Svetski dan knjige za decu: Koliko mladi čitaju u eri društvenih mreža

Deca i tinejdžeri poslednjih godina sve više vreme provode ispred ekrana, a knjige su za mnoge postale nešto što više nije prioritet, izjavila je član Nadzornog odbora Društva školskih bibliotekara Srbije Mirjana Radovanović Pejović, povodom Međunarodnog dana knjige za decu.

Radovanović Pejović kaže da za razliku od najmlađih koji su najrevnosniji u bibliotekama, sve više tinejdžera ne razume pravu vrednost čitanja.

"Bez obzira na sve i dalje postoje i pravi ljubitelji knjiga, koji u njima nalaze ne samo obrazovanje, već i duboko istraživanje sebe i sveta oko sebe", rekla je za Tanjug ističući da đaci godišnje uz lektiru u proseku pročitaju sedam knjiga.

Podaci Društva školskih bibliotekara Srbije koje uvek ističe značaj knjiga kao izvora znanja i inspiracije, pokazuju da veliki broj dece ulaskom u tinejdžerske godine gubi interesovanje za čitanje knjiga koje je jedan od ključnih faktora za oblikovanje intelektualnog i emocionalnog razvoja.

TANJUG/ANA DUKOVIĆ

"Čitanje nije samo način da se usvoje nove informacije, već i sredstvo koje im omogućava da razumemo sebe, druge i svet oko sebe. Knjige su, kao i u prethodnim vremenima i dalje izvor mudrosti, kreativnosti i mogućnosti za istraživanje različitih aspekata života", kazala je Radovanović Pejović koja je zvanja višeg diplomiranog bibliotekara i pedagoškog savetnika stekla zbog posvećenog rada.

Prema njenim rečima, podaci Društva ukazuju da društvene mreže, video-igre i internet sadržaji zaokupljaju veliki deo vremena i pažnje dece i mladih, što dovodi do smanjene zainteresovanosti za pravo čitanje.

"Iako to ne znači da su sva deca izgubila ljubav prema knjigama, postoji sve veći broj mladih koji ne razumeju pravu vrednost čitanja", kazala je ona i dodala da s druge strane, postoje i mladi koji i dalje aktivno tragaju za knjigama i znanjem.

Naglasila je da je ljubav prema knjigama često nasledna ili izgrađena zahvaljujući pozitivnom uticaju roditelja, nastavnika i bibliotekara.

"Školske biblioteke više nisu tiha mesta. U svetu koji se stalno menja, bibliotekari iznalaze nove načine da đacima približe knjige kroz interaktivne i vizuelne sadržaje, kroz radionice, projekte, integraciju sa drugim umetnostima i javni nastup, kao i korišćenje e-knjiga, audio-knjiga, video-adaptacija", rekla je Radovanović Pejović bibliotekar užičke OŠ "Dušan Jerković".

Knjige oduvek, naglasila je, omogućavaju da se povežemo sa drugim ljudima i kulturama, razvijaju emocionalnu inteligenciju i, što je najvažnije, podstiču maštu i kreativnost.

"Biblioteka predstavlja važan centar, srce škole. Učenici se ohrabruju da samostalno istražuju, čitaju i upoznaju nove oblasti znanja na drugačiji način nego na časovima", navela je Radovanović Pejović koja je pokrenula akciju Društva školskih bibliotekara Srbije "Čitajmo glasno" koja se, uz podršku Ministarstva prosvete, kao nacionalna kampanja za promociju čitanja realizuje osam godina.

Ta akcija u kojoj učestvuju učenici, roditelji, pisci, a 2023. i 2024. bio ih je i 30.000, ipak kazuje da za čitanje ima nade, kazala je Radovanović Pejović - autor i koautor brojnih stručnih radova i publikacija sa Anom Duković, sa kojom je dva puta bila jedini izlagač iz Srbije na svetskim kongresima školskih bibliotekara.

TANJUG/ANA DUKOVIĆ

U Srbiji u cilju promocije književnosti za decu postoji nekoliko nagrada za najbolju knjigu - od najstarije "Neven", do "Dositejevog pera" o čijim dobitnicima i pobednicima odlučuju đaci beogradskih osnovnih škola.

Autorka čije je knjige taj veliki đački žiri dva puta proglasio za najbolje Silvija Otašević kaže za Tanjug da je kako bi najmlađi što pre ušli u magični svet pisane reči, nedavno završila "Vukovu ćiriličnu barku", audio-vizuelnu slovaricu i pesmaricu, koja sa interneta, do svakog deteta dolazi na jedan običan klik donoseći mu 30 pesmica o svakom ćiriličnom slovu, punih zanimljivosti, šala, avantura, ali i poruka važnih za odrastanje svakog deteta.

Međunarodni dan knjige za decu, obeležava se širom sveta već skoro šest decenija na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena kako bi se poslala poruka o važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči, još u najranijem detinjstvu.

U čast autorke "Pipi Duga Čarapa" i promovisanja prava dece na najbolja dela, Vlada Švedske uvela je nagradu "Astrid Lindgren" koju zovu malom Nobelovom nagradom, a čiji je novčani deo oko pola miliona dolara.