Ida Prester pred koncert sa Lollobrigidom u BitefArtCafe-u: Publika svuda pleše iz kukova, a u Beogradu iz srca
Komentari
20/10/2025
-16:53
Ida Prester sa grupom Lollobrigida nastupa u subotu, 22. novembra u BitefArtCafe-u.
Od pankerske energije festivala i MTV nagrade do statusa regionalne indie-pop ikone, Ida & Lollobrigida ostali su simbol slobode, hrabrosti i muzike koja inspiriše. Njihove pesme nisu samo hitovi – to su manifesti, plesni rituali i dnevnici jedne generacije.
Publika će prepoznati onu istu devojku sa pank stavom i šljokicama, ali i umetnicu koja je u svojim stihovima zabeležila snove, kvarove, dodire i trenutke koji leče i bole istovremeno. Njen solo album "Sad" dodatno otkriva zrelost koja se ne odriče devojčice u nama.
Promo
U susret koncertu, opisuje kako doživljava prvih deset sekundi nakon izlaska na scenu:
"To je trenutak kad mi mozak klikne s telom i dogodi se neka magija. Često dolazim na koncerte potpuno iscrpljena, nakon celog dana putovanja, čekanja na granici… Šminkam se pred nastup, a glava mi doslovno pada od umora. Čekam svoj red utopljena u nekoj fotelji u bekstejdžu i redovno kažem bendu: 'Danas vi potegnite više, ja nemam snage'. A oni se samo nasmeju jer znaju da čim dotaknem stejdž, sve se menja. U sekundi nastaje potpuni fokus, energija, radost – svakog u publici gledam u oči, kao da sa svima istovremeno razgovaram jedan na jedan. To je teško objasniti – kao neki adrenalinski sport. Neko skače padobranom, a mi muzičari skačemo pred nepoznate ljude i pokušavamo da im ispričamo svoju priču. Taj osećaj ili obožavaš ili ga ne podnosiš.
Koja pesma ti je trenutno najzabavnija za izvođenje, a koju publika ne pušta da "ode u penziju"?
Trenutno mi je najdraže da izvodim numeru "70". Ljudi je obožavaju – cela dvorana uvek peva uglas s nama. A pesmu 'Volim te' publika traži na svakom koncertu već skoro dvadeset godina. Nju nikada nećemo moći da izbacimo iz seta
Promo/Danica Trajković
Povezane vesti
Ti si neka vrsta "mosta" između gradova i scena Balkana – šta je najlepše, a šta najizazovnije u toj ulozi?
Najlepše je što svuda imam "svoje ljude" – publiku koja zna svaku reč i prijatelje za kafu. Divno mi je što stalno otkrivam koliko smo zapravo slični, iako dolazimo iz različitih sredina. Svaki grad ima svoj ritam, energiju, humor i način izražavanja, a ja imam privilegiju da sve te nijanse spojim u jednu zajedničku priču.
Najizazovnije? Objasniti cariniku koji me viđa svake dve nedelje da nisam špijunka ni švercerka, nego samo – žena koja voli i ljubi u Zagrebu i Beogradu.
Da li Beograd i Zagreb različito "plešu" na tvoje pesme?
Beograd je grad u kojem publika stvarno pleše iz srca. U većini drugih gradova se pleše samo "iz kukova". Ovde se zaista osećam najbolje na koncertima i to uvek otvoreno govorim. Moj ceo bend je iz Beograda, ovde su nastale moje najbolje i najuspešnije pesme – ovo je baza moje muzičke inspiracije.
Promo/Danica Trajković
Šta te u poslednje vreme inspiriše van muzike – knjige, serije, moda, ljudi?
Ljudi. Uvek ljudi. Duhovite priče mojih prijateljica, objave na društvenim mrežama… Volim da sednem u tramvaj i slušam razgovore. Tu ima više inspiracije nego u Netflix katalogu! Nemam trenutno mnogo vremena za knjige ili serije – pomažem klincima oko lektire i to mi je najkonkretniji dodir s književnošću u ovom periodu.
Povezane vesti
Jesi li ikada imala totalni "blam" na sceni – i kako si ga pretvorila u šou?
Pukla mi je suknja na nastupu na Exitu, na glavnoj bini, pred 50.000 ljudi! Bila je to 2008. godina, mislim… Zip je jednostavno pukao na pola tokom pokreta nogom. Bila je to dugačka, plastična, roze suknja – sećam se kao danas. Na sreću, imala sam crne bokserice ispod. Rastrgala sam patent, suknja se držala samo na jednom končiću oko struka i ostala sam doslovce u boksericama. Ispalo je da je to deo koreografije! Srećom, nisam stidljiva – inače verovatno više nikad ne bih kročila na pozornicu.
BitefArtCafe je mesto sa posebnom publikom – šta je ono što ti tamo daje najjači "kick"?
Povezane vesti
Blizina. Tamo osećam svaki pogled, svaki osmeh, svaku vibraciju publike. Kao da svi zajedno dišemo. I uvek me iznenade koliko jako znaju tekstove – ponekad i bolje od mene!
Komentari (0)