Pobednici i gubitnici Erdoganove Turske: Sa vojskom u zapećku profitirala religija

Neki delovi društva u Turskoj su profitirali sa Redžepom Tajipom Erdoganom na vlasti, dok drugi nisu. Ima i onih koji nisu ni dobili, a ni izgubili.

Erdogan i njegova Stranka pravde i razvoja (AK) dominirali su turskom politikom dve decenije, ali to bi moglo da se promeni jer će se turski lider suočiti sa najtežim izazovom do sada na izborima 14. maja na kojima, ako je sudeći po predizbornim anketama, vodi njegov najveći protivnik Kemal Kiličdaroglu.

Dok Turska sitno broji do izbora, pročitajte u nastavku koji su sektori u društvu iz Erdoganove vladavine izašli kao pobednici, a koji kao gubitnici.

Pobednici

Religiozni

Erdogan je popularan među konzervativnim i religioznim biračima, pošto je uspeo u nameri da odvuče zemlju od njenih sekularnih osnova ka islamu.

Direkcija za verska pitanja (Diyanet) postala je moćna društvena institucija pod Erdoganom, koji je i sam pobožni musliman. Štaviše, Dijanet ima sopstveni televizijski kanal, koji utiče na oblikovanje političkih debata, ali i budžet koji se može porediti sa budžetom resornog ministarstva.

AP Photo/Francisco Seco

Obim ovlašćenja učinio je Dijanet metom predsednikovih sekularnih protivnika, koji osuđuju povećanje broja džamija, časova Kurana i uticaj verskih bratstava. Štaviše, bivši šef Dijaneta umešan je u skandal zbog svog raskošnog načina života.

Nekretnine i građevinarstvo

Pod Erdoganom, nekretnine i gradnja su se proširili širom Turske, stimulišući infrastrukturni rast. Nekim grupama i izvođačima bliskim vlastima dodeljivani su unosni vladini ugovori.

Oni su "veliki finansijeri" njegove stranke AK, rekao je za Euronews u decembru Timoti Eš, stručnjak za tržišta u razvoju u kompaniji BlueBay Asset Management. On je tvrdio da su kamatne stope veštački održavane niskim u korist ovog sektora, što je podstaklo ekonomsku katastrofu koja je potom usledila u Turskoj.

Građevinski bum je preoblikovao zemlju, obezbeđujući nove domove milionima ljudi, pa čak i dramatično menjajući obrise gradova poput Istanbula.

Sve je to pak, u skladu sa Erdoganovim apetitom za ambicioznim mega-investicijama vrednim više milijardi dolara, uključujući i Istanbulski kanal, zamišljen inače kao način da se zemlja učini privlačnijom za turiste.

Konzervativne žene

Erdogan je branio prava konzervativnih muslimana nakon decenija odlučnog sekularnog režima.

Pobožnim ženama je postepeno postalo dozvoljeno da nose marame na univerzitetima, u državnoj službi, policiji i parlamentu, gde su nekada bile de facto zabranjene.

Turski predsednik je to učinio iz ličnih pobuda jer njegove dve ćerke, pokrivene kao i njihova majka, "nisu smele da nose marame" na univerzitetu.

AP Photo/Emrah Gurel

Ipak, liberalnije žene i feministkinje su se žalile na sve neprijateljskije okruženje pod Erdoganom, optužujući ga da poništava njihova prava i da se obračunava sa ženskim političkim grupama.

U potezu koji je izazvao gnev, Erdogan je 2021. godine povukao zemlju iz Istanbulske konvencije, značajnog sporazuma o sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Turska je prva - i jedina - zemlja koja se povukla iz tog sporazuma.

Gubitnici

Mediji

Turski medijski pejzaž, koji se nekada smatrao primerom pluralizma, postajao je sve ograničeniji pod vlašću Erdogana.

Posmatrači procenjuju da je 90 odsto turskih medija trenutno pod kontrolom vlade ili njenih pristalica.

Predsednik je podstakao kupovinu novina i televizijskih kanala od strane privrednika bliskih vlasti, koji su dobili javne kredite.

AP Photo/Emrah Gurel

Istovremeno je započeo i obračun sa kritičarima, koji je samo dodatno pojačan nakon neuspelog puča 2016. godine. Prema turskom udruženju P24, šezdeset četiri novinara trenutno se nalaze u zatvoru.

Vojska

Turska vojska, duboko sekularna i naviknuta na državne udare, postepeno je gubila uticaj na političkoj sceni.

Proces smanjenja vojske ubrzao se nakon pokušaja državnog udara 2016. godine, za koji je tada okrivljen muslimanski propovednik prognan u SAD.

Predsednik Erdogan je uzvratio čistkama koje su hiljade vojnika poslale u zatvor, gde je na stotine njih osuđeno na doživotni zatvor.

AP Photo/Lefteris Pitarakis

Najviši činovi vojske su desetkovani, što narušava sposobonsti glavnih snaga na istočnom krilu NATO-a. Vazuhoplovstvo je, posebno, izgubilo mnogo svojih pilota i oficira.

Vojska je bila upadljivo odsutna i iz spasilačkih napora nakon razornog februarskog zemljotresa u kojima je poginulo 50.000 ljudi, zbog navoda da Erdogan nije želeo da im da javnu ulogu.

Neutralni

Kurdi

Potisnuti od strane sekularnih vlada poput većine manjina u Turskoj, Kurdi su pomogli Erdoganu da bude izabran i podržavali ga u njegovim ranim danima.

On je tražio mir u prvim godinama svog predsedništva sa kurdskom militantnom grupom koja je vodila krvavu borbu za nezavisnost još od osamdesetih godina prošlog veka.

Šef države, nakon što je izabran, pokušao je da promoviše kulturna i jezička prava Kurda, otvarajući pregovore za okončanje oružane borbe i dajući im veći autonomiju na jugoistoku.

Nakon što su pregovori propali i nasilje izbilo 2015/16, kurdska zajednica se našla pod sve većim nadzorom.

Desetine kurdskih lidera su zatvorene ili smenjene sa izabrane funkcije. Glavna prokurdska stranka HDP, suočava se sa optužbama za "terorizam",  a njen predsednik je zatvoren.

Srednja klasa

Turska je doživela ekonomski procvat tokom prve Erdoganove decenije na vlasti, iznedrivši novu srednju klasu.

Ali, od 2013. godine ekonomija je išla iz jedne krize u drugu.

AP Photo/Emrah Gurel

Prema podacima Svetske banke, trenutni bruto domaći proizvod Turske - mera bogatstva jedne zemlje, pao je na nivo iz Erdoganih prvih pet godina na vlasti.

Sa zvaničnom inflacijom koja je dostigla više od 85 odsto prošle godine, ušteđevine miliona domaćinstava su jednostavno nestale. Mnoge porodice u Turskoj se trenutno bore da sastave kraj sa krajem.