Marina Abramović o izložbi na Venecijanskom bijenalu: "Nadam se da me publika neće doživeti kao arogantnu i egoističnu"
Komentari
05/05/2026
-20:50
Marina Abramović je 1997. bila prva žena koja je osvojila "Zlatnog lava" za najboljeg umetnika na Bijenalu i to za delo "Balkan Baroque", iscrpljujući performans u kojem je sedela u mračnom podrumu i ribala krvave kravlje kosti po šest sati dnevno tokom prve nedelje manifestacije.
Danas, žena koja sebe naziva "bakom umetnosti performansa" ponovo ispisuje istoriju, ovog puta kao prva živa umetnica koja ima samostalnu izložbu u Galeriji Akademije, gde će (kao još jedan presedan) njeni radovi biti postavljeni rame uz rame stalnom postavkom muzeja, kao i u prostorima za privremene izložbe.
"Osećam se kao buldožer, neka vrsta komunističkog ratnika koji kaže: u redu, želim ovaj prostor. Važno je očistiti ovaj testosteron i pustiti malo ženskog duha unutra", kaže umetnica za Art Newspaper.
Ipak, ističe da je "veoma skrušena" pred svojom interpretacijom dela iz istorijske kolekcije Akademije. Naime, njena fotografija "Pijeta" iz 1983. godine, na kojoj umetnica u naručju drži telo svog tadašnjeg partnera Ulaja stajaće uz Ticijanovu "Pijetu" (1575–76), njegovo poslednje remek-delo koje je ostalo nedovršeno nakon njegove smrti.
"Nije lako biti pored ovakvog velikog dela", priznaje. "Nadam se da me publika neće doživeti kao arogantnu i egoističnu, jer uvek verujem da je ego prepreka stvaranju."
Novi zamah
Naziv izložbe u Akademiji je "Transforming Energy" ili "Transformacija energije", što, prema Abramović, izražava ključnu liniju njenog rada koju razvija već decenijama. "To je nešto što sam započela davno, odmah nakon što sam prešla Kineski zid: da pravim prolazne objekte koje publika može da koristi", kaže ona.
U poslednje vreme, ova želja za aktivnim uključivanjem publike dobila je novi zamah. Za svoju izložbu u Muzeju moderne umetnosti u Šangaju Abramović je kreirala čitavu postavku interaktivnih radova.
Povezane vesti
"To više nije imalo veze sa mnom. Publika je ta koja koristi rad i dobija energiju iz materijala, iz minerala koje koristim. Zaista je važno da publika ne bude samo nemi svedok, već pravi učesnik", objašnjava Abramović.
STR / AFP / Profimedia
Mnogi od tih interaktivnih "prolaznih objekata" sada su postavljeni u Veneciji, uključujući kamene krevete i strukture sa ugrađenim kristalima, sa kojima posetioci mogu fizički da stupaju u kontakt.
Jedan rad poziva posetioce da sednu ispred tri panela u crvenoj, plavoj i žutoj boji i posmatraju svaku boju po sat vremena. U blizini se nalazi niz metronoma kojima je potrebno po 14 sekundi za jedan pokret, a taj rad je posvetila kompozitoru Džonu Kejdžu, pioniru nedeterminisanosti u muzici, elektroakustike i nestandardne upotrebe instrumenata.
"Vi meni dajete svoje vreme, ja vama dajem iskustvo", kaže ona.
U prostoru izložbe u Akademiji nisu dozvoljeni telefoni, posetiocima se nude slušalice kako bi se blokirao spoljašnji zvuk, a Abramović želi da publika provede najmanje tri sata u doživljaju njenih radova. Optimistična je da će mnogi biti spremni na takvo vremensko ulaganje, posebno mlađi posetioci.
"Publika apsolutno sita pukog gledanja; žele da budu uključeni, žele da dožive umetnost na mnogo direktniji način nego ranije, a naročito mladi ljudi. Moj rad je u velikoj meri usmeren na mlađu generaciju publike. 'Transforming Energy' je za mene izuzetno važan, to je moje nasleđe", zaključuje Abramović.
Venecijansko bijenale i prateće izložbe održavaju se istovremeno širom grada, od 9. maja do 22. novembra i otvoreni su za sve posetioce.
Povezane vesti
Srbiju ove godine predstavlja umetnik Predrag Đaković izložbom "Preko Golgote do Vaskrsa", koji trenutno boravi u Veneciji.
Komentari (0)