Aktuelno iz kulture

Džud Lo: U Americi svi veruju da mogu da budu šta požele, a u Britaniji te savetuju da se ne uznosiš

Komentari

Autor: Guardian

27/08/2021

-

06:58

Džud Lo: U Americi svi veruju da mogu da budu šta požele, a u Britaniji te savetuju da se ne uznosiš
Džud Lo: U Americi svi veruju da mogu da budu šta požele, a u Britaniji te savetuju da se ne uznosiš - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Džud Lo je nekoliko meseci tokom 2000. godine, od ponedeljka do petka u Berlinu snimao ratnu dramu "Neprijatelj pred vratima", a onda bi u petak veče leteo za Njujork, kako bi stizao na probe za film Stivena Spilberga "Veštačka inteligencija". U nedelju uveče vraćao se za Berlin. 

"Bio sam nov u filmovima. Pretpostavljao sam da će tako stalno biti", počeo je Džud Lo razgovor za Gardijan.

Od tada, Lo je konstantno bivao tražen s obe strane Atlantika. Ali za njega je to bio prvi put da je Amerika stvarno mesto, a ne daleka maštarija.

"Filmovi su se uvek prvo prikazivali u Americi. Sećam se kada sam čuo za `Indijanu Džounsa` ili 'Ratove zvezda' i video u vestima sve te ljude u redovima za bioskope u Americi i pomislio: 'Kad ćemo mi ovo dobiti?' Uvek je postojao osećaj da su ispred. Uradili su fenomenalan posao prodajući taj način života koji je delovao tako drugačiji, glamurozan i kul", prisetio se Lo.

Transatlantski problemi su upravo deo novog Džadovog filma "The Nest", koji režira i piše Šon Durkin. To je detaljan portret braka između Rorija, razmetljivog britanskog brokera i njegove staložene žene Alison, Amerikanke koja trenira konje. Uvodna scena u kojoj se vide njegov srebrni Mercedes i njen stari braon Džip, govori dovoljno... 

Pored lične drame, film oslikava i različita obeležja stanovnika Amerike i Britanije: usporeni tradicionalni britanski mentalitet, nasuprot efikasnijeg i pragmatičnog američkog, kao i američki san o ekonomskom izobilju i britansku ideju društvene mobilnosti. 

"U Americi svi veruju da mogu da budu šta požele, u Britaniji treba da se pomiriš sa mestom na kom si se rodio", kaže Džudov lik Rori svojim kolegama u Londonu. Kao transatlantski operater, on traži način da uklopi stari britanski i novi američki način života i poslovanja. 

"Mnogo toga što on govori je na mestu. Možda je dve godine pre svog vremena, ali je činjenica da bi verovatno zarađivao mnogo novca. Međutim, kao što znamo, rušenje tog zida: 'Mi ovako radimo stvari', može da bude vrlo teško", kaže Lo.

Lou i sam prepoznaje taj pomalo nadmeni britanski način gledanja na svet.

profimedia

 

"Imam uspomene iz detinjstva, ne iz svoje porodice, ali od ljudi oko mene, koji su dobili taj grozni britanski savet: 'Ne uznosi se. Ne budi previše entuzijastičan. Možda ti se to i dopadne'. Za nekoga ko je rođen sa entuzijazmom, ko konstantno razmišlja: 'Kako ovo možemo da učinimo većim i boljim?', to je zaista sputavajuće", kaže glumac.

Iako je reditelj ciljano želeo Džuda za ulogu Rorija, on nije bio tako siguran.

"Kad sam prvi put pročitao scenario, Rori mi se nije baš dopao. A onda sam shvatio da je to moj posao i da moram da ga 'prodam'. Kako da ga učinim dopadljivim, iako su nekada njegovi postupci pogrešni?", naveo je Džud.

Rori je tako postao jedna od Džadovih uloga koja već važi za jednu od najboljih u njegovoj karijeri. A konkurencija je velika. Od "Talentovanog gospodina Riplija" za koji je dobio nominaciju za Oskara, preko rimejka filma "Alfi", ljubavnog androida u "Veštačkoj inteligenciji", pa sve do glavne uloge u seriji "Mladi papa", Lou stalno prevazilazi sam sebe.

Trenutno radi na novim nastavcima "Fantastičnih zveri", gde glumi mlađeg Dambldora i "Šerloka Holmsa" u kom je pomoćnik glavnog lika kog tumači Robert Dauni Džunior. Tu je i rola kapetana Kuke u rimejku Diznijevog "Petra Pana".

Više ne mora da leti preko okeana svakog vikenda, a kaže i da nije napuštao Britaniju u poslednjih godinu i po. Ipak, on je jedan od najboljih primera savremenih transatlantskih glumaca. Britanska i američka filmska industrija postale su nerazdvojne, pa se sada mnogi Holivudski filmovi snimaju baš u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Prošlo je i vreme u kom bi glumca u Britaniji zapitkivali kada će da nađe "pravi posao". To je srećna okolnost za njegovog najstarijeg sina Rafertija, koji je upravo uplovio u glumačke vode. 

Ipak, trebalo mu je vremena da shvati da takvi dušebrižnici nisu u pravu.

"U redu je razmišljati više, vedrije i bolje", kaže on i poručuje: "Nadam se da ovo čita moj sin".

Priredila: S. R.

Komentari (0)

Kultura