Marketinški trik, kritika društva ili udar na feminizam: Kako je pseudonim "Ana Miloš" uzdrmao srpsku književnu scenu

Komentari

Autor: Nevena Petrović

30/12/2023

09:26

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Pisanje pod pseudonimom istorijski nije novo, ali zato jeste uzbudljivo, pa su se u njemu oprobavali čak i afirmisani pisci, poput Marka Tvena, Džoan K. Rouling i Stivena Kinga. Jedna od trenutno najpopularnijih spisateljica Elena Ferante, autorka "Napuljske tetralogije", nikada nije otkrila svoj identitet.

Ipak, na našim prostorima su se barem poslednjih godina, pisci ređe odlučivali da se služe drugim imenom, sve do Miloša K. Ilića, koji je postao poznatiji kao "Ana Miloš". On je pod tim pseudonimom napisao niz knjiga, a zatim odlučio da svoj "eksperiment" opiše u knjizi "Po zanimanju - Ana Miloš". Time je u javnosti pokrenuo brojne komentare i oštru polemiku: da li je u pitanju kritika društva i izdavača, igra ili samo neosnovani udarac na feminizam?

Diktat tržišta

Kako za Euronews Srbija objašnjava ovaj pisac, sve je počelo posle studija na Fakultetu dramskih umetnosti...

"Tu sam se malo pogubio oko toga ko sam, šta sam, zašto pišem i šta pišem - drame, scenarija, kopirajting... A mene je sve vreme jedino zanimala proza", kaže Ilić.

Tako jedan za drugim nastaju njegovi pseudonimi - Ivan Drnčula, Kosta Carić i Vlada Nolgin, a zatim i Ana Miloš.

"To je najsumanutije najslojevitije, najdublje identitetsko književno-autorsko preispitivanje svega što sam radio i svega što ću raditi", smatra pisac.

"Ana Miloš" se čak pojavljivala u javnosti i učestvovala na književnim večerima, davala intervjue, a zapravo je njenu ulogu igrala Miloševa drugarica.

Pisac tvrdi da se na korak odlučio zato što je aktuelna izdavačka scena više raspoložena za žensko pisanje i da je više šanse imao kao "Ana", nego kao "Miloš K. Ilić". Tako i njegova nova knjiga problematizuje izdavačku i kritičarsku scenu, čitalačku publiku, festivale i nagrade. Problem je, kaže Ilić, u vladavini profita, pomodarstvu i površnosti.

"Ova knjiga postavlja pitanje šta nama tržište danas znači u književnosti i do koje granice ono diktira nešto", kaže pisac.

"Vraćanje na primitivne matrice razotkrivanja"

Međutim, književna kritičarka Jelena Lalatović za Euronews Srbija ističe da činjenica da su feminizam i žensko iskustvo postali tržišno isplativi, ni u kom slučaju ne znači da je ženi danas lakše nego muškarcu u književnoj ili bilo kojoj industriji. Ona čitav projekat "Ana Miloš" opisuje kao "zapanjujuće pretenciozan".

"Ono što ovde vidimo je da se zaista vraćamo na neke prilično primitivne matrice koje uključuju to upravo razotkrivanje, ispovedanje, nekakvu senzaciju skandala, a bez mnogo argumenata", smatra Lalatović.

S druge strane, pisac i kolumnista Đuro Radosavović kaže da je Miloš Kojićević sam i bez novca izneo kampanju kakvu bi tržišni igrači platili, poigrao se stereotipima i razdrmao scenu svojom kreativnošću.

"Miloš K. Ilić je uvideo 'rupe' i neki problem, osvetlio ga i to je uradio sjajno. Čak i ova njegova knjiga koja se zove 'Po zanimanju Ana Miloš', pošteno napisana", ocenjuje Radosavović.

"Znak ulaska u postfeminističku fazu"

Kroz istoriju književnosti bilo je mnogo pisaca koji su pisali pod pseudonimom, a to su često bile žene. Čuveni primer iz 19. veka je ime "Džordž Eliot", iza kog je zapravo bila Meri En Evans. Knjige je potpisivala muškim imenom i izvesno vreme odbijala da bilo šta prizna, pa su čak i njeni bliski prijatelji bili iznenađeni kada su shvatili da je ona "Džordž".

U Francuskoj je mlada Aurora Dupin postala Žorž Sand. Postala je slavna i cenjena spisateljica, a volela je da u javnosti nosi mušku odeću, puši duvan, zagovara slobodnu ljubav i sve u svemu znala je da provocira.

"Razlog zašto su žene objavljivale pod muškim imenima je iz prostog razloga što na drugi način ne bi imale pristup toj sferi. Ovaj autor (Miloš K. Ilić) je objavljivan i pod pseudonimom i pod svojim pravim imenom. Mi nemamo nijedan dokaz da bi njega izdavači odbili zato što je muškarac", smatra Jelena Lalatović.

Igor Perišić smatra da Miloševa akcija jeste kritička prema feminizmu, ali da bi feministkinje to trebalo da prihvate kao znak ulaska u postfeminističku fazu, gde je feminizam zapravo postao ravnopravan u srpskoj kulturi kao i svi ostali diskursi koji su podložni i kritici i afirmaciji.

Mišljenja su sučeljena, ali ne zaboravimo, cela stvar nije toliko ozbiljna, smatra Đuro Radosavović.

"Ovo je performans i eksperiment i književnost. Ako neko sumnja da je neko prevaran, pa prevareni smo svi kad čitamo i poverujemo u knjigu, kad povjerujemo u likove koji su kreirani.

Autor potvrđuje da je sve to na neki način bila igra.

"Super mi je što je tako, jer ja sam se sve vreme zabavljao. I nekako u toj igri sam se nadao da će još neko da se zaigra i da će totalno van mene i van svih nas, da se samo pojavi neka nova knjiga Ane Miloš za koju ja ni ne znam", kaže on.

I to je samo jedan od mogućih nastavaka priče. Književnost je, stalno se pokazuje, neograničen prostor za igru.