Evropa

Sagovornica Euronews Srbija o životu u Kijevu: "Na prvi pogled sve je normalno, ali kao da smo svi u nekom rovu"

Komentari

Autor: Euronews centar

24/05/2023

-

22:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Rat je u Ukrajini postao svakodnevica koju su Ukrajnici prihvatili i sa kojom se nose svakog dana. Ipak, to je samo privid jer se svakoga dana na svakom koraku vide njegove posledice, svedoči u emisiji Euronews centar Paulina Januš, stučnjakinja za politički  marketing  koja živi i radi na Balkanu, a trentuno se nalazi u Kijevu.

"Na prvi pogled deluje da je sve normalno. Onda shvatite da je to privid i da se u Ukrajini rat vidi na svkom koraku. Imamo policijski čas u svim gradovima od ponoći do pet ujutru, imamo sirene, svako ima aplikaciju koja ga informiše da ide u sklonište. Mnogi inače tamo idu slabo. Vlasti upozoravaju da se ne ignorišu ova upozorenja. Ima dosta vojske. U Kijevu je zbog vežbi ima više. Proputovala sam celu Ukrjainu, vojske ima na svakom železničkom mostu, na svakom ulasku u grad. Oseti se to, kao da smo svi u nekom rovu", rekla je ona.

Kaže da sahrana ima gotovo svakog dana, i da su glavne priče Ukrajinaca upravo o nekim situacijama sa ratišta.

Paulina Janusz

 

"Ljudi stalno pričaju o ljudima koji su iz rata došli kao invalidi ili su ranjeni. Jednom sam čak naišla i na kolektivnu sahranu. Imate dosta plakata posvećenih ljudima koji su bili dobrovoljci i koji su poginuli", navodi ona. 

Kako dodaje, uprkos ratu koji traje više od godinu dana, Ukrajina nije uvela posebne mere za ulazak u ovu zemlji. 

"Može normalno da se uđe, kao i pre rata što je bilo. Niko neće doći ovde sada kao turista. Najviše ima provera prilikom napuštanja zemlje. Ja sam na jesen vozom izlazila iz Ukrajine prema Mađarskoj i tada su rasklopili ceo voz da provere da neko ne pokušava da pobegne. Ja ulazim ovde sa Poljskim pasošem. Ne znam kako bi reagovali na sprski", kaže.

Sve više raste jaz između ruske i ukrajinske civilizacije

Podeljenosti između Rusa i Ukrajnaca je, navodi, uvek bilo ali od početka rata ona je sve veća i sve izraženija u svim segmetnitam.

"Ovo je jako teška situacija. Ima zabrane ruskih književnih dela. Ima organizacija koja se već neko vreme bavi dekomunizacijom. Uklanja sve spomenike koji se tiču Rusije i Crvene armije. Oni sklanjaju spomenike Puškinu, menjaju se ulice posvećene Gogolju ili Tolstoju. Tu ide propcedura preko gradskh veća. Zabranjuju se spomenici Katarini Drugoj. Danas je Ukrajnska pravoslavana crkva odlučila da promeni kalendar i da pređe na julijansko merenje vrmena, pa da Božić slave 25. decembra kao ne bi bili kao ruska pravoslavna crkva. Bitna stvar je i jezik. Istok govori ruski, a zapad koji ukrajinski. Ova podela je postala još veća. Zapad koji je pričao ukrajinski se nekako još više narogušio. Posotoje natpisi gde piše da govore samo ukrajnski", objašnjava.

Paulina Janusz

 

 

Januš kaže da je aktulena ukrajinska vlast izgradila velika očekivanja kod Ukrajinaca, pa su shodno tome i očekivanja velika. 

"Stalno se pominje da se ne da ni pedalj zemlje, da će se vratiti Krim. Ljudi veruju u to. Mi čekamo šta će biti. Teško je pretpostaviti šta će da se desi. Da se i rat sutra završi, Ukrajina je već u teškoj situaciji. Zapad polako gubi interesovanje. Ko zna šta će biti sledeće godine u SAD nakon predsedničkih izbora. Mislim da nas čeka neki zamrznuti konflikt i da će neko morati da napraviti neki ustupak. Lično se nadam da će Ukrajina da pobediti u ratu, ali da ćemo dobiti i razumnu Rusiju za dijalog", rekla je.

Euronews Srbija

 

 

U Ukrajini je nedavno počelo da se priča o izborima i pojavljuju se različiti stavovi o tome da li će redovni parlamentarni izbori biti održani na jesen. Januš kaže da je u ovom trentuku popularnost ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog velika, ali da to, navodi, može da se promeni preko noći.

"Zelenski ima veliku podršku sada, preko 80 odsto, prema istraživanjima. On je svestan da te jednog dana vole, a drugog dana sruše. Ti njegovi napori da privuče pažnju javnosti su cenjeni. On je popularan, ali ja se ne bih kladila da bi dobio izbore. Ove godine bi trebalo da se održe izbori, ali Zelenski je rekao da se oni neće održati jer Ustavom je to nemoguće u ratnom stanju. Nema kontrole nad tim predsednikom, to je problem. Zapad šalje veliki novac u Ukrjainu, i hteo bi da zna šta se sa tim novcem dešava", kazala je Januš.

Kakve su posledice rata na siromaštvo dece u Srbiji?

Posledice rata u Ukrjaini osećaju se svuda u svetu. Podaci UNICEF-a pokazuju i da ih ima i u Srbiji, pa je prema njima siromaštvo dece kod nas uvećano za skoro 14 odsto, odnosno 28.000 dece više živi ispod apsolutne granice siromaštva.

Naime, prema njihovoj analizi "Projekcije siromaštva zasnovane na potencijalnim efektima konflikta u Ukrajini, s posebnim osvrtom na decu" ukrajinska kriza dodatno će tek pogoršati položaj već siromašnih porodica sa decom. 

Sa druge strane, ministar trgovine Tomislav Momirović danas je saopštio da je "Srbija pobedila inflaciju uvezenu sa istoka Evrope".

Međutim, sagovornici Euronews centra smatraju da se posledice rata uveliko osećaju kod nas i to kroz novačnik, a da ih na poseban način osećaju i deca.

Ana Prodanović, rukovoditeljka programa za praćenje prava dateta UNICEF-a u Srbiji smatra da bi Srbija morala da poveća broj dece koji dobiju novčanu pomoć, ili putem dečijeg dodataka ili socijalne pomoći.

Euronews Srbija

 

"Podaci od pre početka rata u Ukrajini pokazali su da svako deseto dete živi u apsolutnom siromaštvu, a svako peto dete je u nekom riziku od siromaštva. Postoji strah da je taj broj sada dosta veći. Zabrinjavajuće je i da postojeća novčana davanja nisu dovoljna da tu decu izvuku iz ove situacije. Neki primaju samo sojalnu pomoć, neki dečiji dodatak, ali to nije dovoljno", rekla ja ona.

Nenad Jevtović sa Instituta za inovacije navodi da je situacija u Srbiji takva da i godinu dana nakon rata u Ukrajini, inflacija u Srbiji je itekako primetna. Prema njegovim rečima, to će najviše osetiti oni sa nižim primanjima.

"Dok je inflacija na 15.1 odsto ne treba da govorimo da smo je pobedil. Nije adekvatno. Za prva četiri meseca ove godine, 25,4 odsto je hranaaporasla u odnosu na prva četiri meseca na prošlu godinu. Isto tako su porasli troškovi stanovništvu. Nije tačno da je infalcija pobeđena", rekao je.

Čitavu emisiju možete pogledati u videu na početku teksta.

Komentari (0)

Evropa