"Dosta je Fica": Slovaci protestovali protiv vladinih reformi tužilaštva Fon der Lajen: Britanija na putu ponovnog pridruživanja EU

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Sve o izborima koji bi mogli da "resetuju" Tursku: Težak zadatak za poljuljanog Erdogana, zalet za kandidata opozicije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/05/2023

08:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Turskoj se danas održava glasanje koje može da promeni politički kurs čitave zemlje. Parlamentarni i predsednički izbori danas se održavaju istovremeno, biračka mesta su otvorenam, a doskora "nedodirljivi" predsednik Redžep Tajip Erdogan neće imati nimalo lak zadatak da sačuva poziciju, s obzirom na to da poslednje ankete prednost daju njegovom protivkandidatu.

Na svom biračkom mestu u Istanbulu pojavio se i aktuelni predsednik Redžep Taip Erdogan Erdogan, rukovao se sa zvaničnicima i razgovarao sa TV reporterima.

"Molimo se Gospodu za bolju budućnost naše zemlje, za naciju i tursku demokratiju", rekao je on.

Njegov glavni oponent Kemal Kiličdaroglu (74) pojavio se na biračlkom mestu u Ankari uz aplauz pristalica koje su ga čekale.

"Svim svojim građanima koji idu da glasaju upućujem izraze najiskrenije ljubavi i poštovanja. Svima nam toliko nedostaje demokratija", rekao je Kiličdaroglu (74) okupljenim novinarima, preneo je Rojters.

Izbori u teškoj situaciji za zemlju

Ovi izbori dolaze u trenutku kada je Turska u prilično lošoj situaciji, i to iz više razloga. Kao prvo, i dalje ne jenjava ekonomska kriza, a za njen intenzitet mnogi krive i nesvakidašnje monetarne odluke turskog državnog vrha, na čelu sa Erdoganom.

Zatim, tu je i činjenica da se zemlja i dalje nije oporavila od razornih zemljotresa koji su je pogodili u februaru, pri čemu je stradalo više od 50.000 ljudi, a iz svojih domova je izmešteno nekoliko miliona.

Sve u svemu, na izbore će Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja (AKP) izaći protiv opozicije koja je ujedinjena - ne u potpunosti, ali bar mnogo više nego što je to bio slučaj u prošlosti. Glavni protivkandidat Erdoganu biće Kemal Kiličdaroglu koji dolazi iz Republikanske narodne stranke (CHP), i iza koga stoji šest partija iz opozicionog Nacionalnog saveza.

Redovni predsednički izbori u Turskoj održavaju se na svakih pet godina, a ukoliko neki kandidat osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu, automatski je pobednik. Ako nema takvog, onda se u drugom krugu (ako ga bude, održaće se 28. maja), takmiče dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

Što se tiče parlamentarnih izbora, broj poslanika koji svaka partija dobija u turskom parlamentu (600 poslaničkih mesta), direktno je proporcionalan broju glasova koji dobije na izborima. Cenzus je sedam odsto, bilo da je u pitanju pojedinačna partija ili koalicija.

Na izborima bi trebalo da glasa oko 61 milion birača. Biračka mesta otvoriće se u 8 sati ujutru, i zatvoriće se u 17 sati, a očekuje se da će rezultati biti poznati već iste večeri. Procenjuje se da iz inostranstva glasa još oko tri miliona Turaka, a mnogi od njih već su izašli na birališta, prenosi britanski Gardijan.

Ko su kandidati na prededničkim izborima?

U delu izbori koji se tiče predsedničke pozicije, učestvuju trojica kandidata, mada se samo dvojici od njih daju ozbiljne šanse.

Doskora ih je bilo četvorica, ali je samo nekoliko dana pred izbore, 11. maja, kandidaturu povukao Muharem Indže.

On se jednom već kandidovao, 2018. godine, a sada nije dao mnogo detalja o razlozima za povlačenje iz predsedničke trke, već je samo rekao da "to radi zbog svoje domovine", Takođe, pozvao je birače da na parlamentarnim izborima glasaju za njegovu Domovinsku partiju.

Redžep Tajip Erdogan

Prvog kandidata ne bi trebalo posebno predstavljati - u pitanju je aktuelni predsednik Turske, koji vodi zemlju faktički od 2002. godine, kada je izabran za premijera. U poslednje dve decenije, Erdogan i njegova AKP bez problema su dolazili do pobeda na izborima, ali je sada, kao što smo već rekli, situacija malo drugačija.

Kada deo opozicije i građana govori o onome što se zamera Erdoganu, najčešće se pominju dve stvari: autoritarnost kojom vlada, i njegove "neobične" ekonomske odluke, za koje se smatra da ne pomažu zemlji da izađe iz krize.

Referendum održan 2017. godine je ucrtao put predsedničkom sistemu vladavine u zemlji, a 2018. godine je moć vlade praktično predata u predsedničke ruke, što mnogi smatraju centralizovanjem moći.

Na nedavno održanom mitingu, Erdogan je najavio nove velike projekte poput tunela u Istanbulu, a pažnju javnosti privukla je i izjava koja je bila delom i napad na opoziciju, o tome da "njegova, kao i druge partije iz njihove koalicije, nikada ne bi bile pro-LGBT".

Erdoganov fokus pred izbore, međutim, jeste ekonomska politika, pa je tako još na početku kampanje rekao da će "spustiti inflaciju da bude jednocifrena, i tako definitivno spasiti zemlju od ovog problema".

Stručnjaci za krizu u velikoj meri krive Erdoganovo verovanje, nasuprot svim ekonomskim dokazima, da će visoke kamatne stope dodatno pospešiti inflaciju. Turski predsednik je, zato, snizio kamatne stope u trenucima kada se obično koristi čvrsta monetarna politika da bi se inflacija obuzdala.

Kemal Kiličdaroglu

Najžešći Erdoganov protivkandidat, Kemal Kiličdaroglu, u medijima je nazvan još i "Turski Gandi", zbog sličnosti sa indijskim revolucionarom pre svega kada se radi o izgledu i javnim nastupima.

Prema poslednjim anketama o kojima je izvestila agencija Rojters, Kiličdaroglu ima ozbiljne šanse za pobedu na predsedničkim izborima, možda čak i u prvom krugu, jer se 7. maja za njega odlučilo 50,9 odsto ispitanika, a za Erdogana 45,3 odsto.

Iza Kiličdaroglua stalo je šest stranaka iz opozicionog Nacionalnog saveza, a u nedavnom obraćanju rekao je da će, u slučaju pobede, "doneti Turskoj slobodu i demokratiju", kao i da "mladi ljudi ne žele da im policija ranim jutrom dolazi na vrata samo jer su nešto tvitovali".

Govoreći za britanski javni servis, Kiličdaroglu je rekao da će, u slučaju pobede, preorijentisati spoljnu politiku Turske i da će "prioritet dati odnosima sa Zapadom, a ne sa Kremljom".

Sin je državnog službenika i verski pripada alevitima, grupi koja čini između 15 i 20 odsto turskog stanovništva. Ipak, generalno izbegava da govori mnogo o tome u javnosti, jer se alevitska verovanja sukobljavaju sa onima koje praktikuju sunitski muslimani, većina u Turskoj.

Pažnju šire javnosti privukao Kiličdaroglu je privukao kada je 2017. godine pokrenuo 450 kilometara dug "Marš za pravdu" od Ankare do Istanbula, zbog hapšenja zamenika šefa svoje partije.

Sinan Ogan

Njega je za predsedničkog kanidata nominovao Savez predaka, a ranije je bio član Partije nacionalističkog pokreta (MHP).

Ogan je izbačen iz partije 2017. godine po drugi put, nakon što se vratio jer je dobio tužbu zbog prethodnog izbacivanja koje se dogodilo 2015. godine.

Sada, Ogan je nezavisni kandidat, i nije toliko poznat u javnosti kao preostala trojica. Bio je član turskog parlamenta od 2011. do 2015. godine, a ni nejnu, kao ni Inčeu, istraživanja javnog mnjenja ne daju nikakve realne šanse za pobedu.

Kako izgledaju parlamentarni izbori?

Kada su u pitanju parlamentarni izbori, ovde stvari stoje malo komplikovanije nego kod predsedničkih. U trci su, sve zajedno, 32 političke partije, organizovane uglavnom u saveze, odnosno, koalicije.

Pred biračima će se na glasačkom listiću naći, dakle, sve 32 partije, a na raspolaganju im je 600 poslaničkih mesta. S obzirom na već pomenuti cenzus od sedam odsto, ako neka partija i ne uspe samostalno da ga pređe, moći će da uđe u parlament ako je član saveza koji je prešao cenzus.

Narodni savez trenutno čine četiri partije: vladajuća Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP), Parija nacionalističkog pokreta (MHP), Velika partija jedinstva (BBP) i Partija novog blagostanja (YRP).

Glavni opozicioni blok, Nacionalni savez, čini šest partija: Republikanska narodna partija (CHP), Partija dobrobiti (IYI), Partija sreće (SP), Partija Budućnosti (GP), Demokratska partija (DP) i Partija demokratije i napretka (DEVA).

Dalje, tu je Savez za rad i slobodu, koji u teoriji čine Partija zelene levice (YSP) i Turska radnička partija (TIP). Međutim, YSP ima kandidate iz četiri različite partije, a i prokurdska Narodna demokratska stranka (HDP) će ići u sklopu YSP.

Zatim, imamo Uniju socijalističkih snaga, koju čine Partija levice (SOL), Komunistička partija Turske (TKP) i Komunistički pokret Turske (TKH).

Poslednji je Savez predaka, i njega čine dve stranke: Partija pobede (ZP) i Partija pravde (AP).

Kakve su prognoze i šta se očekuje od pobednika?

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Kiličdaroglu ima najbolje šanse za pobedu na predsedničkim izborima, a tik iza njega je Erdogan.

Ukoliko se desi da pobedi Kiličdaroglu, očekuje se da će u dogledno vreme mnogi zakoni i propisi koje je Erdogan donosio biti izmenjeni, a opozicija koja iza Kiličdaroglua stoji rekla je da je prioritet "borba protiv korupcije, kao i poboljšavanje stanja u pravosudnom i obrazovnom sistemu i vraćanje nezavisnosti centralnoj banci".

Takođe, pretpostavlja se da bi dolaskom Kiličdaroglua na vlast Turska više radila na dobrim odnosima za Zapadom, i da bi došlo do ukidanja dobrog dela predsedničkih ovlašćenja, odnosno vraćanja moći parlamentu.

Turski građani u Nemačkoj vraćaju se sa glasačkog mesta

Sa druge strane, ako Erdogan pobedi, očekuje se da se nastavi ista politika Turske kakvu je Ankara i do sada vodila, jer je i sam predsednik rekao da je "cilj vlade postizanje ekonomskog rasta baziranog na investicijama, zaposlenju, proizvodnji i viškovima", kao i da će se "taj proces nastaviti nakon 14. maja".

Upitan da li to znači da se neće odstupati od "turskog modela ekonomije" kako mnogi nazivaju ovakav pokušaj borbe protiv inflacije, Erdogan je rekao: "Svi na svetu imaju svoje modele. Mi svoj zovemo turski model".

Kada se radi o parlamentarnim izborima, vladajuća AKP bi prema anketama trebalo da osvoji najveći broj glasova kada se radi o pojedinačnim strankama. Međutim, kada se geldaju savezi, tu se najveće šanse (što znači i najviše mesta u parlamentu) daju opozicionom Nacionalnom savezu.