Uspeh Ukrajine na bojnom polju doneo je Kijevu još jedno moćno oružje u ratu sa Rusijom

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Gardijan, Karnegi, ISW

21/09/2022

18:35

Uspeh Ukrajine na bojnom polju doneo je Kijevu još jedno moćno oružje u ratu sa Rusijom - Copyright Tanjug AP/Leo Correa

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajinske snage su u poslednjih mesec dana napravile veliki uspeh na frontu. Kijev je izveo kontraofanzivu kojom je povratio jedan deo teritorija koje je okupirala Rusija, a sudeći prema izjavama zvaničnika, nastaviće da potiskuju ruske trupe dalje ka istoku zemlje. Mnogi analitičari nisu predviđali ovakav razvoj događaja - smatralo se da je rat ušao u fazu "odugovlačenja", u kojoj ni jedna ni druga strana neće ostvariti neke značajne dobitke, ali se ipak ispostavilo da je, bar u poslednje vreme, Ukrajina imala pozitivniji učinak na terenu.

Mada je velika količina oružja koja Kijevu stiže kao pomoć od zapadnih zemalja jedan od glavnih razloga za ovakav uspeh, ne bi trebalo zaboraviti ni onu drugu, "meku" dimenziju rata - kvalitet liderstva, moral i motivaciju i opštu društvenu odlučnost i koheziju.

Na papiru je ruska vojna moć je ogromna, s tri puta većim snagama i deseterostruko većim vojnim budžetom. Činilo se da Ukrajina nema nikakve šanse da izdržati invaziju - ali jeste. Princip društvenog okupljanja i solidarnosti koji koriste Ukrajinci takođe je ozbiljno omeo rusku sposobnost napredovanja, okupacije i prikupljanja obaveštajnih podataka. Novi obaveštajni alat za okupljanje omogućuje Ukrajincima da trenutno i anonimno prijave ruske kolaboracioniste i sabotere, a iskoristilo ga je već više 300.000 Ukrajinaca. Razna druga informatička rešenja koja su razvili civili omogućuju jedinicama teritorijalne odbrane zaštitu podataka o kontrolnim tačkama i lokacijama snajperista. To su sve brojne inovacije.

"Postoje velike razlike između ukrajinske i ruske kulture. Mnogi na Zapadu pogrešno su mislili da je Ukrajina ista kao Rusija, samo što je manja, korumpiranija i haotičnija. U stvari, mada Ukrajina nije savršena, agilnija je i više decentralizovana u poređenju sa autokratskom i rigidnom ruskom državom", piše u svojoj analizi za "Gardijan" Orisija Lucevič iz Četam hausa.

Ona dodaje da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, odlazeći redovno među vojnike i održavajući redovne konferencije za štampu, stabilizovao situaciju u zemlji na moralnom planu, i pomogao da se celo društvo organizuje u vezi sa podrškom vojsci.

"Ova društvena mobilizacija i kohezija su se isplatile tokom čitavog sukoba. Visok moral ukrajinskih oružanih snaga odražava opštu društvenu rešenost da se odupre ruskoj agresiji. Ukrajinski vojni budžet je u stvari mnogo veći od zvaničnog državnog finansiranja - njihov građanski i privatni sektor svakodnevno rade na podršci vojsci, a svaka kompanija, porodica i grad pružaju dodatnu podršku. Novinske kuće prikupljaju sredstva i kupuju dronove za jedinice u kojima služe njihovi novinari, a poljoprivredne kompanije šalju naočare za noćno osmatranje, polovna terenska vozila i ostale potrepštine", piše Licevič.

Ona navodi i da privatne kompanije svih veličina ulažu milione u nadogradnju sovjetske opreme savremenim mikročipovima i elektronikom, dodaju oklop vozilima, sklapaju dronove i ppravljaju komunikacione uređaje.

"Milioni ovih nevidljivih niti povezuju vojnike sa porodicama i kompanijama kod kuće - oni osećaju podršku, znaju da postoji i 'domaći front' na koji mogu da se oslone", kaže Licevič.

Kakvo je stanje u Rusiji?

Nasuprot ovakvom stanju u Ukrajini, smatra Licevič, stoji drugačija slika u Rusiji.

"U pitanju je krut hijerarhijski sistem. Mnogi na zapadu su potcenili koliko malo motivacije ima među Rusima da se bore i umru za Putinove ambicije bez opravdanog razloga. Rusija trenutno ima problema da popuni svoje bojne redove, pa se zato okreću čak i plaćeničkim paravojnim formacijama. Uprkos tome što ulažu miljarde rubalja u modernizaciju, ruske trupe nisu reformisane kada je u pitanju komandna linija - tenkovi, artiljerija i oklopna vozila su dobri onoliko koliko ljudi njima upravljaju", piše Licevič.

Slično njoj smatra i Gvendolin Sase, vanredni viši istraživač sa Karnegija. Sase navodi da je i dalje rano reći da li je ukrajinske kontraofanziva zaista velika prekretnica u ratu, ali da je zasigurno iznenadila ruske trupe i uhvatila ih nespremne, a da je ruska vojska u nepovoljnom položaju i zbog uopštenog stanja u zemlji.

"U ruskom političkom sistemu su se pojavile male pukotine, mada one nisu dovoljne da promene političke kalkulacije vezane za rat. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da autoritarizam može dugo da izgleda prilično stabilno, sve dok se iznenada ne uruši, na primer u krizi sukcesije ili kao odgovor na veliku domaću ili međunarodnu krizu", piše Sase u tekstu na sajtu Karnegija.

Ona, međutim, dodaje i da je ruski politički sistem "zasnovan na represiji, sveobuhvatnoj državnoj propagandi i odnosima zasnovanim na lojalnosti između političke, bezbednosne i ekonomske elite", pa da je poslednjih meseci situaija još gora.

"Važno je napomenuti da lokalni političari u Sankt Peterburgu i Moskvi trenutno pozivaju na suđenje Putinu na osnovu veleizdaje ili traže njegovu ostavku. Za sada, ovi pokušaji da se Putin smatra politički odgovornim sigurno će propasti u visoko kontrolisanom političkom okruženju prikazanom tokom nedavnih regionalnih i lokalnih izbora. Ipak, značajno je da su se te inicijative uopšte pojavile", piše Sase.

Sve "hitniji" pozivi na aneksiju Luganska i Donjecka

Bez obzira na to što je u Rusiji, po mišljenju stručnjaka, ovakva unutrašnja politička situacija, iz teritorija u Ukrajini koje su pod ruskom kontrolom, poput samoproglašenih entiteta Donjecke i Liganske narodne republike (DNR i LNR), kao i iz Hersonske oblasti, u kojoj je takođe postavljen proruski režim, u poslednjih nekoliko dana sve su glasniji pozivi za referendume kojima bi se te oblasti pripojile Rusiji. Štaviše, ruski mediji prenose kako su u sve tri oblasti zatraženi hitni referendumi o ovoj temi.

Javne komore LNR i DNR obratile su se liderima tih samoproglašenih republika Leonidu Pasečniku i Denisu Pušilinu sa inicijativom da hitno budu održani referendumi o ulasku LNR i DNR u sastav Rusije, navodi RIA Novosti. Istovremeno je zamenik šefa administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov izjavio da "stanovnici žele da što pre sprovedu referendum", dodajući da "građani žele garancije o ulasku tog regiona u sastav Rusije".

O onome što bi praktično bilo aneksija delova ukrajinske teritorije, govorio je danas i zamenik predsednika ruskog Saveta za bezbednost Dmitrij Medevedev, koji je ocenio da su "referendumi u Donbasu od velikog značaja ne samo za zaštitu stanovnika, već i za obnavljanje istorijske pravde". Prema njegovim rečima, ništa manje nije važno ni to što posle izmena Ustava Rusije nijedan budući lider Rusije, nijedan zvaničnik neće moći da poništi te odluke.

Analitičari ovakvo ponašanje proruskih režima na okupiranim delovima ukrajinske teritorije posmatraju kao "panično". Tako Institut za studije rata sa sedištem u Vašingtonu piše da upravo "kontraofanziva Ukrajine navodi proruske zvaničnike da zatraže hitne referendume, što je jedna od ruskih novinarki opisala kao 'krimski scenario'".

"Nedavni ukrajinski uspesi u kontraofanzivi dodatno uništavaju ionako loš moral među ruskim jedinicama koje su se smatrale elitnim pre 24. februara. Beloruski medij Vot Tak objavio je slike za koje tvrdi da prikazuju dokumente koje su ostavili ruski vojnici iz nekliko jedinica dok su se povlačili iz Izjuma, a u kojima se komandanti mole da im daju otpust zbog fizičke i moralne iscrpljenosti", navodi se u redovnom izveštaju ovog Instituta.

"Delimična aneksija u ovoj fazi bi stavila Kremlj u čudnu poziciju da zahteva da ukrajinske snage izađu sa 'ruske' teritorije, ali bi istovremeno i ponizila Moskvu, pokazavši da ne može da ih istera odatle", dodaje se.

Ističe se i da ostaje veoma nejasno da li bi ruski predsednik bio spreman da se stavi u tako delikatan položaj, a da zauzvrat dobije samo do da može i dalje da šalje pretnje ka zapadnim zemljama ili NATO, i to "o eskalaciji do koje teško da će doći".

"Ruskom rukovodstvu možda ponestaje načina da pokuša da zaustavi ukrajinske snage dok napreduju preko reke Oskil i bliže Luganskoj oblasti. Kremlj, izgleda, veruje da bi delimična aneksija mogla da podstakne regrutovanje dodatnih snaga, kako iz Rusije, tako i sa ukrajinske teritorije. Ruske snage očajnički pokušavaju da mobilišu dodatne snage iz svih potencijalnih izvora kako bi popunile svoje desetkovane i demoralisane jedinice, ali se pokazalo da nisu u stanju da to urade u nekoj značajnijoj meri", zaključak je Instituta za studije rata