Uroš Đurić za Euronews Srbija o nasleđu i identitetu: Srpska kultura nije odbrambena, već inkluzivna

Da li smo svesni kao narod da je kulturni uticaj Srba zahvatao mnogo veće prostore od onih koje je ikada obuhvatala naša država? O tome kao nemi svedoci govore crkve na krajnjem severu Mađarske, u Rumuniji, kao i one u Trstu i Rijeci, i sve one su podignute dok obnove srpske državnosti nije bilo ni na vidiku. Tim temama se bavio umetnik Uroš Đurić koji je o svemu tome govorio za Euronews Srbija. 

"Umetnost je u mojoj porodici oduvek bila prisutna, tako da sam još od rođenja bio uključen u poslove vezane za umetnost. Moj otac je obilazio predele Mađarske, Slavonije i Banata gde je istraživao crkve koje su se nalazile na tom području", rekao je Uroš Đurić, vizuelni umetnik. 

On je govorio o tome da nije samo njegov otac bio umetnik, već i stric, tako da je to bilo porodično nasleđe. 

"Moj stric je istoričar umetnosti, vizantolog. On je jedan od ljudi koji je utemeljio savremenu vizantološku katedru na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, te je time podignuto sve na viši nivo", objasnio je Durić. 

Dotakao se svojih prvih sećanja, putovanja i crkvi koje su bile prominentne figure u njegovom životu. 

Euronews Srbija

"Moji su došli u Beograd silom ratnih prilika 1941. godine, a kada sam počeo da razmišljam kakav je to put bio, shvatio sam da je ključni tenutak bio gubitak mog oca, kao ključne figure u porodici. Zatekao sam se u Temišvaru gde sam imao izložbu, a bile su mi fascinantne dve zgrade. Srpska pravoslavna crkva sa vladičanskim dvorom i Katolička crkva, ta dva zdanja čine grad", ocenio je Đurić. 

Nakon posete Temišvaru su mu se javile prve ideje, jer se šetajući gradom osvrtao ka prelepim zdanjima. 

"Živimo u digitalnom dobu, sve informacije su dostupne, a moj doprinos je u tome da želim da ukažem na to da postoje neke stvari koje nisu dovoljno istražene i povezane", dodao je Đurić. 

Đurić je podsetio da se ove godine obeležava 200 godina postojanja Matice srpske. 

"Matica srpska je apsolutno prva, ona je utemeljena na određenim principima, pre svega prosvetiteljskim", kazao je on. 

Osvrnuo se na Njegoševa dela i ocenio da je srpska kultura inkluzivna, da nije odbrambenog tipa i da prikuplja mnogo umetnika - u savremenom kontekstu od Skendera Kulenovića do Vaska Pope, i u ondašnjem vremenu od Pepića iz Kratova do Maleševca. 

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.