Analize

Pet prvih zaključaka jučerašnjih izbora: Velika izlaznost najveće iznanađenje

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

04/04/2022

-

07:13

Pet prvih zaključaka jučerašnjih izbora: Velika izlaznost najveće iznanađenje
Pet prvih zaključaka jučerašnjih izbora: Velika izlaznost najveće iznanađenje - Copyright Tanjug/Zoran Žestić, Miloš Milivojević, Nebojša Raus

veličina teksta

Aa Aa

Srbija je u nedelju glasala na parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima, a nakon pristiglih rezultata, koji su stizali nešto kasnije nego obično, poznato je da će i u narednom sazivu Narodne skupštine većinu imati Srpska napredna stranka, a da će njen lider Aleksandar Vučić ostati i na funkciji predsednika Republike. 

Ne samo da je mnogo veći broj građana odlučio da iskoristi svoje građansko pravo, što je dovelo do toga da neka birališta budu zatvorena i dosta kasnije od 20 časova, već će prema rezultatima ovih izbora Srbiji u naredne četiri godine imati raznovrsniji parlament u čijim klupama će, prema preliminarnim rezultatima, sedeti poslanici čak sedam lista.

Velika izlaznost

"Danas smo svi gledali neke redove, koja ja nisam video od čuvenog glasanja 24. septembra 2000", rekao je za Euronews Srbija glavni i odgovorni urednik "Nedeljnika" Veljko Lalić.

Tako je ukratko opisao ono što se tokom dana događalo na biralištima.

Naime, iako je izborni dan počeo slično kao i u prethodnim izbornim ciklusima, na kojima je do 10 časova izašlo oko 10 odsto upisanih birača, oko 16 sati je postalo jasnije da ćemo ovoga puta imati značajno viši procentat izašlih birača nego ranije. Prema podacima Republičke izborne komisije, u nedelju je do 19 sati na birališta izašlo 54,6 odsto glasača, a prema različitim projekcijama očekuje se da će konačna izlaznost biti oko 59 do 60 odsto.

Međutim, upečatljivi su bili redovi na biračkim mestima zbog kojih su neka od njih bila otvorena i skoro sat vremena duže. Birališta se po pravilu zatvaraju u 20 sati, ali je svim biračima koji su se u to vreme našli na biračkom mestu omogućeno da glasaju.

"Mislim da je izlaznost jedna potpuna novost", rekao je Lalić.

Kako je za Euronews Srbija objasnio Dejan Bursać iz Instituta za političke studije, povećana izlaznost u odnosu na prethodne izbore sa jedne strane je i posledica bojkota 2020. godine.

"Ljudi su se uželeli izbora, oni koji su opoziciono opredeljeni, dok su glasači vlasti svakako uvek motivisani. Tako da postoji takmičenje i svakako je logična bila veća izlaznost", rekao je on.

Velika Vučićeva pobeda

Prema podacima koje je objavio Cesid/Ipsos, Vučić je na izborima osvojio oko 59 odsto glasova, što je apsolutno bilo dovoljno da svoju pobedu zapečati već u prvom krugu. Na drugom mestu nalazi se kandidat koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije Zdravko Ponoš sa oko 17 odsto glasova.

"Ponosan sam na činjenicu što sam uz podršku ovih divnih ljudi uspeo da uradim nešto što nikada niko u Srbiji nije uspeo. Jedini sam koji je dva puta pobedio u prvom krugu, u drugom mandatu da nijednom čak nije ni bilo tesno i da je u drugom mandatu dobijena značajno veća podrška. Na predsedničkim izborima sam dobio oko 2.245.000 glasova", rekao je Vučić na konferenciji za medije na kojoj je proglasio pobedu.

Posle Nikole Pašića biće, kako sam kaže, Srbin koji je najduže na vlasti u našoj zemlji.

Fonet/Milica Vučković

 

Podsetimo, na predsedničkim izborima održanim 2017. godine, Vučić je takođe pobedio u prvom krugu sa 2.012.000 glasova, to zapravo znači da je ovog puta čak osvojio i više glasova neko pre pet godina. 

I ne samo to, Vučićeva Srpska napredna stranka pobedu je odnela na republičkom nivou osvajajući oko 43 odsto glasova, što će ovoj stranci najverovatnije doneti 122 mandat u Narodnoj skupštini. Iako sa manjom razlikom, lista oko Vučića osvojila je najviše glasova i na beogradskim izborima.

Raznovrsniji parlament

Parlamentarne izbore održane 2020. godine obeležio je bojkot glavnih opozicionih stranaka, a parlament je u prethodne dve godine bio jednoličniji. Sada će se to promeniti jer je, kako pokazuju još ne konačni rezultati, cenzus prešlo čak sedam lista.

Osim što će se "tradicionalno" u sazivu skupštine naći SNS i SPS, svoje mandate dobiće i zeleni, ali i nekoliko stranaka sa desnog spektra. Naime, cenzus od tri odsto prešli su i koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije, koalicija NADA, Zavetnici, koalicija Moramo i Srpski pokret Dveri.

To će, kako su i ranije ocenjivali stručnjaci, pospešiti raspravu u parlamentu u kom je dosad sedelo oko 90 poslanika koji su pripadali vladajućoj većini i u kom opozicije praktično nije bilo.

Inače, sada će biti i prostora za najrazličitije kombinacije koje mogu da se zamisle, smatra novinar Ivan Radovanović.

"Čini mi se da je i dalje sve u rukama SNS, jer ako je NADA ušla u parlament, pretpostavljam da će oni pre sa SNS da se dogovore, nego sa ovim drugima, ali hajde i da to vidimo", istakao je on.

Desnica u parlamentu

Za mnoge pomalo iznenađujuće, osim Srpske radikalne stranke koja je svojevremeno bila nezaobilazna u raspodeli mandata, ovog puta svoje "parče" uzeće čak tri druge liste sa desnog spektra. Iako su pre samih izbora vrlo često bili skajnuti u analizama, a za neke čak i autsajderi, cenzus su u nedelju prešli i koalicija NADA, pokret Zavetnici, ali i Srpski pokret Dveri odnosno koalicija okupljena oko ove stranke.

Najbolje među njima na parlamentarnim izborima prošla je koalicija koju predvode DSS i POKS koja je osvojila više od pet odsto glasova, a glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk rekao je da je kod ove koalicije "bila dobitna kombinacija - ako želiš da uzmeš deo razočaranih glasača SNS".

"Ono što je tu jako zanimljivo jeste da je sama lista te koalicije bila okupljena oko Miloša Jovanovića kao predsedničkog kandidata i cela kampanja se vodila preko njega", istakao je Ćulibrk.

Iako je retko ko predviđao prelazak cenzusa, a u anketama bio i na ispod tri odsto, pokret Dveri i njihov lider Boško Obradović odnono koalicija oko njih sa čarobnim štapićem u rukama uspeo je da osvoji oko četiri odsto glasova i tako se vrati u skupštinske redove. 

E-Stock

 

Ovakom rezultatu zasugurno je doprinelo i angažovanje kontroverzbog lekara Branimira Nestorovića koji je u finišu kampanje podržao Dveri, a koji je, kako su i ranije ocenjivali analitičari, imao tu mogućnost da privuče određeni deo birača zbog ideološki bliskih stavova koje dele sa Dveri kao što su poridica i sloboda izbora kada je reč o vakcinama.

Kako je rekao Obradović, Dveri i POKS (drugi deo ove stranke koji nije u koaliciji sa DSS) postali su parlamentarna politička stranka i "neko ko je nedostajao političkoj sceni".

Parlamentarna stranka postaće i Srpska stranka Zavetnici, koja je takođe na parlamentarnim izborima prešla četiri odsto glasova. Inače, i njihova liderka Milica Đurđević Stamenkovski i Miloš Jovanović, kao i Boško Obradović bili su i predsednički kandidati i zauzeli su treće, četvrto i peto mesto. 

Inače, da se Srbija "dramatično pomerila u desno" rekao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji, te da je uticaj ukrajinske krize bio ogroman na rezultate izbora.

Šapić ipak nije doneo dovoljno SNS-u u Beogradu?

I na kraju - Beograd. Rezultati koji su se najduže čekali u nedelju i rezultati koje Vučić nije posebno pomenuo na konferenciji. Prema podacima Cesid/Ipsos, a na osnovu 57 odsto obrađenog uzroka, najviše glasova u Beogradu osvojila je lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve", odnosno 38,8 odsto.

Na drugom mestu je lista "Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda" sa 20,5 odsto, zatim lista "Moramo" sa 10,6 odsto glasova, a na četvrtom mestu je lista "Toma Fila – gradonačelnik Beograda" sa 7 odsto glasova.

Iako Aleksandar Šapić, prvi na listi SNS za Beograd, i dalje ima najviše šanse da postane novi gradonačelnik Beograda, njegovo angažovanje izgleda da nije bilo dovoljno da i na lokalnim izborima u Beogradu SNS bude ubedljiva.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Kako je rekao Milan Ćulibrk, ono što je najneizvesnije jeste kako će izgledati vlast u Beogradu, posebno ako se ima u vidu da je SNS izgubila značajno broj glasova "i sa sve Šapićem pala na 39 odsto". 

"Ljudi ako gledaju realno to je dokaz koliko je dobro radio Goran Vesić, koliko je dobro radio Šapić, da postave Radojčića, a da se on ništa ne pita. To su tri lekcije koje treba da nauče. Ako je Vučić imao nameru da se otarasi Dačića, čini se da će to zbog Beograda biti malo komplikovanije", istakao je Ćulibrk.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Talk of the town