RAT U UKRAJINI Zelenski: Situacija u Bahmutu teška, Zaharova komentarisala ulazak Finske u NATO

Danas je 405. dan ruske invazije na Ukrajinu. Nakon što je Finska juče i zvanično postala članica NATO, Rusija je upozorila da će biti prinuđena da preduzme kontramere kako bi odgovorila na ono što je nazvala bezbednosnim pretnjama. U međuvremenu, telo UN za ljudska prava produžilo je istragu mogućih ruskih zločina u Ukrajini, a iz EU čuju se poruke Kini da ima "moralnu obavezu" da doprinese miru u Ukrajini, na šta je Peking odgovorio da je spreman za dijalog sa EU, kao i da snažno i aktivno podržava mirno rešenje krize u ovoj zemlji.

Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu, pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

22.00 Duda: Rusija je počinila ratne zločine koji moraju biti kažnjeni

Rusija je počinila ratne zločine u Ukrajini koji moraju biti kažnjeni, rekao je danas poljski predsednik Andžej Duda.

''Ukrajina se nije mogla zastrašiti iako su mete napada civilni objekti, bolnice, vrtići...To su ratni zločini koji moraju biti izvedeni pred lice pravde, a zločinci moraju biti kažnjeni'', rekao je Duda, prenosi Rojters. On je danas ugostio u zvaničnoj poseti ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog, koji je izjavio da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika.

Predsednik Poljske je istakao da će Poljska isporučiti Ukrajini ukupno 14 borbenih aviona MIG-29.  

20.15 Ruska vojska privela pilota ukrajinskog aviona

Ruske vojne snage privele su danas pilota ukrajinskog aviona koji se srušio u Brjanskoj oblasti, saopšteno je iz regionalnog ogranka Pogranične službe bezbednosti Rusije.

''Pripadnici Odeljenja granične službe Rusije za Brjansku oblast zabeležili su kršenje državne granice od Ukrajine do Ruske Federacije od strane ukrajinske lakomotorne letelice. Pilota, državljanina Ukrajine, koji je pokušao da pobegne na teritoriju Ukrajine, privela je granična patrola'', navodi se u saopštenju.

Kako navodi TASS, avion se iz nepoznatih razloga srušio u blizini naselja Butovsk u Brjanskoj oblasti.

19.55 Turska neće uvesti sankcije Rusiji jer ih nisu uvele UN 

Turska se nije pridružila državama koje su uvele sankcije Rusiji i namerava da nastavi sa tom politikom, izjavio je danas agenciji Anadolija predstavnik za medije turskog predsednika Ibrahim Kalin.

Prema njegovim rečima, Turska je odlučila da se ne pridruži sankcijama zbog toga što ih nisu uvele Ujedinjene nacije.

To istovremeno znači da priznajemo i podržavamo pravo Ukrajine na samoodbranu i na odbranu teritorijalnog integriteta. Do sada smo vodili tu izbalansiranu politiku i to ćemo nastaviti da radimo, rekao je Kalin, prenosi TASS.

17.55 Zaharova: SAD promovišu sve što uništava evropsku bezbednost

Ulazak Finske u NATO i napori Švedske da se pridruži alijansi doveli su do kraja ere bezbednosti u severnoj Evropi, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Komentarišući širenje NATO na severnoevropske zemlje, ona je istakla da SAD već dugo ''promovišu sve što uništava evropsku bezbednost'', prenosi TASS.

Ona je navela da američki zvaničnici dolaze u Evropu sa drugog kontinenta da bi razgovarali o bezbednosnim pitanjima, vođeni, kako je ocenila, oportunističkim interesima koji nemaju veze sa bezbednošću Evrope.

''To je ono što se desilo sa severnom Evropm. Neutralnost tih zemalja im je dugi niz godina garantovala ''auru bezbednosti''. Potezom da se oni (Finska) uvuku u NATO, okončana je ova era'', rekla je Zaharova.

17.39 Putin: Zapadne obaveštajne službe umešane u ukrajinske terorističke napade

Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je danas tokom sednice Sveta za nacionalnu bezbednost u Kremlju da su zapadne obaveštajne službe umešane u planiranje ukrajinskih terorističkih napada na tlu Rusije.

"Ukrajinski neonacisti i njihovi saučesnici ne deluju samo u novopripojenim regionima Federacije, već vrše zločine i u drugim delovima Rusije", rekao je ruski lider, prenosi TASS.

Na sednici Sveta za nacionalnu bezbednost na kojoj su učestvovali i lideri četiri regiona koji su se prošle godine pripojili Ruskoj Federaciji, Putin je optužio Ukrajinu da je uz pomoć zapadnih obaveštajnih službi počinila zločine protiv ruskih lokalnih zvaničnika, bezbednosnog osoblja, novinara i prosvetnih radnika.

"Postoji osnov da verujemo da su resursi trećih zemalja i zapadnih obaveštajnih službi angažovani u pripremama ovih sabotaža i terorističkih akata", rekao je Putin.

17.19 Lukašenko doputovao u radnu posetu Moskvi

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko doputovao je u dvodnevnu radnu posetu Moskvi. Beloruski lider razgovaraće danas s ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a sutra će učestvovati na sastanku Vrhovnog državnog saveta Savezne države Belorusije i Rusije, preneo je TASS. Tokom bilateralnog sastanka, Putin i Lukašenko razmotriće širok spektar pitanja koja se tiču odnosa dveju država.

Tanjug/AP/Pavel Bednyakov, Sputnik, Kremlin

16.20 Putin: Rusija je otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim zemljama

 Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je Rusija otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim zemljama i da se neće izolovati, uprkos složenoj situaciji u svetu, javio je Rojters.

Putin je na početku ceremonije preuzimanja diplomatskih akreditivnih pisama od 17 novih ambasadora u Rusiji, rekao da Moskva istovremeno očekuje da će se strani partneri pridržavati principa ravnopravnosti, prenele su RIA Novosti.

Predsednik Rusije rekao je ambasadoru Evropske unije Rolanu Galaragu da su odnosi Rusije i evropskog bloka "ozbiljno degradirali", te da je EU pokrenula "geopolitičku konfrontaciju" sa Rusijom.

Putin je poručio novoj američkoj ambasadorki u Moskvi Lin Trejsi, na ceremoniji u Kremlju, da je američka podrška revoluciji u Ukrajini 2014. dovela do sadašnje situacije u kojoj su Rusija i Ukrajina u sukobu. On je ocenio da su odnosi sa Vašingtonom u dubokoj krizi.

''Odnosi između Rusije i SAD, od kojih direktno zavise globalna bezbednost i stabilnost, nažalost prolaze kroz duboku krizu'', rekao je Putin, ali je i istakao da Moskva nastoji da izgradi odnose sa Vašingtonom na principima jednakosti i poštovanja.

15.54 Zelenski: Odgovarajuće odluke u slučaju rizika od opkoljavanja u Bahmuta

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je situacija u Bahmutu na istoku Ukrajine zaista teška i da će "odgovarajuće odluke" biti donete ako tamošnje ukrajinske trupe budu u riziku da ih opkole ruske snage.

Zelenski je na konferenciji za novinare u Poljskoj rekao da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika, preneo je Rojters. On je zahvalio Poljskoj na "istorijskoj" pomoći, rekavši da ona treba da postane ključni partner u obnovi zemlje kada se "ruska invazija završi".

15.11 Stoltenberg:Pomoć Kine Rusiji bila bi istorijska greška sa velikim posledicama

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da bi bilo kakva "smrtonosna pomoć" Kine, kojom bi snadbela Rusiju za rat u Ukrajini, bila "istorijska greška" koja bi imala velike posledice. 

Stoltenberg je na konferenciji za novinare u sedištu NATO u Briselu, posle sastanka ministara spoljnih poslova Alijanse, rekao da je budućnost Ukrajine u evroatlanskoj porodici i poručio da će NATO nastaviti da podržava i Gruziju, Moldaviju i BiH. 

15.00 Šef IAEA u Kalinjingradu

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi sastao se sa ruskim zvaničnicima u Kalinjingradu na razgovorima o nuklearnoj elektrani Zaporožje u Ukrajini, koju drži Moskva, prenosi "Gardijan".

Portparol IAEA je ranije ove nedelje rekao da će Grosi u sredu posetiti rusku baltičku esklavu Kalinjingrad kako bi razgovarao o bezbednosti nuklearne elektrane, koja se nalazi blizu linije fronta.

Grosi je prošle nedelje posetio fabriku i rekao da se situacija pogoršala i da su se vojne aktivnosti oko lokacije intenzivirale.

14.55 Zelenski: Ukrajina će doneti odgovarajuće odluke u slučaju rizika od opkoljavanja u Bahmutu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je situacija u Bahmutu na istoku Ukrajine zaista teška i da će "odgovarajuće odluke" biti donete ako tamošnje ukrajinske trupe budu u riziku da ih opkole ruske snage. Zelenski je na konferenciji za novinare u Poljskoj rekao da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika, kao i da Ukrajina želi da Poljska bude ključni partner u posleratnoj obnovi te zemlje, preneo je Rojters.

13.46 Duda: Poljska radi na dodatnim bezbednosnim garancijama za Kijev

Poljska radi na dobijanju dodatnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu na samitu NATO koji će biti održan u julu, u litvanskoj prestonici Vilnjusu, izjavio je danas poljski predsednik Andžej Duda.

"Danas pokušavamo da dobijemo za Ukrajinu na narednom samitu NATO u Vilnjusu dodatne bezbednosne garancije koje će ojačati vojni potencijal Ukrajine", rekao je Duda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, preneo je Rojters.

Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

Duda je kazao da će Poljska poslati još četiri borbena aviona MIG-29 Ukrajini, kao i da je spremna da pošalje još šest borbenih aviona.

12.54 Čavušoglu: Rat u Ukrajini okončati diplomatskim putem

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je danas da je na sastanku ministara spoljnih poslova NATO ukazao na potrebu okončanja sukoba u Ukrajini diplomatskim putem. Kako navodi ruska agencija Tas, usred zapadnih isporuka vojne pomoći Ukrajini, Turska se više puta nudila da posreduje u pregovorima između Moskve i Kijeva, i bila je domaćin konsultacija ruske i ukrajinske delegacije.

11.35 Habek: Nemačka ne sme da postane strana u ratu u Ukrajini

Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek, izjavio je danas da Nemačka ne sme da postane strana u ratu u Ukrajini. Habek je, po povratku iz dvodnevne posete Kijevu, pozvao na oprez kada je reč o podršci Ukrajini, piše Di Velt. 

"Angažman Nemačke ima svoje granice - ne smemo postati strana u ratu. Važno je da se ta granica uvek održava", istakao je Habek. On je, na pitanje gde bi lično povukao crvenu liniju kada je reč o podršci Ukrajini, odgovorio da je to prisustvo nemačkih trupa u toj zemlji. 

11.17 Klinton: 1994. sam napravio veliku grešku sa Ukrajinom i danas osećam ličnu odgovornost

Bivši američki predsednik Bil Klinton rekao je da žali zbog toga što je 1994. godine uverio ukrajinske vlasti da odustanu od svog nuklearnog oružja.

"Da Kijev još uvek ima nuklearni arsenal Rusija ne bi napala Ukrajinu", rekao je Klinton u intervjuu za irski RTÉ news.

"Osećam ličnu odgovornost jer sam naterao Ukrajinu da odustane od svog nuklearnog oružja. Niko ne veruje da bi Rusija napravila ovavak izbor da Ukrajina još uvek ima to oružje", dodao je Klinton.

Nakon raspada Sovjetskog saveza 1991, Ukrajina je postala treća najveća svetska nuklearna sila. Međutim, 1994. nakon razgovora između SAD-a, Rusije i Ukrajine, Klinton je najavio da se Ukrajina složila da ukloni nuklearno oružje sa svoje teritorije.

Godine 1994, Ukrajinski predsednik Leonid Kučma, ruski predsednik Boris Jeljcin, američki predsednik Bil Klinton i britanski premijer Džon Mejdžor, potpisali su Budimpeštanski memorandum prema kojem je Ukrajina pristala da ukloni nuklearno oružje sa svoje teritorije u zamenu sa sigurnosna jamstva potpisnika: SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije.

"Znao sam da predsednik Putin nije podržao sporazum predsednika Jeljcina da se nikad ne meša u teritorijalne granice Ukrajine, sporazum koji je sklopio jer je želeo da se Ukrajina odrekne svog nuklearnog oružja. Ukrajina se plašila odricanja od nuklearnog oružja jer su mislili da je to jedina stvar koja ih štiti od ekspanzionističke Rusije", istakao je Klinton.

11.10 Poljska: Ministar poljoprivrede podneo ostavku zbog besa oko ukrajinskog žita

Poljski ministar poljoprivrede Henrik Kovalčik podneo je danas ostavku zbog besa poljoprivrednika, jer uvoz ukrajinskih žitarica utiče na cene u Poljskoj. Kovalčik je rekao da je odlučio da napusti funkciju zbog odluke Evropske komisije da produži bescarinski uvoz ukrajinskog žita do juna 2024, preneo je Rojters. Poljski poljoprivrednici pozvali su na uvođenje carina.

"Pošto je jasno da Evropska komisija u ovom trenutku neće ispuniti ovaj zahtev, odlučio sam da podnesem ostavku na mesto ministra poljoprivrede", rekao je Kovalčik.

11.06 Crna Gora privržena nastavku pružanja podrške Ukrajini

Crna Gora je snažno opredeljena da aktivno učestvuje u formulisanju i implementaciji savezničkih politika i odluka koje se donose s ciljem zaštite evroatlantskog područja, izjavio je predsednik crnogorske vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović, koji rukovodi i Ministarstvom spoljnih poslova. Abazović je to rekao juče tokom sastanka ministara spoljnih poslova država članica NATO-a u Briselu. Kako je saopšteno iz MVP, Abazović je istakao privrženost Crne Gore nastavku pružanja podrške Ukrajini, posebno naglasivši posvećenost očuvanju nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta ove zemlje, u njenim međunarodno priznatim granicama.

10.40 Rusija traži hitno oslobađanje starešine Kijevo-pečerske lavre

Rusija je zatražila hitno oslobađanje mitropolita Pavla, starešine Kijevo-pečerske lavre i pružanje medicinske pomoći, izjavio je danas specijalni predstavnik ruskog ministra spoljnih poslova za saradnju u oblasti obezbeđenja prava na slobodu veroispovesti Genadij Askaljdovič. "Duboko smo zabrinuti za sudbinu vladike Pavla, koji je, kao što znate, u kućnom pritvoru i u elektronskim okovima. Za ljude dobre volje, njegov lik dobija lik mučenika za pravoslavnu veru. Vrhunac cinizma su reči Volodimira Zelenskog, koji je rekao da je Ukrajina teritorija sa najvećom verskom slobodom“, istakao je Askaljdovič.

10.30 Španija šalje šest tenkova "leopard" u Ukrajinu u drugoj polovini aprila

Šest tenkova "leopard 2A4", za koje se Španija obavezala da ih pošalje Kijevu, napustiće zemlju u drugoj polovini aprila, saopštila je danas ministarka odbrane Margarita Robles, prenosi Rojters. Robles je, u intervjuu za TV stanicu 24H, rekla da njeno ministarstvo priprema još četiri dodatna tenka, kako bi se opremila za borbena dejstva i eventualno bila poslata u Ukrajinu. Španija je jedna od prvih zemalja koja je od Nemačke tražila dozvolu za slanje tenkova "leopard" u Ukrajinu.

09.23 Britansko ministarstvo odbrane o ruskim finansijama

U redovnom izveštaju ministarstva odbrane UK o ratu u Ukrajini, fokus je bio na finansijama Moskve. Sugeriše se da je najava ruskog premijera Mihaila Mišustina o tome da je "trenutno u razvoju pomeranje ka izdavanju jednog dela ruskog suverenog duga u stranim valutama", znak da Rusija pretpostavlja finansijsku podršku drugih zemalja, što bi joj pomoglo u finansiranju rata. 

07.40 Zelenski sleteo u Poljsku

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sleteo je u Poljsku, rekao je jedan od njegovih pomoćnika. Između ostalog, jedna od tema sa poljskim zvaničnicima biće i trgovina.

Pred posetu Zelenskog, poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da će se "sigurno razgovarati o ukrajinskim žitaricama i raznim poljoprivrednim proizvodima, jer ne želi da bilo kakva 'trgovina Ukrajinom' destabilizuje poljsko tržište". 

07.25 Makron i Fon der Lajen danas u Kini

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i francuski predsednik Emanuel Makron danas bi trebalo da slete u Kinu, gde se nadaju da će "resetovati" veze sa važnim ekonomskim partnerom, dok će se, sa druge strane, baviti teškim pitanjima poput Ukrajine i trgovinskih rizika. Makron je poslednji put posetio Kinu 2019. godine, dok će ovo biti prvo putovanje u tu zemlju za Fon der Lajen otkako je te godine postala predsednica Evropske komisije.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

07.15 Ruski komandant: Ukrajinski dron srušio se blizu nuklearke Zaporožje

Komandant jedinice Oružanih snaga Rusije koja obezbeđuje nuklearnu elektranu Zaporožje izjavio je da se ukrajinska udarna bespilotna letelica poljske proizvodnje srušila u neposrednoj blizini te nuklearke. "Ukrajinski režim je ponovo pokušao da napadne elektranu bespilotnom letelicom proizvedenom u Poljskoj, uprkos prisustvu zaposlenih", rekao je komandant ruske jedinice za RIA Novosti.

Prema njegovim navodima, težina drona bila je veća od dva kilograma, a lokacija na koju su pali njegovi delovi može ukazivati na to da je cilj napada bila infrastruktura nuklearke Zaporožje. 

07.00 Nova vojna pomoć SAD Ukrajini vredna 2,6 milijardi dolara

Ministarstvo odbrane SAD objavilo je da je spreman novi paket bezbednosne pomoći Ukrajini vredan 2,6 milijardi dolara. U paketu će se naći oprema iz vojnih zaliha Pentagona u vrednosti do 500 miliona dolara, kao i vojna oprema i naoružanje u vrednosti od 2,1 milijardu dolara. Vojna pomoć uključuje tri radara za vazdušno osmatranje, protivtenkovske rakete i kamione za gorivo, prenosi Rojters.

06.40 Telo UN za ljudska prava produžilo istragu mogućih ruskih zločina u Ukrajini

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava juče je izglasao produženje mandata Nezavisnoj međunarodnoj istražnoj komisiji za Ukrajinu koja istražuje moguće ratne zločine koje je počinila Rusija tokom rata u Ukrajini.  Za produženje mandata Komisiji na godinu dana glasalo je 28 zemalja, dok ih je 17 bilo uzdržano, a dve su glasale protiv, preneo je Rojters.

Ukrajina smatra da je rad ove komisije "od suštinskog značaja za pozivanje Rusije na odgovornost za zločine koje je počinila". "Obim i brutalnost ruskih zverstava u Ukrajini jednostavno su izvan svakog ljudskog poimanja", rekla je uoči glasanja ukrajinska ambasadorka pri UN u Ženevi Jevgenija Filipenko Savetu.

06.20 Finska i zvanično ušla u NATO, Rusija najavila kontramere

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto potpisao je juče dokument o pristupanju te zemlje NATO-u, nakon čega je Rusija upozorila da će biti prinuđena da preduzme kontramere kako bi odgovorila na ono što je nazvala bezbednosnim pretnjama. Rusija je već upozorila da će pojačati odbranu duž svoje granice sa NATO-om ako Alijansa rasporedi dodatne trupe ili opremu na teritoriji nove članice.

06.00 Borelj pozvao Kinu da doprinese miru u Ukrajini, Peking odgovorio da je spreman za dijalog sa EU

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je juče u Briselu, posle sastanka sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom, da Kina ima "moralnu obavezu" da doprinese miru u Ukrajini. Kina "ne sme da bude na strani agresora", kazao je Borelj, prenosi Rojters.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning izjavila je sinoć da njena zemlja ne učestvuje u konfliktu u Ukrajini, prenosi Tas. Peking je spreman za dijalog sa EU povodom Ukrajine i snažno i aktivno podržava mirno rešenje krize u ovoj zemlji, dodala je ona.