Evropa

Sporazum potpisan, niko ne zna kako ga sprovesti: Brodovi koji prevoze žitarice iz Ukrajine rizikuju da nalete na mine

Komentari

Autor: AP

28/07/2022

-

20:03

Sporazum potpisan, niko ne zna kako ga sprovesti: Brodovi koji prevoze žitarice iz Ukrajine rizikuju da nalete na mine
Tanjug/AP/Odesa City Hall Press Office - Copyright Tanjug/AP/Odesa City Hall Press Office

veličina teksta

Aa Aa

Iako UN očekuju da bi prvi brod sa žitaricama mogao da napusti Ukrajinu već sutra, brodske kompanije ne žure sa izvozom miliona tona žitarica "zarobljenih" u Ukrajini, uprkos sporazumu o obezbeđivanju sigurnih koridora kroz Crno more. Glavni razlog za to su eksplozivne mine koje se i dalje nalaze u vodi, pa vlasnici brodova smatraju kako su rizici i preveliki.

Cilj je da se u naredna četiri meseca izveze oko 20 miliona tona žitarica iz tri ukrajinske luke blokirane još od početka ruske invazije - u pitanju su Odesa, Černomorsk i Pivdenj.

Ukrajinska mornarica saopštila je da su u toku pripreme ovih luka za rad, kao i da će se odlazak i dolazak brodova u morske luke će se vršiti formiranjem karavana koji će pratiti vodeći brod. Četiri ili pet velikih brodova dnevno će isplovljavati iz ovih luka širom sveta, prevozeći žitarice.

Takođe, otvoren je i Zajednički koordinacioni centar za praćenje sprovođenja sporazuma otvoren je u Istanbulu, a turski ministar odbrane rekao je da su u sklopu centra delegacije iz Turske, Rusije, Ukrajine i UN.

Međutim, da ne ide sve kao što je zamišljeno, pokazuje i to što su, samo nekoliko sati nakon što je sporazum potpisan, ukrajinski zvaničnici rekli da su ruske rakete pogodile luku u Odesi.

Drugi ključni element sporazuma nudi garancije da prevoznici koji transportuju rusko žito i đubrivo neće biti zahvaćeni zapadnim sankcijama, ali pitanje je koliko će zapravo biti održiv ovaj dogovor u kom su posredovali Turska i UN.

"Moramo veoma naporno da radimo da bismo razumeli detalje o tome kako će ovo funkcionisati u praksi", rekao je Gaj Platen, generalni sekretar Međunarodne komore za brodarstvo, koja predstavlja nacionalna udruženja brodovlasnika koja čine oko 80 odsto svetskih pomorskih trgovaca.

"Možemo li osigurati i garantovati bezbednost posade? Šta će se desiti sa minama u vodi? Toliko je neizvesnosti i nepoznanica u ovom trenutku", dodao je on.

Glad širom sveta

Izvoz pšenice i druge hrane ključan je za poljoprivrednike u Ukrajini, kojima ponestaje skladišnih kapaciteta usred nove žetve. Te žitarice su od vitalnog značaja za milione ljudi u Africi, delovima Bliskog istoka i južne Azije, koji se već suočavaju sa nestašicom hrane i, u nekim slučajevima, glađu.

Ukrajina i Rusija su ključni globalni dobavljači pšenice, ječma, kukuruza i suncokretovog ulja. S obzirom na borbe u regionu Crnog mora cene hrane su sve više, što znači da je ugrožena stabilnost i režima u zemljama u razvoju, a neke od njih su zabranile izvoz svoje hrane, što je dovelo do dodatnih kriza.

Šef UN za humanitarnu pomoć Martin Grifits kaže da je cilj novootvorenog Zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu koji nadgleda sporazum "da pošiljke isplove iz ukrajinskih luka brzo, bezbedno i efikasno".

Tanjug/AP

Uklanjanje mina u Marijupoljskoj luci

Sporazum predviđa da će Rusija i Ukrajina pružiti "maksimalna jamstva" za brodove koji putuju kroz Crno more do ukrajinskih luka.

"Primarni rizik sa kojim se suočavaju očigledno će biti mine", rekao je Munro Anderson, šef obaveštajne službe i osnivač kompanije "Drijad", koja procenjuje rizike sa kojima bi brodovi mogli da se suoče na svojim rutama.

Turski ministar odbrane je rekao da deminiranje voda nije odmah neophodno, ali da bi se to moglo promeniti.

Ukrajinski zvaničnici su izrazili nadu da bi izvoz mogao da se nastavi iz jedne luke za nekoliko dana, ali su takođe rekli i da bi moglo proći dve nedelje kako bi sve tri ponovo postale operativne. Stručnjaci u Ukrajini rade na određivanju bezbednih ruta za brodove.

Neizvesnost brine vlasnike brodova

Vlasnici brodova, zakupci i osiguravajuća društva pokušavaju da shvate kako će se čitav proces izvoza izgledati.

"Mislim da će biti ključno mišljenje pomorskih osiguravača, i toga koliko će oni naplaćivati dodatnih troškova s obzirom na područje kojim će brodovi ići. Ovakva plovila obično imaju između 20 i 25 članova posade, i ne mogu se rizikovati njihovi životi bez nekih konkretnih garancija bezbednosti", kaže Mišel Vize Bokman, analitičarka transporta i brodarstva.

Aleksij Melnik, analitičar istraživačkog centra Razumkov sa sedištem u Kijevu, kaže da su bezbednosna pitanja uglavnom nerešena jer ruske rakete mogu da pogode skladišta u kojima se čuva žito, kao i luke.

"Vlasnici brodova i osiguravajuća društva su uplašeni, nisu dobili nikakve pouzdane bezbednosne garancije. Vidimo samo obećanja, koja malo vrede u vreme rata", rekao je on.

Pomorski osiguravači do kojih je došao AP odbili su da komentarišu da li će obezbediti pokriće za ove brodove.

Rat je izazvao haos u globalnoj trgovini, jer je više od 100 brodova bilo usidreno u ukrajinskim lukama. Od onih koje se nalaze u sporazumu, 13 brodova je u Černomorsku, šest u Odesi i tri u Pivdenju.

Ukrajinski trgovci su uspeli da pošalju nešto žita kroz reku Dunav, što je pomoglo da se izvoz bova poveća na oko 1,5 miliona tona u maju i do dva miliona tona u junu, iako je to još uvek manje od polovine mesečnih isporuka žitarica od 4 do 5 miliona tona pre rata, kaže Svetlana Mališ, analitičarka crnomorskog tržišta poljoprivrede u Refinitivu.

Komentari (0)

Evropa