Glumci, sportisti, naučnici i lekari - zašto je dva meseca pred izbore velika "potražnja" za nestranačkim ličnostima?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/02/2022

22:31

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Do izbora je ostalo manje od dva meseca, a tek ovih dana smo počeli da saznajemo ko će se naći na izbornim listama za parlamentarne i beogradske izbore, kao i ko će se boriti za mesto predsednika Srbije. Liste još nisu konačne, ali smo svi već čuli imena koja privlače pažnju medija. I ove godine političke partije na svoje liste staviće i poznate glumce, pevače, lekare i druge nestranačke ličnosti.

Od najpoznatijih primera u svetu, kao što su Ronald Regan i Donald Tramp koji su iz sveta glume, odnosno biznisa došli do mesta predsednika Sjedinjenih Američkih Država, u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa sve više je glumaca, sportista, lekara i naučnika dospevalo na izborne liste i u Srbiji.

Neki od ljudi koji se pominju pred izbore koji se održavaju 3. aprila u Srbiji su glumac Lazar Ristovski, košarkaš Marko Kešelj, novinar Milan Jovanović i mnogi drugi.

Zašto je pred izbore koji se održavaju 3. aprila "potražnja" za nestranačkim ličnostima postala toliko izražena - za analitičare nema mnogo dileme. Nepartijski kandidati zasigurno mogu da privuku deo birača, ali da li je njihov X faktor nedostajući faktor za pobedu?

"Ne planiraju da se uključe, ali skreću pažnju"

Govoreći o ovoj temi za Euronews Srbija sociolog Vladimir Vuletić kaže da postoje ljudi od uticaja koji ulivaju poverenje i donose glasove, ali i da postoji ona druga grupacija, glumci i sportisti, koji ne planiraju da se uključe, već samo skreću pažnju.

Kako dodaje, kada neko ime "iznenadi", to je dobro jer to znači da je privuklo pažnju.

Stručnjak za komunikacije Đorđe Trikoš navodi da ne misli da je u ovom izbornom ciklusu nešto drugačije nego prethodnih godina. On naglašava da je važno da se sve sagleda u širem kontekstu.

"Stiče se utisak kod građanstva da ta stranka ima najširu podršku. Smatraju da ta podrška odražava čitavo društvo i da ne bi bilo pametno da ne podrže tu opciju", rekao je Trikoš.

Verovatno najpoznatiji primer kod nas kako je neka poznata ličnost ušla u svet politike jeste Aleksandar Šapić, nekada jedan od najboljih vaterpolista. Vuletić kaže da mu je njegova karijera samo pomogla jer se iznanada pojavio u politici i to na relativno visokoj poziciji.

Međutim, na pitanje zašto Srbija nema "svog Donalda Trampa", Vuletić kaže da u trenutku ulaska u politiku treba preseći svoje veze jer ne možete raditi dve stvari.

Podsetimo, u izbornu trku na listi Srpske napredne stranke ulazi više nestranačkih ličnosti, od kojih su neke prilično dobro poznate javnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će na izbornoj listi biti matematičar Stojan Radenović, molekularni biolog Jelena Begović, kao i profesorka Danica Grujičić, glumac i režiser Lazar Ristovski.

"Biće još mnogo, mnogo sportista, još mnogo naučnika i privrednika", rekao je Vučić.

Svoju listu poznatih nudi i opozicija, a ono što je zanimljivo jeste da je u vrlo malo reči o takozvanim influenserima. Da li u izbornoj trci i njih treba uzeti u obzir?

"Treba razumeti na koji način influenseri mogu da doprinesu. Zelenski (predsednik Ukrajine) je dobio izbore u Ukrajini skoro isključivo koristeći društevne mreže, razumeti koliko je taj kanal moćno sredstvo", rekao je Trikoš.

Opozicija od početka o "nestranačkim ličnostima"

Inače, još krajem prošle godine, nedugo nakon što je formiran najveći opozicioni savez predvođen SSP, Narodnom i Demokratskom strankom, Dragan Đilas je istakao da je ideja da za najviše funkcije, odnosno predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda, budu kandidovane nestranačke ličnosti. Konačna odluka najavljena je za januar, a do tada se već nagađalo o pojedinim imenima.

U donošenju ovakve odluke stranke su se vodile i istraživanjima javnog mnjenja, a koliko je poznato, neke od nestranačkih ličnosti koje su razmatrane bile su profesor Miodrag Zec i ekonomista Dejan Šoškić. Odluka o predsedničkom kandidatu na kraju je, međutim, pala na Zdravka Ponoša, člana Narodne stranke. Sa druge strane, iako je još 2014. napustio Demokratsku stranku Srbije i prestao aktivno da se bavi politikom, Vladeta Janković prihvatio je predlog pomenute koalicije da bude prvi na listi na beogradskim izborima, pa i kandidat za gradonačelnika.

Kako su pisali pojedini mediji, merenja javnog mnjenja zapravo su dovela do zaključka da se nepartijske ličnosti bolje kotiraju od političara iza kojih zvanično stoji velika stranka.

Objašnjavajući za Euronews Srbija zbog čega se ovog puta toliko govorilo o nestranačkim ličnostima, Dejan Bursać iz Instituta za političke studije kaže da je to delimično utemeljeno na tome što u Srbiji postoji politička elita koja se ne obnavlja previše.

"Imamo negde percepciju da su isti ljudi na sceni već 10, 20 ili 30 godina i onda samim tim ljudi traže rešenja koja nisu u političkim strankama, bar ne zvanično. Političke stranke su tu negde oko tih kandidata", rekao je Bursać.

Time što će jedna stranka, kako dodaje, kandidovati nekog ko je "neokaljan" i stručan u svom poslu, privući će nekog novog birača.