"Bio je patrijarh srpske kulture": Deset godina bez Bate Živojinovića, partizanskog "Džejmsa Bonda"
Komentari22/05/2026
-11:50
Danas se navršava 10 godina od smrti Velimira Bate Živojinovića, jednog od najvećih i najvoljenijih glumaca jugoslovenske i srpske kinematografije. Sa gotovo 300 uloga na filmu i televiziji, Bata je ostavio trag kakav je teško uporediti sa bilo kim drugim na ovim prostorima: od grandioznih partizanskih tema, preko socijalnih drama, do komedija i televizijskih serija koje se i danas repriziraju gotovo svakodnevno.
Njegovi filmovi obeležili su decenije domaće kinematografije, a popularnost je odavno prevazišla granice bivše Jugoslavije. U Kini je imao status filmske ikone, a "Valter brani Sarajevo" postao je jedan od najgledanijih stranih filmova svih vremena.
"Njegova filmografija je zapravo istoriografija jugoslovenskog i srpskog filma. Ne postoji nijedna važna etapa naše kinematografije, a da Bata nije bio njen istaknuti deo i da je svojim ulogama nije personifikovao", kaže za Euronews Srbija filmski kritičar i urednik Ivan Karl.
Prema njegovim rečima, Živojinović je bio mnogo više od velikog glumca.
"Bio je patrijarh filmske glume na ovim prostorima i jedan od najvećih promotera filma od vremena bivše Jugoslavije do današnje Srbije", naveo je Karl.
Gluma kao prva ljubav
Velimir Bata Živojinović rođen je u Jagodini 5. juna 1933. godine, gde mu je otac u to vreme radio kao sudski izvršitelj, ali je detinjstvo proveo u Koraćici.
E-Stock Agency
Talenat za glumu otkrio je sa veoma rano i kao 14-godišnjak odlučio da ode od kuće i upiše glumačku školu u Nišu.
Povezane vesti
Batin sin Miljko Živojinović za Euronews Srbija kaže da je taj potez njegovog oca bio izuzetno hrabar.
"Danas je teško zamisliti da dete od četrnaest godina ode samo u drugi grad da studira glumu, a tada gluma praktično nije ni bila definisana profesija", kaže Živojinović.
Veliku ulogu u tome imala je čuvena rediteljka Soja Jovanović, koja je među prvima prepoznala njegov talenat.
"Rekla mu je: ‘Sine, idi i završi glumačku školu’. Ona je prepoznala tu njegovu strast prema glumi“, naveo je Miljko.
Nakon školovanja u Nišu i Novom Sadu, Bata je godinama pokušavao da se izbori za svoje mesto među tadašnjim velikanima jugoslovenskog glumišta. Pozorišnu akademiju u Beogradu uspeo je da upiše iz trećeg pokušaja.
Filmski debi imao je 1955. u filmu "Pesma sa Kumbare" reditelja R. Novakovića, ali u tom filmu nije imao nijednu repliku.
Prelomni trenutak dogodio se kada ga je u pozorišnom bifeu primetio Veljko Bulajić, koji je tada pripremao film "Vlak bez voznog reda".
Povezane vesti
"Pitao je: ‘Ko je ovaj mladić?’ Pozvao ga je na probno snimanje u Zagreb, a Bata ga je pitao: ‘Ko će da plati put?’ Bulajić mu je odgovorio: ‘Sve je plaćeno, samo dođi’“, ispričao je Miljko Živojinović.
Euronews
Ta uloga otvorila mu je vrata velike filmske karijere, nakon čega je Bata odlučio da napusti pozorište i postane slobodni filmski glumac, što je u to vreme bio veoma rizičan potez.
Ipak, hrabrost mu se isplatila, pa je sa Bulajićem potom snimio "Rat" (1960), a onda i "Kozaru" (1962) za koju je dobio Srebrnu arenu na Filmskom festivalu u Puli i grandioznu "Bitku na Neretvi" koju je snimao 18 meseci sa svetskim zvezdama, poput Jula Brinera, Orsona Velsa i Sergeja Bondarčuka.
Povezane vesti
Ipak, slavu izvan granica Jugoslavije, koja traje i danas, doneo mu je film "Valter brani Sarajevo" (1972) Hajrudina Krvavca, prvo inostrano ostvarenje prikazano u Kini posle kulturne revolucije.
"Das ist Valter"
"Kako vreme prolazi, sve se zaboravi, ostaje Valter", rekao je u jednom intervjuu Velimir Bata Živojinović, koji je u tom filmu igrao heroja, špijuna iz Drugog svetskog rata, od kog je strepela neprijateljska vojska.
Neke nepotvrđene procene kažu da je "Valter brani Sarajevo" pogledalo više od milijardu ljudi, najviše zbog toga što je kao prvi film u koloru koji je prikazivan u bioskopima u Kini, bio jedan od najvoljenijih u toj zemlji.
Prinstscreen YouTube/KlasikTv
U uzbudljivom akcionom, špijunskom filmu o sarajevskim ilegalcima, pratimo partizanskog obaveštajca Vladimira Perića Valtera, koji predvodi sarajevski pokret otpora. On je glavna prepreka na putu Nemaca koji planiraju da dopreme gorivo vojnim vozilima, kako bi obezbedili povlačenje u Nemačku.
Valter razotkriva njihov plan i zajedno sa ostalim ilegalcima, pod pseudonimom Pilot, kreće u zadatak da razotkrije Kondora i njihovu misiju.
Ivan Karl podseća, da je pored "Valtera", Bata igrao u svim ključnim vrstama partizanskog filma, koji su donosili "meku moć" Jugoslaviji tog vremena.
"'Valter brani Sarajevo' bio je neka vrsta partizanskog Džejmsa Bonda smeštenog u Drugi svetski rat. Ti filmovi nisu težili istorijskoj autentičnosti koliko zabavi i stvaranju heroja koji će dopreti do široke publike“, rekao je Karl.
Dodao je da su upravo zato "Most", "Partizanska eskadrila" i "Valter brani Sarajevo" ostali upamćeni kao vrhunski akcioni filmovi domaće produkcije.
"Kada se u Kini pomene Bata Živojinović, mnogi i danas imaju snažne emocije i lepe uspomene vezane za taj film", rekao je Karl.
Na Kanskom festivalu učestvovao sa sedam filmova
Živojinović je ispričao je da je posao za njegovog oca bio gotovo ravnopravan članu porodice.
"Njegova profesija bila je peti član porodice, a možda nekada i prvi. Sestra i ja smo odrastali uz snimanja, uz tu atmosferu stvaranja i rada. Vodio nas je na setove i usadio nam radnu etiku. Uvek je dolazio prvi i odlazio poslednji sa snimanja. Kakvi god da su bili uslovi, kiša, sunce ili loša atmosfera, pokušavao je svojim duhom da podigne energiju. Ljudi su se uvek smejali kada ga vide, a on bi potpuno ozbiljan pitao: ‘Šta je smešno?’“, rekao je on.
Tanjug/video
Takva posvećenost glumačkom pozivu odrazila se na brojna priznanja koja je dobio tokom karijere. Skoro za rubriku verovali ili ne, ali Živojinović je na Kanskom festivalu učestovao sa sedam filmova, među kojima su "Skupljači perja" (1967), "Grupni portret s damom" (1977) i "Poseban tretman" (1980).
Tri puta je poneo Zlatnu arenu iz Pule, a dobitnik je i niza drugih nagrada na domaćim i stranim festivalima. Festival evropskog filma na Paliću dodelio mu je nagradu "Aleksandar Lifka" za ukupan doprinos evropskoj kinematografiji, a Jugoslovenska kinoteka svoje najviše priznanje Zlatni pečat za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti.
Bio je inicijator i osnivač, neko vreme i predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, kao i direktor filmskog programa Slobodarskih svečanosti u Sopotu (kasnije Sofest).
Na dan kada je preminuo, 22. maja, porodica i prijatelji održali su petogodišnji pomen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Na molbu Batine dece, sina Miljka i ćerke Jelene, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić potpisao je saglasnost da se ekshumiraju njegovi posmrtni ostaci i prenesu u Koraćicu, gde u porti Crkve Svete Trojice već počiva njegova supruga Julijana Lula.
Deo kulturnog nasleđa
Govoreći o tome kako današnje generacije doživljavaju Batu, Karl je povukao paralelu sa najvećim holivudskim ikonama.
Euronews
"Naše generacije danas njega gledaju kao što Amerikanci gledaju Džona Vejna, Hemfrija Bogarta ili Roberta Redforda. To su glumci i filmovi koji nikada neće nestati. Postoji ona anegdota da je teško nabrojati deset filmova jugoslovenske kinematografije u kojima nema Bate Živojinovića. On je deo našeg kulturnog nasleđa i tako će ostati zauvek", ocenio je filmski poznavalac.
Miljko Živojinović kaže da njegov otac ni danas nije zaista otišao, jer njegovi filmovi nastavljaju da žive sa publikom.
"Ja lično mislim da on nigde nije otišao. Tu su njegovi filmovi koje svakodnevno možemo da gledamo na televiziji. Kad menjam kanale, stalno naiđem na neki njegov film i naravno da srce zaigra. Ostanem da pogledam scenu, da se podsetim“, rekao je on.
Za Miljka je, Bata Živojinović, pored glumačke legende bio i divan otac.
"Bio je moj najbolji drug. Topao, veseo čovek koji je umeo da ćuti, a da tim ćutanjem mnogo kaže. Naučio nas je da uspeh nije nemoguć i da treba da budemo najbolja verzija sebe", rekao je Živojinović.
Više o nasleđu legendarnog Bate, pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)