Igre 
Rušenje brane kod Hersona izazvalo bujicu pitanja: Kakve su pozicije velikih sila posle još jedne "prekretnice" u ratu
Komentari08/06/2023
-20:00
Rušenje brane Nova Kahovka predstavlja jedan od važnijih događaja rata u Ukrajini. Međutim, kao još neke ranije prekretnice poput Severnog toka ili Buče, i ovaj slučaj obavijen je velom misterije, pa za sada izostaje odgovor na suštinsko pitanje - ko je kriv. Nije sigurno ni da li će ijedna strana uopšte i zvanično preuzeti odgovornost, ali se može govoriti o tome kako rušenje brane utiče na planove Kijeva i Moskve, kao i drugih velikih sila koje na neki način utiču na rat, poput SAD ili Kine.
Ono što znamo, jeste da je rušenje brane Nova Kahovka izazvalo velike poplave u okolnom području. Iz kijevske administracije saopšteno je da je 600 kilometara kvadratnih Hersonske oblasti pod vodom, a zvaničnici, kako ukrajinski tako i oni koje je postavila Rusija, izdali su saopštenja o prvim žrtvama poplava, kojih za sada ima petoro.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je sinoć situaciju u okupiranom delu Hersonske oblasti kao "katastrofalnu" jer je nivo vode juče nastavio da raste, a danas je posetio Herson, gde je održan koordinacioni sastanak o sanaciji štete i daljim potezima na ovoj teritoriji.
"Važno je izračunati štetu i izdvojiti sredstva za obeštećenje stanovnika pogođenih katastrofom i razviti program za nadoknadu gubitaka ili premeštanje preduzeća u Hersonskoj oblasti", rekao je Zelenski.
Ruska i ukrajinska strana optužuju se međusobno za eksploziju kojom je brana urušena, pa je tako Zelenski ranije rekao da su krivi "ruski teroristi", dok je istu retoriku koristio i ruski predsednik Vladimir Putin, pa je tako napad na branu nazvao "varvarskim zločinom" i rekao da Kijev uz pomoć Zapada koristi "teroristička sredstva".
Kome odgovara rušenje brane?
Da će biti potrebno vreme kako bi se "politički i analitički" saznalo ko je srušio branu, rekao je u emisiji Euronews Centar vojni analitičar Petar Bošković.
"Vojnički već znamo okvirno, i to zahvajujući određenim informacijama. Videli ste da nema projektila. Setite se Žeželjevog mosta, trebalo je četiri ili pet projektila samo za stubove, a kamoli nešto ovakvo. Po onome što smo videli, eksploziv je postavljen, nemoguće je to uraditi drugačije", rekao je Bošković.
Povezane vesti
Politički deo od vojnog je u ovom slučaju teško odvojiti, istakao je naučni savetnik u Institutu za evropske studije, Slobodan Zečević. On je ukazao na činjenicu da je dosta nejasno ko je odgovoran, kao i kakav bi motiv imao.
Tanjug/AP Photo
"Vrlo je nejasno. Bela kuća je uzdržana oko ovog pitanja. Inače govore da su Rusi odgovorni za rat, ali oko ovog pitanja kažu da i oni nemaju dovoljno informacija. Svako ima neke svoje motive", navodi Zečević.
"Činjenica je da su Rusi kontrolisali branu, da li je mogla neka diverzija sa ukrajinske strane da se napravi, i to je pitanje. Ukrajinci već ulaze na rusku teritoriju, zašto ne bi i ovde? Međutim, nemam konačan odgovor. Mislim da, ako govorimo politički, nikome ne odgovara da preuzme odgovornost", istakao je Zečević.
Stručnjak za bezbednost Gordan Akrap takođe se ne usuđuje da prognozira ko bi mogao biti kriv, ali je rekao da situacija više ide u prilog Rusiji.
"Meni ovde više liči na aktivnosti ruske strane, koja je na ovakav način pokušala da spreči razvoj operativnih delovanja ukrajinskih oružanih snaga i iskorišćavanje moguće brane za brzo prebacivanje snaga na levu obalu. Mišljenja sam da uništenje brane više u prilog ide Rusima. Oni procenjuju da će glavni napad ukrajinskih oružanih snaga ići prema Marijupolju i verujem da će se tu voditi glavna bitka", naveo je Akrap.
Zečević: Procena SAD je da mogu poraziti Rusiju
Istragu o tome ko je odgovoran za rušenje brane, zatražili su mnogi visoki zvaničnici na nivou Ujedinjenih nacija.
Dok je ruski izaslanik u UN okrivio Ukrajinu i upozorio da bi "UN trebalo da nauči iz slučajeva sa Bučom i Severnim tokom", njegov ukrajinski kolega je rekao da "Rusija stalno krivi žrtve za sopstvene zločine", i ukazao na to da je sama brana pod ruskom kontrolom više od godinu dana.
Povezane vesti
"To sa Bučom i Severnim tokom nije rasvetljeno do kraja. Od istoričara sam čuo da su Rusi tokom Drugog svetskog rata sprovodili slične istage, pokušavajući da zaustave nemačko napredovanje. Zabrinjava stav 'služimo se svim sredstvima', a još jedna važna stvar u političkom smislu jeste čvrsto uverenje SAD i saveznika da Ukrajina može da dobije rat", istakao je Zečević.
"Ako ih oni dobro naružaju, mogu da unesu nove politčke potrese i obaranje režima Vladimira Putina. Mislim da je to krajnji cilj ove akcije", naveo je Zečević, rekavši da verovatno "u Vašingtonu" sedi čovek ili institucija koja je zadala taj cilj.
"Oni imaju svoje procene, da bi uz njihovu pomoć Ukrajina mogla da porazi Rusiju. To bi izazvale tektonske promene, možda bi u Rusiji doveli neke prozapadne snage, ali videćmo šta će biti od toga. Druga varijanta je indonežanski predlog za neku vrstu dve Koreje, odnosno statusa kvo, pregovore, zamrzavanje i referendume. Očigledno je da SAD, saveznici i Ukrajina odbijaju to rešenje", dodao je Zečević.
Povezane vesti
On je istakao i da SAD "žele da Rusija dobro razume lekciju da nije supersila i da su SAD vodeći lider ovog našeg sveta, a da Rusija treba da sledi američku politiku".
Akrap smatra da će rušenje brane uticati na dalji tok rata, "ali na nižem nivou", kao i da "nije velika prekretnica, ali će doneti neke promene". On napominje i da bi trebalo posmatrati dešavanja u pravcu Belgoroda.
Akrap: Ukrajina testira ruske odbrambene crte
Govoreći o situaciji na terenu, Akrap je naveo da "ukrajinska strana u poslednje vreme testira ruske odbrambene crte", kao i da smatra kako će Ukrajina izvesti "jedan ozbiljan napad, prvenstveno na severnim delovima, a cilj je vratiti se na granice pre 24. februara prošle godine, što će biti jasna poruka Rusiji".
"Od kada su ukrajinske snage uspele da reše 'blickrig' i odbrane aerodrom Hostomelj, jasno je da će Rusija dobiti neku bitku, a izgubiti rat", ističe Akrap, navodeći da će "vreme pokazati kako ukrajinska vojska integrisaše brojne aktivnosti koje je naučila u prethodnom periodu".
Takođe, Akrap je dodao da se "ne slaže se da su SAD te koje forsiraju Ukrajinu da nešto radi", i podsetio na aktivnosti iz decembra pre dve godine, kao i u mesecima pred početak rata, kada su zvaničnici iz SAD, UK, Francuske i Nemačke išli u Rusiju.
"Dva puta su bili u Moskvi i dva puta ih je Putin lagao. To se ne radi tako", naveo je Akrap.
Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP
Govoreći o stavu SAD prema Moskvi, Zečević je istakao da "Rusija želi da zadrži status supersile, dok SAD to ne može da prihavati. Za njih je ovo idealna situacija, jer ratuju preko Ukrajinaca. Ovo je za njih idealno, daju opremu, tehnologiju, ali američki vojnici ne ginu. Njima nije loš ovaj rat", rekao je Zečević.
"Što se tiče ruskog definitivnog poraza, sa Rusijom treba biti oprezan - od Napoleona do Hitlera, nikad ne treba reći olako da je Rusija rekla poslednju reč, i da ne može da izvuče nešto više. Ima elemenata da se kaže da Rusija može da izgubi rat, ali treba biti oprezan sa njima. Na naki način, tu je i Kina iza njih. Njima ne odgovara da se suoče sa Zapadnim svetom, a da im Rusija nije neki saveznik. Ja bih se nadao diplomatskom rešenju na kraju", ističe Zečević.
Bošković dodaje da je Rusija "u jednom momentu bila sklona da uzme NATO koncepciju, ali je došlo do smene nekih generala, pa su odustali".
"Ne bih ni (Henrija) Kisindžera stavljao po strani. On je rekao da Rusija ne može izgubiti tek tako. Njoj će se ostaviti neki deo, da bi se gospodski 'izvukla', a činjenica je da SAD žele da naplate veliku cenu Rusiji i da je eliminišu kao veliku silu", kaže Bošković.
Bošković: Žestoke borbe bar do početka zime
Bošković je naveo da očekuje žestoke borbe do početka zime, a da nada se da će do tada postojati obrisi nekog mirovnog plana, odnosno da će makar početi pregovori.
Upravo kada je o pregovorima reč, mnoge zemlje su pokušale da posreduju, mada bezuspešno. Ukrajinski zvaničnici ostali su odlučni u svom stavu da traže potpuni izlazak ruske vojske sa njihove teritorije, i da samo to može biti put ka okončanju rata.
Sa druge strane, Moskva je u nekoliko navrata navela da se "ide ka ostvarenju ciljeva", ali kako vreme prolazi, sve je manje jasno šta ti ciljevi zapravo predstavljaju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Akrap navodi da "Rusija već četvrti ili peti put menja strategiju", i da, kada se zaustavi rat, Ukrajina koja će pobediti mora da "sedne za sto".
"Rusija će biti pobeđena, ali ne sme biti ponižena. Problem je u tome, ako radimo procene šta će biti u narednih četiri ili pet godina, ne verujem da bi pokrenula nuklearni obarač. zna se šta to znači", istakao je on.
Akrap, međutim, vidi Kinu kao potencijalni problem za Rusiju u narednih pet do deset godina, pa zato smatra još hitnijim pitanje okončanja rata u Ukrajini.
"Kina će sasvim sigurno posegnuti za teritorijama istočne Rusije i Sibira, gde su Kinezi većina, jer želi pristup i jeftinim energentima, i Arktiku. U tom kontekstu, Rusija mora da shvati da ima znatno veće protivnike, da se mora povući iz Ukrajine i rešiti pitanja Donjecke i Luganske oblati, dok će Krim verovatno ostati u nekoj vrsti 'kiprizacije', pa će se o njemu pregovarati u narednih 20 godina", istakao je Akrap.
Šta čeka Evropu?
Posledice rata u Ukrajini, odavno se prelivaju preko granica te zemlje. Od problema sa hranom siromašnih zemalja u Aziji i Africi zbog nemogućnosti izvoza ukrajinskih žitarica, do poremećene energetske situacije u Evropi, veliki deo sveta bori se sa krizama izazvanim ruskom invazijom.
U nastojanjima da budu posrednici mirovnih pregovora, svoju sreću do sada su okušali Turska, Kina, pa čak i Vatikan, ali bez preteranih uspeha. Ipak, Zečević napominje da mnogim zemljama odgovara da se rat završi što pre, jer imaju razliičite vrste odnosa sa Rusijom.
"Kina je najzainteresovanija, jer ima interese i sa SAD i sa Rusijom, pa pokušava da posreduje. Imate i zemlje Afrike koje imaju dobre veze sa Rusijom, a prekid rata je važan i za one zemlje koje imaju ekonomsku saradnju sa Rusijom", ističe Zečević.
Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka
Govoreći o tome šta čeka Evropu, Zečević naglašava da se ovaj sukob odražava na Stari kontinent, ali da je Evropa ipak "uspela da izađe iz energetske krize, i radila je na snabdevanju energentima".
"Sve to je mnogo skuplje od ranije faze partnerskog odnosa sa Rusijom. Za Evropu, ovaj rat ne može da bude povoljan, jer on ruši jednu vezu između Evropljana - Rusi su deo Evrope. Kada imate ovaj dijapazon sankcija, to se odražava ekonomski na Evropu, i ne može da se razvija onim tempom kao ranije", ističe Zečević.
Dodaje, međutim, da iako bi Evropi odgovaralo rešenje rata u ovom trenutku, "Evropska unija nije geopolitički samostalna, već je deo zapadnog saveza gde su nesumnjivi lider SAD.
"Oni prate američku politiku, a mislim da je još uvek procena Amerikanaca da mogu da odnesu veliku pobedu", zaključio je Zečević.
Preporuka za vas
Komentari (0)