Legendarni Dejvid Atenboro napunio 100 godina: Svet slavi čoveka koji je promenio način na koji gledamo prirodu
Komentari
08/05/2026
-14:09
Ser Dejvid Atenboro, britanski novinar i prirodnjak, koji je približio lepotu naše planete i njenih stanovnika milionima ljudi širom sveta, danas, 8. maja slavi stoti rođendan.
Tokom svoje sedam decenija duge karijere na BBC-ju, Atenboro je predvodio prelazak sa crno-bele na televiziju u boji. Upravo je on dao priliku danas legendarnoj komičarskoj grupi "Monti Pajton", odobrivši njihov "Leteći cirkus".
Njegovo oštro oko i briga za gledaoce delimično su razlog zbog kog su teniske loptice danas žute, a ne bele, jer se mnogo lakše vide na televizijskom ekranu.
Ipak, Atenboro je, naravno, najpoznatiji po svojim dokumentarcima o prirodi.
Decenijama je stajao pred kamerama kako bi milijarde ljudi edukovao, zabavio i inspirisao pričama o složenosti, čudesnosti i veličanstvenosti prirodnog sveta, kao i o brojnim pretnjama sa kojima se on suočava.
Karijera vođena radoznalošću
Atenboro se veoma rano zainteresovao za svet prirode, najpre kroz fascinaciju fosilima, s kojima se prvi put susreo kao dečak pronašavši amonit u oblasti Lesteršira.
Kasnije je studirao geologiju i zoologiju na Univerzitetu Kembridž, gde je diplomirao 1947. godine. Služio je u mornarici, a onda radio u izdavačkoj kući kao urednik naučnih knjiga za decu, kada je odlučio da se prijavi za posao na BBC radiju.
Joan Williams / Shutterstock Editorial / Profimedia
Povezane vesti
Njegova prijava je odbijena, ali je nekoliko nedelja kasnije dobio pismo u kojem su ga pitali da li bi bio zainteresovan za rad u novoj televizijskoj službi BBC-ja.
U početku nije bio siguran i brinuo je zbog napuštanja stalnog posla zarad tromesečnog ugovora, posebno jer je imao porodicu koju je trebalo izdržavati. Ipak, na kraju je pristao da radi kao producent za sve informativne i dokumentarne sadržaje.
Ti programi tada su gotovo u potpunosti emitovani uživo, ali je Atenboro ubrzo došao na revolucionarnu ideju za serijal "Zoo Quest", prvu emisiju koja je kombinovala uživo vođene studijske segmente sa snimcima iz prirode napravljenim na terenu.
I sam Atenboro učestvovao je u ekspedicijama tokom kojih su tražene retke životinje u divljini kako bi bile dovedene u Londonski zoološki vrt, što je kasnije priznao da danas više nikada ne bi bilo prihvatljivo.
"Prvi put sam video afričku prašumsku faunu, njeno ogromno obilje, neverovatnu raskoš života to je prosto uzimalo dah. Tada smo mislili da je prirodni svet zdrav i prepun životinja. Ako bi neka životinja u zoološkom vrtu uginula, jednostavno biste otišli i doneli drugu. Danas to više niko ne bi uradio", rekao je svojevremeno ser Atenboro.
To su bile i njegove prve prilike da istražuje čuda prirode i rani nagoveštaj decenija putovanja po svetu koje su usledile.
Revolucija boja
Atenboro nije posedovao televizor kada se pridružio BBC-ju 1952. godine, ali će za manje od 15 godina postati direktor BBC Two kanala - jednog od samo tri televizijska kanala koja su tada postojala u Velikoj Britaniji.
Povezane vesti
Jedno od njegovih prvih velikih dostignuća bilo je uspostavljanje televizijskog prenosa u boji. SVEN NACKSTRAND / AFP / Profimedia
Dve godine kasnije, 1969, Atenboro je maksimalno iskoristio novu tehnologiju visokog kvaliteta slike za program koji je trebalo da "pronađe najlepše stvari koje je civilizacija stvorila tokom prethodnih 2.000 godina i prikaže ih na ekranu".
Bila je to revolucionarna serija "Civilisation", koju je napisao i vodio istoričar umetnosti Kenet Klark. Emisija je postala prvi dokumentarni serijal novog tipa sa ogromnim budžetom i postavila standarde za televizijske kuće širom sveta.
Ubrzo je usledila još jedna monumentalna serija "The Ascent of Man", u kojoj je Džejkob Bronovski pratio istoriju naučnog mišljenja i izuma.
"Ja sam čovek programa, to je ono u čemu uživam", rekao je Atenboro nakon što je neočekivano napustio izvršnu funkciju kako bi postao slobodni autor.
Ideja o serijalu nalik "Civilisation", ali posvećenom prirodnom svetu, dugo mu se motala po glavi.
"Da mi je neko, dok sam bio na BBC Two ili direktor programa, prišao i rekao: 'Imamo sjajnu ideju - zašto ne bismo napravili pregled čitavog prirodnog sveta?', nikako ne bih mogao da kažem 'ne' i prepustim to nekom drugom", rekao je svojevremeno.
Na njegovu sreću, niko drugi nije došao na tu ideju, pa je mogao sam da je razvije. Snimanje je trajalo četiri godine, a rezultat je bio "Život na Zemlji".
Serija koja je promenila televiziju
Serija je snimana na više od 100 lokacija i istraživala je kako je evolucija oblikovala čuda prirodnog sveta.
James Veysey / Shutterstock Editorial / Profimedia
Svaka epizoda koristila je različite ekosisteme kako bi prikazala načine na koje su se životinje prilagodile svom okruženju.
Obim produkcije bio je bez presedana, a serija je postala prvi dokumentarac o prirodi koji je koštao više od milion funti.
Nakon premijere 1979. godine, uspeh serije otvorio je put čitavoj generaciji velikih dokumentarnih ostvarenja o prirodi.
Ujedno nam je podarila jedan od najupečatljivijih trenutaka u istoriji televizije, kada je voditelj privukao radoznalost grupe planinskih gorila u Ruandi.
Usledili su nastavci poput "Žive planete" i "Plave planete", koji su zajedno postali neka vrsta enciklopedije prirodnog sveta.
Istovremeno, postao je prepoznatljiv glas BBC-jevih dokumentaraca o prirodi, narirajući više od 300 epizoda za vodeće serijale poput "Wildlife on One" i "Natural World".
Pomeranje granica za novu generaciju
Tokom čitave karijere ser Dejvid koristio je nove tehnologije kako bi prikazao složenost prirode u sve većim detaljima.
U serijalu "Plava planeta" iz 2001, koji se smatra prvom sveobuhvatnom serijom o svetskim okeanima, kamere za snimanje pri slabom osvetljenju otkrile su do tada neviđena bića dubokog mora.
"Planeta Zemlja" iz 2006. godine bila je najskuplji dokumentarac o prirodi koji je BBC ikada naručio, ali i prvi BBC-jev serijal o divljem svetu snimljen u visokoj rezoluciji.
Koristeći stabilizovane nosače kamera vojnog kvaliteta, ekipe su mogle da snimaju iz helikoptera na velikim visinama i po prvi put zabeleže razmere migracija i lova bez uznemiravanja životinja.
Ser Dejvid je i dalje jedina osoba koja je osvojila BAFTA nagrade za programe proizvedene u crno-beloj tehnici, u boji, visokoj rezoluciji, 3D formatu i 4K tehnologiji.
Andrew Matthews / AFP / Profimedia
Vođen tehnološkim ambicijama, 2015. godine izveo je rekordno zaranjanje podmornicom na dubinu od 300 metara kod Velikog koralnog grebena, postavši sa 89 godina najstarija osoba koja je dosegla takvu dubinu.
Zaranjanje je snimljeno za novu televizijsku seriju i iskustvo virtuelne realnosti razvijeno u saradnji sa Prirodnjačkim muzejem.
Rad ser Dejvida danas obuhvata gotovo svaku veliku tehnološku promenu u istoriji televizije, uključujući i virtuelnu realnost, koja mu je donela još jednu BAFTA nagradu.
Čovek po kome se nazivaju vrste
Do devedesetih godina, nakon četiri decenije rada, uticaj ser Dejvida postao je jedan od temelja naučne zajednice.
"Obilazim zoološke fakultete i univerzitete širom sveta i profesori mi prilaze govoreći: 'Razlog zbog kog danas imam ovu karerijeru jeste to što sam gledao 'Život na Zemlji''", prisetio se Atenboro.
Više od 50 vrsta - od žaba i buba do mesožderke i tropskog leptira - danas nosi njegovo ime u zvaničnoj naučnoj klasifikaciji.
Među tim priznanjima su fosilizovana "čudna ptica" iz Kine, kao i gljiva koja je po njemu nazvana 2025. godine.
Prva vrsta koja je dobila njegovo ime identifikovana je 1993. godine: fosil morskog reptila pronađen na engleskoj Jurskoj obali.
To mu je i dalje posebno važan trenutak, naročito zbog detalja koji mnogima van nauke možda promiče.
"Postoji dosta vrsta koje nose naziv attenboroughi, i to je lepo. Ali kada po vama nazovu čitav rod organizama, to je nešto sasvim drugo", rekao je ser Dejvid.
Borba za prirodu
Iako je čitavog života zagovarao zaštitu prirode, tek nakon početka novog milenijuma njegovi dokumentarci počeli su direktno da se bave posledicama ljudskog delovanja po životnu sredinu, što je poslednjih godina kulminiralo hitnim apelima za akciju protiv klimatskih promena.
Godine 2006. ser Dejvid predstavio je dva dokumentarca u okviru BBC-jeve sezone "Climate Chaos", čime je javno pokazao promenu svog stava.
"Bio sam skeptičan prema klimatskim promenama. Bio sam oprezan da ne dižem uzbunu bez razloga", objasnio je prilikom predstavljanja programa. "Ali više nisam skeptičan. Sada više nemam nikakvu sumnju. Mislim da su klimatske promene najveći izazov sa kojim se svet suočava."
Annabel Lee-Ellis / AFP / Profimedia
Za većinu onih koji su gledali njegove programe, on je oduvek bio stalno prisutna figura koja tiho, a ponekad i veoma glasno, zastupa prirodni svet.
Bilo da govori pred morem posetilaca festivala, auditorijumom međunarodnih političara ili najmlađim fanovima, on i dalje podstiče čovečanstvo da preuzme odgovornost i uverava nas da još nije kasno da nešto promenimo.
"Čini mi se da je prirodni svet najveći izvor uzbuđenja; najveći izvor vizuelne lepote; najveći izvor intelektualnog interesovanja. To je najveći izvor svega onoga što život čini vrednim življenja", poručuje nam stogodišnji Atenboro.
Komentari (0)