Snežana Arnautović Stjepanović učestvovala u performansu kojim je otvoren paviljon Austrije na Bijenalu u Veneciji
Komentari
11/05/2026
-14:23
Multidisciplinarna umetnica Snežana Arnautović Stjepanović učestvovala je u otvaranju paviljona Austrije na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji na poziv autorke Florentine Holcinger.
Ona je sa austrijskim umetnicima izvela performans "Seaworld Venice" u kompleksnom scenskom prostoru ispunjenom vodenim rezervoarima, metalnim konstrukcijama i snažnim zvučnim i vizuelnim efektima, a u jednoj od centralnih sekvenci izvođači ulaze u borbu sa mašinama za prečišćavanje vode, dok snažni mlazevi vode preplavljuju prostor.
Prema opisu izložbe na zvaničnom sajtu Bijenala, Holcinger spajajući ples, pozorište i performans, koristi svoje dugogodišnje istraživanje vode kao polaznu tačku za istraživanje ljudskog tela u radikalno promenljivom pejzažu, u kojem se priroda i tehnologija sudaraju.
Podvodni zabavni park, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i sveta građevina, sve u jednom, "Seaworld Venice" komplikuje dualizme čistoće i zagađenja, greha i pokajanja, i čini vidljivim smeće koje se drži van vidokruga, ali ostaje stalno prisutno.
"Više od 20 godina bavim se performansom i višemedijskim instalacijama, ali moja poetika je drugačija od ove vrste rada. Moj umetnički izraz češće počiva na tišini, simbolici, ritualnosti i suptilnijim emotivnim stanjima, dok je Florentinin pristup radikalan, sirov i fizički ekstreman", rekla je Aranutović Stjepanović za Tanjug.
Povezane vesti
Upravo zato je ovo iskustvo za nju bilo izlazak iz sopstvenog jezika i suočavanje sa potpuno drugačijim načinom razmišljanja tela i performansa.
Umetnica je dodala da se "našla u prostoru koji je istovremeno delovao brutalno i poetski".
"U zelenoj svilenoj haljini, u kojoj sam prethodno bila na otvaranju, ulazim u rezervoar sa vodom i metalnim konstrukcijama. Taj sudar nežnosti i sirove industrijske mašinerije postao je snažna metafora borbe za opstanak. U jednom trenutku odeća prestaje da bude kostim i postaje deo borbenog tela", navela je Arnautović Stjepanović.
Za nju je posebno važan aspekt rada način na koji se tretira ljudsko telo, koje iako izloženo ekstremnim fizičkim uslovima i ogoljeno do granica izdržljivosti u performansu nije predstavljeno kao objekat pogleda, već kao radno, pobunjeno i ranjivo biće.
Naime, Holcinger predlaže instalaciju u obliku mašinskog organizma, u kojoj se pregovara o delovanju i njegovim posledicama po telo.
Povezane vesti
"Telo ovde nije dekoracija. Ono je sredstvo otpora, upozorenja i preživljavanja. Sve je svedeno na njegovu osnovnu biološku i emotivnu istinu", istakla je Arnautović Stjepanović.
Iskustvo rada sa Holcinger, Arnautović Stjepanović vidi kao " nastavak dugog procesa rada sa performansom kao umetničkim medijem".
Prema njenim rečima, na Institutu za umetničku igru imali su dragoceno iskustvo tokom retrospektive Marina Abramović “Čistač” u Beogradu, kada su naši studenti prošli kroz Abramović metod i mesecima izvodili performanse u muzejskom prostoru.
"To iskustvo bilo je izuzetno važno jer je otvorilo pitanje tela kao primarnog sredstva komunikacije, discipline i izdržljivosti. Upravo zato mi je rad sa Florentinom bio prirodan nastavak tog umetničkog i pedagoškog puta", rekla je umetnica.
Kao profesorka na Institutu za umetničku igru, gde predaje performans i instalaciju, Arnautović Stjepanović smatra da ovakve saradnje potvrđuju koliko je savremeni performans danas važan prostor za promišljanje društvenih i egzistencijalnih pitanja.
"Ovakvi projekti pokazuju da umetnost više ne može biti samo posmatrač stvarnosti. Ona mora aktivno da učestvuje, da upozorava, provocira i pokreće pitanja odgovornosti prema svetu u kojem živimo", ocenila je umetnica.
Pored učešća na Venecijanskom bijenalu, Arnautović Stjepanović je izrazila nadu da će deo ovih umetničkih iskustava biti predstavljen i u programu narednog izdanja Festival Sola 2027, a posebno se ističe želja da se realizuje gostovanje Holcinger u saradnji sa Austrijski kulturnim forumom.
Komentari (0)