Nevidljive vene sveta: Zašto će se ratovi budućnosti voditi pod vodom?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok se pažnja svetske javnosti usmerava na ratove na kopnu, vazdušne napade i pomorske sukobe, jedna od najvažnijih infrastruktura savremenog sveta nalazi se daleko od očiju javnosti, na dnu mora i okeana. Hiljade kilometara podvodnih kablova povezuju kontinente, omogućavaju međunarodne finansijske transakcije i održavaju globalni internet. Njihovo oštećenje može da uspori komunikaciju između čitavih regiona, a sukobi u Crvenom moru pokazali su koliko ova mreža može biti ranjiva.
Iako se internet najčešće povezuje sa bežičnim mrežama, satelitima i velikim centrima za obradu podataka, njegovu osnovu čini fizička infrastruktura. Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) radila je analizu u kojoj je navela da podvodni kablovi prenose više od 99 odsto međunarodnog saobraćaja podataka. Kroz njih prolaze informacije neophodne za funkcionisanje banaka, tehnoloških kompanija, državnih institucija i svakodnevnih komunikacija.
Kako je saopštila organizacija Internet Society, tokom 2025. godine postojalo je oko 570 komercijalnih podvodnih kablova, uz još 81 planirani sistem. Kablovi, često debljine baštenskog creva, prenose podatke pomoću optičkih vlakana i omogućavaju brz prenos ogromnih količina informacija između kontinenata.
Njihova važnost posebno dolazi do izražaja na mestima gde se veliki broj kablova ukršta ili prolazi kroz uske pomorske prolaze. Jedno od takvih područja nalazi se između Jemena i Džibutija, u moreuzu Bab el-Mandeb, koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom.
Bab el-Mandeb: Usko grlo svetskog interneta
Bab el-Mandeb decenijama ima veliki značaj za međunarodnu trgovinu zbog položaja na pomorskoj ruti između Evrope i Azije, preko Sueckog kanala. Međutim, njegov strateški značaj ne završava se na transportu nafte, gasa i robe. Ispod površine mora prolaze telekomunikacioni kablovi koji povezuju Evropu, Afriku i Aziju.
Bab el-Mandeb širok je svega oko 26 kilometara na najužem delu, a velika koncentracija pomorskog saobraćaja i podvodne infrastrukture čini ovo područje posebno osetljivim na pomorske nesreće, ali i na moguće namerne napade.
Ranjivost ove mreže postala je očigledna tokom 2024. godine, kada su oštećena četiri podvodna kabla u Crvenom moru. Prema analizi CSIS-a, incident je pogodio infrastrukturu kojom je prolazilo oko 25 odsto telekomunikacionog saobraćaja između Azije, Evrope i Afrike. Deo podataka preusmeren je alternativnim rutama, ali je slučaj pokazao koliko kvarovi na ograničenom geografskom prostoru mogu imati posledice daleko izvan regiona u kojem su nastali.
Andrey Nyrkov / imageBROKER / Profimedia
Oštećenja su se dogodila u periodu kada su jemenski Huti napadali trgovačke brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu. Napadi, koji su počeli krajem 2023. godine u kontekstu rata u Gazi, doveli su do poremećaja pomorskog saobraćaja i preusmeravanja dela brodova oko Afrike.
Ipak, oštećenje podvodnih kablova ne znači automatski da je reč o sabotaži. Stručnjaci upozoravaju da kablove najčešće oštećuju sidra brodova i ribarska oprema.
Slični problemi ponovili su se u septembru 2025. godine, kada su oštećeni podvodni kablovi u Crvenom moru, što je izazvalo poremećaje internet saobraćaja u delovima Azije, Afrike i Bliskog istoka. Stručnjaci su kao verovatan uzrok naveli trgovački brod čije je sidro oštetilo više kablova, javio je AP.
Podvodna infrastruktura kao novo polje sukoba
Podvodni kablovi postaju sve važniji i za nacionalnu bezbednost, jer njihovo funkcionisanje više nije samo pitanje pristupa internetu. Naime, od stabilnih međunarodnih veza zavise finansijska tržišta, komunikacije državnih institucija, poslovanje velikih kompanija i razmena podataka između centara za njihovu obradu.
Širom sveta svake godine dogodi se oko 200 kvarova na podvodnim kablovima. Najveći deo povezan je sa ribolovom i brodskim sidrima, dok ostatak nastaje usled prirodnih pojava i tehničkih problema. Iako namerna oštećenja nisu najčešći uzrok prekida, mogućnost sabotaže postaje sve značajnije bezbednosno pitanje, stoji u analizi Međunarodne agencije za digitalne tehnologije (ITU).
Andrey Nyrkov / imageBROKER / Profimedia
Poseban problem predstavlja činjenica da se kablovi protežu kroz međunarodne teritorijalne vode i ekskluzivne ekonomske zone različitih država. Zato zaštita zahteva saradnju vlada, na prvom mestu.
Podvodna infrastruktura može da bude i predmet hibridnog ratovanja, u kojem se pritisak na protivnika ne mora sprovoditi isključivo konvencionalnim vojnim sredstvima. U ovom slučaju udari uključuju ometanje komunikacija, izazivanje ekonomske štete ili stvaranje neizvesnosti oko bezbednosti infrastrukture. Sve to može da bude deo sukoba, a da uopšte ne uključuje neposredne vojne napade.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ne treba svaki prekid podvodnih komunikacija tumačiti kao neprijateljsku aktivnost. Međunarodni komitet za zaštitu kablova (ICPC) navodi da je slučajno oštećenje i dalje daleko najčešći uzrok kvarova.
Činjenice govore da je internet toliko važan u savremenom svetu da bez njega ne može da funkcioniše ni jedan aspekt života. Događaji u Crvenom moru pokazali su da bezbednost internetskih veza može zavisiti od situacije u samo jednom pomorskom prolazu, hiljadama kilometara udaljenom od korisnika usluga.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)