Posledice klimatskih promena u slikama: Poplave, požari, oluje i temperaturni ekstremi sve češći prizor širom Evrope

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/08/2023

15:00

Posledice klimatskih promena u slikama: Poplave, požari, oluje i temperaturni ekstremi sve češći prizor širom Evrope - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ekstremni vremenski događaji poput toplotnih talasa, obilnih padavina, superćelijskih oluja, požara i suša, postaju sve intenzivniji i učestaliji prizor širom Evrope, a javljaju se kao posledica klimatskih promena i za sobom ostavljaju ogromnu štetu, ali i žrtve.

U Sloveniji je usled obilnih padavina došlo do razarajućih poplava koje je premijer Robert Golob opisao kao "najgoru prirodnu katastrofu" koja je pogodila ovu državu u poslednjih trideset godina.

Poplave, čije se posledice trenutno saniraju uz pomoć susednih zemalja, ostavile su za sobom žrtve, ali i štetu za koju slovenska vlada procenjuje da će biti nekoliko milijardi evra.

Najviše je oštećena infrastruktura, a Golob je istakao kako je prioritet uspostavljanje osnovne infrastrukture, kao što su struja i voda. Spasioci pokušavaju da ponovo otvore puteve ka najudaljenijim i najugroženijim mestima.

Takođe, reke u Sloveniji, u područjima pogođenim poplavama, ostaće gotovo bez ribe, saopštio je Slovenački ribolovni savez. Većina riba stradala je kako od jakih struja tako i od toga što im je mutna voda ušla u škrge.

Pomoć Sloveniji pristiže iz inostranstva, a zvaničnici ističu da su među najpotrebnijim stvarima teške mašine, ali i montažni mostovi. Vanredne mere odbrane su pre dva dana bile proglašene i u Hrvatskoj, a danas je saopšteno da se reka Drava izliva duž celog svog toka, kao i da je stanje ozbiljno.

Obilne padavine nisu zaobišle ni severni deo Evrope. Više od 600 ljudi evakuisano je u regionu severno od glavnog grada Osla u Norveškoj nakon što su se zbog jake kiše aktivirala klizišta širom planinskog dela južne Norveške, saopštila je ranije danas norveška policija.

Danska je takođe pogođena olujnom nevremenom i snažnim pljuskovima. U nedelju je oluja prvo zahvatila istočno ostrvo Bornholm nakon čega je u ponedeljak stigla i do glavnog grada Kopenhagena. Istovremeno, širom Evrope ovog leta beleže se ekstremno visoke temperature, toplotni talasi i požari.

Borba sa požarima i rekordno visokim temperaturama širom Evrope

U Portugalu, Španiji i Grčkoj klimatske promene ogledaju se u požarima koji i dalje besne. Više od 3.400 vatrogasaca borilo se sa 130 požara u Portugalu, a temperature su bile iznad 40 stepeni Celzijusa u nekim regionima, zbog čega su vlasti saopštile da će rizik od šumskih požara ostati "veoma visok ili na maksimalnom nivou u celoj državi" tokom narednih dana.

Na španskoj obali Sredozemnog mora u blizini granice sa Francuskom nedavno je izbio šumski požar ogromnih razmera. Vatrogasci iz obe države nekoliko dana pokušavali su da kontrolišu požar koji se širio usled jakih vetrova čime je bila otežana intervencija vodenih bombadera.

Španija se od ponedeljka suočava sa novim toplotnim talasom izazvanim prodorom mase toplog, suvog vazduha sa juga. Prema poslednjoj prognozi, termometri bi mogli da pređu 44 stepena u većem delu južne polovine, a dostižu ili se približavaju 40 stepeni u provincijama koje su nekada bile hladnije.

Što se tiče Grčke, veoma visoke temperature i suvi atmosferski uslovi tokom toplotnog talasa u ovoj državi stvorili su ambijent izuzetno povoljan za nastanak velikih šumskih požara, koji su julu uništili oko 470.000 hektara.

U Grčkoj je između 15. i 31. jula izbilo sedam velikih šumskih požara - Krf, Ađo, Dervenohorija, Atiki/Kuvaras, Karistos, Nea Agialos, Rodos, prenosi portal Katimerini.

Pre dva dana dana u poljoprivrednoj zoni u Ksantiju na 220 kilometara od Soluna je izbio požar, međutim stambeni objekti nisu bili ugroženi. Takođe, zahvaćeno je bilo i nepristupačno područje Karia Elasonas u oblasti Olimpa.

U jugoistočnoj Grčkoj, požar koji je izbio u blizini primorskog letovališta Lindos, na ostrvu Rodos u Egejskom moru, zajedno sa lokalnim stanovništvom pokušavali su da obuzdaju i turisti, prenosi AP.

Trenutni ekstremi kojima svedočimo, predstavljaju prve ozbiljnije oblike klimatskih promena koji bi mogli postati naša nova realnost, a do rekordnih temperatura koje su izmerene ovog meseca, nikada ne bi došlo da nije bilo klimatskih promena, tvrde stručnjaci u novoj studiji World Weather Attribution.

Šumski požari nedavno su besneli i u delovima južne Italije primoravajući hiljade ljudi na evakuaciju. Međutim, poljoprivredni sindikat "Koldireti" sugeriše da je do 60 odsto požara izazvano ljudskim faktorom. Velike vrućine i suša samo su pogoršavale situaciju.

Ovi požari pretvarali su zemlju u pepeo i uništavali istorijske spomenike i prirodna staništa. U poslednje dve godine, požari su oštetili crkvu iz 13. veka na Siciliji i spalili nekoliko maslina starih više vekova u Pulji.

Ovog leta, delove Evrope, ali i naše zemlje, pogodila je i snažna superćelijska oluja koja je čupala drveće, nosila krovove i za sobom ostavila ogromnu štetu, ali i žrtve.

Oborila je i jedan od rekorda kada je 24. jula pogodila italijanski grad Acano Dečimo, u kojem je pronađen komad grada čiji je potvrđen prečnik bio čak 19 centimetara. Ovo je novi evropski rekord, i jako je blizu svetskom (20,3 cm).

Kako piše Klima101, oluja koja se razvila 13. jula u Sloveniji trajala je preko 12 časova, a zahvatila je pet zemalja među kojima je i Srbija i prešla put dug između 1.200 i 1.500 km. Ovu oluju svrstavamo u jednu od najduže živećih oluja praćenih u Evropi.