli su evropski zvaničnici koji su zahtevali anonimnost. Ovaj predlog omogućava više vremena za Mađarsku koja se protivila sporazumu o sankcijama da pronađe tehničko rešenje koje će uspešno zadovoljiti njene energetske potrebe.

(Ne)jedinstvo

Španija na primer podržava novi paket sankcija EU protiv Rusije, ali kako je izjavio ministar spoljnih poslova Španije Hoze Manuel Albares, još nema dogovora jer neke zemlje članice ostaju u velikoj meri zavisne od uvoza ruske sirove nafte.

"Postoje dva cilja koja imamo kada odobravamo paket sankcija. Jedan je da ne dozvolimo Vladimiru Putinu da finansira svoje ratne napore evropskim novcem, a drugi je da se ne dozvoli da rat Vladimira Putina destabilizuje Evropsku uniju", rekao je Albareš u intervju za državnu TVE, prenosi Rojters.

Činjenica da je šesti paket sankcija 25 dana na stolu naterala je nemačkog ministra spoljnih poslova Roberta Habeka da izrazi bojazan da jedinstvo Evropske unije "počinje da se raspada".

"Nakon napada Rusije na Ukrajinu, videli smo šta može da se dogodi kada je Evropa ujedinjena. Imajući u vidu samit, nadajmo se da će se ovako nastaviti. Ali već počinje da se raspada", rekao je Habek.

Habek je zatražio od Nemačke da na samitu "govori jednim glasom", a ne da se suzdržava od glasanja zbog razlika u mišljenjima u vladajućoj koaliciji i pozvao i druge članice EU da budu jedinstvene.

"Evropa je i dalje ogromno ekonomsko područje sa neverovatnom ekonomskom snagom. I kada je ujedinjena, može da iskoristi tu moć", rekao je Habek.

Međutim, čak i sa ustupcima određenim zemljama, čak i ukoliko dođe do toga da Evropska unija zabrani uvoz ruske nafte, nije kraj teškim odlukama. Diplomate EU upozoravaju da je tekuća debata o embargu na rusku naftu zaoštrila jedinsvo EU i dovela u pitanje svaku dalju akciju širom bloka.

Jer gde je pitanje ruske nafte, tu je i pitanje gasa. EU planira da ubrza svoje napore da okonča zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva. Poljska, Bugarska i Finska već su prekinule isporuke gasa sa Rusijom nakon što su odbile da Gaspromu isplate u rubljama. Međutim, s obzirom na to da je Rusija poslednjih godina bila glavni snabdevač na primer Italije, ali i mnogih drugih zemalja postavlja se pitanje da li će pitanje jedinstva u EU još jednom da bude stavljeno na test.

Pitanje gasa moglo bi da bude problematično za mnogo više zemalja. Kako je preneo Euraktiv, italijanska industrija upozorava da bi smanjenje uvoza ruskog gasa moglo da bude razorno za ekonomiju zemlje. Ako Italija obustavi kupovinu ruskog gasa u junu, njen BDP bi mogao da pretpri pad od dva odsto, procenuje se u izveštaju koji je u subotu objavila Konfindustrija, udruženje koje predstalja italijansku industriju.

"Ukoliko takva zbrka postoji oko ruske nafte, zamislite šta će se desiti sa predlogom o zabrani uvoza gasa", rekao je Habek, prenosi Euraktiv.