Igre 
Kako će rušenje brane da utiče na dalji tok rata: Uništen ključni prelaz preko najvažnije reke u zemlji
Komentari08/06/2023
-07:10
Rušenje brane Nova Kahovka na jugu Ukrajine već ima razorne posledice po okolno stanovništvo - procene Kijeva su da je neposredno ugroženo oko 42.000 ljudi, dok zvaničnici UN upozoravaju da će se "tek videti prave razmere katastrofe".
Ko je za eksploziju brane kriv, još se ne zna, pošto ni Kijev ni Moskva nisu preuzeli odgovornost, ali to ne znači da međusobne optužbe ne pljušte na sve strane. U međuvremenu, postaje sve jasnije da ovaj događaj može postati još jedna prekretnica sukoba, a osim humanitarnih posledica, važno pitanje je kako "na terenu" može da utiče na dalji tok rata.
Brana Nova Kahovka na reci Dnjepar, visoka je 30 metara a duga oko 3,2 kilometra. Nalazi se na oko 30 kilometara istočno od grada Hersona, a stvari dodatno komplikuje to što je jedan deo Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom.
Brana je izgrađena 1956. godine, i strateški je važna jer ima nekoliko uloga. Prvo i osnovno, deo je hidroelektrane Kahovka. Zatim, deo je sistema za navodnjavanje velikog dela južne Ukrajine, plodonosne teritorije poznate po svojim žitaricama.
Od brane idu dva veštačka kanala, Kahovski i Severnokrimski. Tu je njena sledeća važna uloga - može se reći da služi za snabdevanje Krimskog poluostrva vodom. Na kraju, ova brana služi za popunjavanje jezera u nuklearnoj elektrani Zaporožje, kojoj je velika količina vode potrebna zbog hlađenja reaktora i drugih objekata.
Evakuacija građana sa ugroženih područja je u toku, a u opasnosti je oko 80 sela i gradova, dok volonteri apeluju na to da su Hersonu hitno potrebni ljudi koji će pomagati.
Kome ova situacija trenutno više odgovara?
Dok se Kijev i Moskva međusobno optužuju za eksploziju koja je izazvala miniranje brane, voda uveliko poplavljuje okolno zemljište, što može u potpunosti izmeniti mapu terena, a samim tim i oblikovati buduće poteze vojski na toj teritoriji.
Povezane vesti
Rušenje brane desilo se baš kada se Ukrajina sprema da pokrene dugo čekanu kontraofanzivu, i moglo bi da komplikuje napredovanje kijevskih snaga u budućim napadima, smatraju analitičari.
"Imajući na umu da je Rusija sada u strateškoj defanzivi, a ukrajina u strateškoj ofanzivi, na kratke staze ovo definitivno daje prednost Rusiji", rekao je za Rojters Ben Beri, viši predavač na Međunarodnom institutu za strateške studije.
"Ova situacija pomoći će Rusiji dok voda ne krene da se povlači, jer će Ukrajincima biti teže da prelaze reku kako bi napali", dodao je Beri.
Okolna teritorija biće natopljena, što će onemogućiti korišćenje teške artiljerije i vozila poput tenkova, bar u narednih mesec dana, rekao je Maćej Matisjak, stručnjak za bezbednost i bivši potpredsednik poljske vojne kontraobaveštajne službe.
"Ovo predstavlja dobru odbrambenu poziciju za Ruse, koji očekuju ukrajinske ofanzivne aktivnosti", naveo je Matisjak.
Ovo nije prvi put da se govori o brani Nova Kahovka - Rusi su je zauzeli malo nakon početka rata, a na jesen prošle godine, kada je Kijev povratio kontrolu nad gradom Hersonom, ukrajinski zvaničnici upozoravali su na mogućnost da brana bude dignuta u vazduh.
Istoričar Aleksandar Životić naveo je ranije za Euronews Srbija da brana nije pogođena, već minirana, i da eksplozija iznutra ukazuje na dve mogućnosti - ili je u pitanju ukrajinska diverzija koja se, kako kaže, ne može isključiti, ili je ovo ruska izvedba.
Povezane vesti
"Ako je Rusija to uradila, jedino bi imalo delimično smisla ako je urađeno u sklopu zamisli o eventualnom zaprečavanju budućeg ukrajinskog napredovanja. Kad se Dnjepar pretvori u blato, to je praktično neprohodno. Sa ukrajinske strane, ima još manje razloga, osim da se ostavi Krim potpuno bez vode i izazove katastrofa tih razmera. Međutim, ako uzmete u obzir nastupanje u tom pravcu, ovo svakako ne bi bilo pametno", rekao je Životić.
Šta će biti sa ukrajinskom kontraofanzivom?
Izjave ukrajinskih zvaničnika uglavnom su išle u smeru da je rušenje brane "haotičan" i "paničan" potez Rusije, ali da neće usporiti njihovu planiranu kontraofanzivu.
Sa druge strane, iz Kremlja se moglo čuti da je u pitanju "namerna ukrajinska sabotaža Krima zbog neuspeha vojske u nedavnim akcijama", kako je to formulisao portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Povezane vesti
Natalija Humenjuk, portparolka Južne komande ukrajinske vojske, rekla je u radio intervjuu da brana nije potpuno uništena, ali da je pretrpela ozbiljnu štetu, i optužila je Ruse da gađaju branu kako bi zaustavili kontraofanzivu Ukrajine.
Andrej Podlisnji, kapetan u ukrajinskim oružanim snagama stacioniranim na jugu, optužio je Ruse da pokušavaju da unište položaje koje bi Ukrajinci mogli da iskoriste kao "odskočne daske" za napad, preneo je "Vašington post".
Poplavljavanjem ovog područja, Rusi bi mogli da spreče Ukrajince da se kreću na jug duž istočne obale Dnjepra, u pokušaju da proteraju Ruse iz delova Hersona koje kontrolišu.
Međutim, Podlisnji je rekao da je zapadna obala pod kontrolom Ukrajine viša od istočne i da su ruski vojni položaji "prosto poplavljeni", kao i da moraju da budu evakuisani. "Ruske jedinice tamo nisu bile ni svesne toga. Sada su šokirani"; dodao je Podlisnji.
Majkl Kofman, ruski vojni analitičar u Vašingtonskom Centru za novu američku bezbednost, rekao je da ne očekuje da će probijanje brane imati veliki uticaj na vojne akcije Ukrajine.
"Verovatnoća ukrajinske ofanzivne operacije preko reke južno od brane bila je prilično mala. Poplava jeste odnela rusku odbranu tamo, ali otežava prelazak reke", rekao je Kofman.
Obala Dnjepra važan deo fronta
Prema pisanju agencije AP, uništenje brane imaće veliki uticaj na borbe u tom području jer prekida ključni prelaz preko najvažnije reke u zemlji.
Brana je služila kao most koji je omogućavao prelazak vozila, a njeno uništenje je takođe oslobodilo vodene bujice, što je otežalo prelazak reke drugim sredstvima.
Od prošle jeseni, donji deo Dnjepra čini važan deo linije fronta koja se proteže više od 1.000 kilometara. Prelaz je više puta bio granatiran, dok su ukrajinske snage vodile uspešnu kontraofanzivu u novembru prošle godine.
Ukrajinska vojska je koristila grupe izviđača da pokušaju da preuzmu kontrolu nad malim ostrvima u blizini istočne obale pod kontrolom Rusije i oblastima u delti reke. Ipak, stručnjaci kažu da bi šira ofanziva uključivala velike rizike i logističke izazove.
AP Photo, File
Prelazak ovako široke reke uvek se smatrao "zastrašujućim zadatkom za ukrajinsku vojsku", navodi AP, a većina posmatrača je očekivala da će pokrenuti kontraofanzivu negde drugde.
Ukrajinski vojni analitičar Oleg Ždanov rekao je da poplave dodatno otežavaju prelazak reke, napominjući posebnu opasnost od toga što se minska polja nalaze na istočnoj obali koju kontroliše Rusija.
"Minska polja su poplavljena. Mine su potopljene, i niko ne zna gde će izroniti", rekao je Ždanov.
Preporuka za vas
Komentari (0)