Premijera diptih predstave "Maskarada i Beskrajna igra" 25. aprila u Madlenijanumu

Kada se granice između umetničkih formi brišu, nastaje prostor za nešto novo, drugačije i neočekivano. Na sceni se susreću pokret i reč, klasično i savremeno iskustvo, mladost i emocija – u predstavi koja ne prati ustaljena pravila. "Maskarada i Beskrajna igra" donosi spoj drame i baleta kroz jedinstven scenski izraz, ali i otvara pitanje koliko smo spremni da umetnost danas doživimo van okvira na koje smo navikli.

O ovom projektu, koji se izvodi povodom Svetskog dana igre, na sceni Madlenijanuma 25. aprila, govorile su dramaturškinja Jelena Paligorić Sinkević i koreograf Aleksandar Ilić.

Kako objašnjava Paligorić Sinkević, predstava je koncipirana kao diptih u kojem se spajaju dva različita, ali komplementarna segmenta – dramski i baletski. Prvi deo, "Beskrajna igra", biografska je drama o balerini i glumici Svetlani Knežević i njenom životnom putu, dok drugi deo, "Maskarada", donosi savremenu baletsku interpretaciju muzike i pokreta.

"To je priča o odnosu majke i ćerke i o životu koji se prepliće sa baletom. Posebno je značajno što na sceni vidimo Svetlanu Knežević zajedno sa njenom ćerkom Milicom Janketić", navodi dramaturškinja.

Koreograf Aleksandar Ilić ističe da je "Maskarada" moderna baletska predstava u kojoj se kroz muziku i pokret oslikavaju emocije mladosti, zaljubljivanja i igre, a sve kulminira čuvenim valcerom Arama Hačaturijana.

"Pokušali smo da spojimo dramu i balet i da publiku uvedemo u svet igre, ali i da otvorimo interakciju sa gledaocima", kaže Ilić.

On dodaje da se klasični i savremeni izraz u predstavi ne sukobljavaju, već dopunjuju, stvarajući slobodnu scensku formu u kojoj publika ima aktivnu ulogu u doživljaju.

Diptih je jasno strukturno podeljen – prvi, dramski deo traje oko 30 minuta, dok baletski deo traje oko 45 minuta. Ipak, kako ističu autori, celine se međusobno prepliću kroz likove i motive, stvarajući jedinstven umetnički tok.

Govoreći o nastanku predstave, Paligorić Sinkević naglašava da je rad na biografskoj drami zahtevao fokus na emociju i autentičnost priče, dok je baletski deo inspirisan muzikom Šostakoviča, Hačaturijana i Štrausa.

"Ovo je prostor gde reč postaje metafora, a pokret univerzalni jezik koji svi razumeju", ističe ona.

Autori poručuju da je centralna ideja projekta slavljenje igre kao univerzalnog jezika umetnosti, ali i podsećanje da se granice između disciplina u savremenom teatru sve više brišu.

"Sve počinje iz sna i završava se pitanjem da li je sve to bio san ili stvarnost", poručuju oni, dodajući da predstava ostavlja prostor publici da sama pronikne u značenja.

"Maskarada i Beskrajna igra“ biće izvedena u Madlenijanumu 25. aprila, kao spoj drame i baleta koji publiku uvodi u svet emocije, pokreta i novih scenskih formi.