Igre 
Istorijski potez EU: Zakon o veštačkoj inteligenciji predviđa kazne koje bi mogle da uzdrmaju tehnološke gigante
Komentari16/06/2023
-07:10
Zakonodavci u Evropi potpisali su u sredu prvi svetski skup sveobuhvatnih pravila za veštačku inteligenciju (AI), čime je uklonjena ključna barijera na putu obuzdavanja tehnologije koja se sve brže razvija.
Glasanje u Evropskom parlamentu jedan je od poslednjih koraka pre nego što ova pravila postanu zakon, koji bi mogao da posluži kao model i za druge institucije koje rade na sličnim propisima.
Višegodišnji napor Brisela da "ogradi" veštačku inteligenciju morao je što pre da pokaže rezultat, jer je brz napredak u razvoju četbotova kao što je ChatGPT pokazao prednosti koje nova tehnologija može da donese, ali i opasnosti koje predstavlja.
Ove mere, prvi put predložene 2021. godine, regulisaće svaki proizvod ili uslugu gde se koristi sistem veštačke inteligencije. Zakon će klasifikovati sisteme veštačke inteligencije prema četiri nivoa rizika, od minimalnog do neprihvatljivog, navodi agencija AP.
Rizičnije aplikacije, poput one za zapošljavanje ili tehnologije namenjene deci, suočiće se sa strožim propisima, uključujući transparentnost i korišćenje tačnih podataka.
Na 27 država članica EU biće da sprovode pravila, a regulatori bi mogli da imaju moć da nateraju kompanije da povuku aplikacije sa tržišta.
U ekstremnim slučajevima, prekršaji bi mogli da povuku kazne do 40 miliona evra ili 7 odsto godišnjeg globalnog prihoda kompanije, što bi u slučaju tehnoloških giganata poput Gugla ili Majkrosofta moglo iznositi milijarde.
Povezane vesti
Koji su rizici?
Jedan od glavnih ciljeva EU je da se zaštiti od pretnji po zdravlje i bezbednost koje stvara ubrzan razvoj veštačke inteligencije, kao i da zaštiti osnovna ljudska prava i vrednosti.
To znači da su neke upotrebe veštačke inteligencije apsolutno zabranjene, kao što su sistemi "društvenog ocenjivanja" koji procenjuju ljude na osnovu njihovog ponašanja.
Takođe je zabranjena veštačka inteligencija koja eksploatiše ranjive grupe, uključujući decu, ili koristi podsvesnu manipulaciju koja može da dovede do negativnih posledica. Primer ua to je interaktivna igračka koja podstiče na opasno ponašanje.
Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias
Prediktivni policijski alati, koji prikupljaju podatke da bi se predvidelo ko će počiniti zločine, takođe su zabranjeni.
Zakonodavci su pojačali propise u odnosnu na prvobitni predlog Evropske komisije, pa je tako proširena zabrana daljinskog prepoznavanja lica u realnom vremenu i biometrijske identifikacije u javnosti.
Ova tehnologija skenira prolaznike i koristi veštačku inteligenciju da uskladi njihova lica ili druge fizičke osobine sa bazom podataka. Sporni amandman kojim se dozvoljavaju izuzeci kao što su pronalaženje nestale dece ili sprečavanje terorističkih pretnji, takođe nije prošao.
Sistemi veštačke inteligencije koji se koriste u kategorijama kao što su zapošljavanje i obrazovanje, a koji bi uticali na životni put osobe, suočavaju se sa teškim zahtevima kao što su transparentnost prema korisnicima i preduzimanje koraka za procenu i smanjenje rizika od pristrasnosti algoritama.
Povezane vesti
Većina sistema koji koriste AI, kao što su video-igre ili spam filteri, spadaju u kategoriju tehnologija niskog rizika ili onih koji ne nose nikakav rizika, kaže Komisija.
Šta je odlučeno za ChatGPT?
Prvobitni predlog mera jedva da je pominjao četbotove - uglavnom se zahtevalo da budu označeni tako da korisnici zanju da komuniciraju sa mašinom.
Međutim, kasnije su dodate odredbe za pokrivanje AI opšte namene, gde spada i ChatGPT nakon što je ova aplikacija dobila na popularnosti, pa tako sada za nju važe ista pravila kao i za sisteme visokog rizika.
Povezane vesti
Jedan od ključnih dodataka je zahtev da se temeljno dokumentuje bilo koji materijal sa autorskim pravima koji se koristi za "trenitranje" AI sistema, na osnovu čega generiše tekst, slike, video i muziku koji podsećaju na ljudsku tvorevinu.
Ovo omogućava kreatorima sadržaja da znaju da li su njihovi blog postovi, digitalne knjige, naučni članci ili pesme korišćeni za obuku algoritama koji pokreću generativnih sistema kao što je ChatGPT. Tada bi mogli da odluče da li je njihov rad kopiran i da traže obeštećenje.
profimedia
Zašto su ova pravila bitna?
Evropska unija nije veliki igrač kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije - tu ulogu pre svega imaju SAD i Kina.
Međutim, Brisel često igra važnu ulogu u postavljanju trendova kada su u pitanju pravila koja mogu postati svetski standardi, i među prvima je nastojao da ograniči moć velikih tehnoloških kompanija.
Sama veličina jedinstvenog tržišta EU, sa 450 miliona potrošača, čini da je kompanijama lakše da se pridržavaju pravila nego da razvijaju različite proizvode za različite regione, kažu stručnjaci.
Međutim, postavljanjem zajedničkih pravila za AI, Brisel takođe pokušava da razvije tržište stvaranjem poverenja kod korisnika.
"Ovo su pravila, i kompanije će biti odgovorne ukoliko ih se ne pridržavaju. Druga mesta, poput SAD, Singapura i Velike Britanije, samo su ponudila smernice i preporuke. Možda bi ovo mogle da iskopiraju i druge zemlje", rekao je Kris Šrišak, viši saradnik u Irskom savetu za građanske slobode.
Preduzeća i industrijske grupe upozoravaju da Evropa treba da uspostavi pravi balans.
"EU bi trebalo da postane lider u regulisanju veštačke inteligencije, ali da li će to dovesti do inovacija AI, ostaje da se vidi", rekao je Bonifas de Šampri, menadžer politike u Asocijaciji kompjuterske i komunikacione industrije.
"Nova evropska pravila za AI treba efikasno da rešavaju jasno definisane rizike, ostavljajući dovoljno fleksibilnosti programerima da isporuče korisne AI aplikacije u korist svih Evropljana", dodao je on.
"Važan orijentir za budućnost"
Još jedna stvar koje bi OpenAI i druge kompanije koje prave generativne AI sisteme morale da se pridržavaju, jeste da uspostave zaštitne mere kako bi njihovi programi ne bi generisali nezakonit sadržaj.
Fransin Benet, vršilac dužnosti direktora Instituta Ada Lavlejs, organizacije u Londonu koja se zalagala za nove AI zakone, rekla je da je predlog EU "važan orijentir".
"Tehnologiju koja se brzo razvija i koristi je, naravno, teško regulisati, kada čak ni kompanije koje je prave nisu potpuno sigurne kako će se sve odvijati", navela je Benet za "Njujork tajms".
"Međutim, bilo bi gore za sve nas da nastavimo da radimo bez ikakve adekvatne regulative", dodala je Benet.
Profimedia
Sem Altman, izvršni direktor kompanije OpenAI koja stoji iza ChatGPT četbota, izrazio je podršku nekim merama donetim za regulisanje AI, i sa drugim tehnološkim liderima potpisao je izjavu koja služi kao upozorenje o rizicima koje AI predstavlja za čovečanstvo.
Međutim, Altman se istovremeno usprotivio ovim pravilima ne jer misli da su loša već što, kako je rekao, smatra da je "greška baš sad nastupiti sa oštrom regulativom".
Šta će se dalje dešavati?
Mogle bi proći godine pre nego što pravila u potpunosti stupe na snagu. Sledeći korak su pregovori koji uključuju zemlje članice, Evropski Parlament i Evropsku komisiju, i verovatno će biti još promena dok se ne dogovori precizna formulacija.
Konačno odobrenje se očekuje do kraja ove godine, nakon čega sledi grejs period za kompanije i organizacije da se prilagode - obično to traje oko dve godine.
Brando Benifei, italijanski poslanik u Evropskom parlamentu koji je jedan od tvoraca predloga za Zakon o AI, rekao je da će se zalagati za brže usvajanje pravila za one tehnologije koje se brzo razvijaju, poput generativne veštačke inteligencije.
Da bi popunili prazninu pre nego što zakon stupi na snagu, Evropa i SAD sastavljaju dobrovoljni kodeks ponašanja. Zvaničnici su krajem maja obećali da će biti sačinjen u roku od nekoliko nedelja, i da bi mogao da se proširi na druge "zemlje istomišljenike".
Preporuka za vas
Komentari (0)