Izgubljena bista i tajna Crkve Svete Agneze: Okriće koje menja sve što smo znali o poslednjim danima Mikelanđela
Komentari
04/03/2026
-12:34
Bista Hrista Spasitelja, koja se vekovima čuva u rimskoj Crkvi Svete Agneze van zidina, pripisana je vajaru i slikaru Mikelanđelu Buonarotiju, saopšteno je danas na konferenciji za novinare održanoj u toj bazilici.
Nove nalaze predstavila je istraživač Valentina Salerno, autorka novih studija o delu, zajedno sa predstavnicima redovnih kanonika Lateranske kongregacije, koja upravlja crkvom.
Zaključci se zasnivaju na analizi istorijskih dokumenata, uključujući testamente, prepisku, dnevnike, putopisne zapise, izveštaje, notarske inventare i arhivsku građu bratstva, u periodu od 1564. godine do danas.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Deset godina arhivskog istraživanja i novootkrivena, do sada neobjavljena dokumenta trebalo bi da iznova ispišu istoriju poslednjih dana slavnog vajara i njegovih veza sa jednim od najstarijih crkvenih redova i kruga njegovih omiljenih učenika.
Prošle nedelje je profesor Mikele Rak, takođe član vatikanskog komiteta, u intervjuu za Il Messaggero objasnio da je ovaj proces rezultat pronalaska novih dokumenata, inventara, pisama i detaljnih provera koje polaze od poslednjeg perioda života velikog renesansnog umetnika, koji je preminuo u svom domu u četvrti Mačel de' Korvi, delu grada gde se danas nalaze Trg Venecije i "Vittoriano".
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Mikelanđelo, kako navodi Rak, nije spalio sva svoja dela, kao što nam je to preneo najveći istoričar umetnosti tog vremena Đorđo Vasari. Naprotiv, želeći da sačuva svoje nasleđe, osmislio je sistem zaštite i ciljane raspodele radova svojim sledbenicima i omiljenim učenicima, među kojima je bio i Tomaso De Kavalieri, rimski plemić i njegov istinski izvršilac testamenta.
Pre smrti, dela do kojih mu je bilo najviše stalo prelazila su iz ruke u ruku i premeštena su u tajnu prostoriju, zatvoreni kabinet kojem se pristupalo pomoću tri ključa, podeljena trojici različitih ljudi. Nakon njegove smrti, tajna prostorija je, naravno, ispražnjena, a "blago" je diskretno raspodeljeno i premešteno u skladu sa Učiteljevim uputstvima.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Povezane vesti
Valentina Salerno je pronašla dva dokumenta koja potvrđuju ovu fazu. Neka dela ostala su u crkvenim okvirima, pažljivo čuvana, daleko od tržišnih interesa i sistematskog katalogizovanja. Među njima je i bista iz Crkve Svete Agneze.
Ona se pominje u arhivima Reda kanonika Presvetog Sakramenta, blisko povezanog sa Mikelanđelovim životom. Bista je ostala na sigurnom čak i tokom Napoleonove epohe, kada su kanonici odlučili da je premeste unutar kompleksa kako bi sprečili da bude odnesena. Od tada je u katalozima vođena kao anonimno delo iz 16. veka.
Nova atribucija stoga predstavlja omaž njenom tvorcu i istoriji skulpture, koja će i ubuduće ostati na svom mestu.
Komentari (0)