Odlazak vizionara koji je ukrotio strah: Kako je Đorđe Kadijević stvorio dom u umetnosti

Beograd je ostao bez jednog od svojih najvećih intelektualaca i umetničkih vizionara. Đorđe Kadijević, proslavljeni reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar, preminuo je u 94. godini života, ostavljajući iza sebe opus koji je suštinski izmenio lice domaće kinematografije i televizije. Bio je čovek duboke misli koji je verovao da umetnost služi kako bismo mogli "podneti sebe i svet koji nam nije dom".

Kadijević nije bio samo filmski autor; on je bio autentični erudita koji je krajem šezdesetih godina prošlog veka hrabro zakoračio iza kamere, donoseći estetiku i teme koje su do tada bile potpuno nepoznate jugoslovenskoj publici. Njegov odlazak filmski kritičar Ivan Karl ocenjuje kao ogroman gubitak dragocenog znanja i iskustva koje je decenijama nesebično prenosio svojim studentima i savremenicima.

"Gubi se znanje, veliko iskustvo i jedan pogled na umetnost koji se ne sreće tako često. Đorđe Kadijević je skoro jedan čitav vek bio svedok, akter i učesnik mnogih sudbonosnih dešavanja, a svojim radom ostavio je trag koji će nastaviti da traje još nekoliko vekova", istakao je Karl u razgovoru za Euronews Srbija.

Tanjug/STR

Analizirajući njegov neprocenjivi istorijski značaj, Karl navodi da se Kadijevićev rad mora posmatrati kroz tri specifična stvaralačka "koloseka". Prvi čine filmovi koji pripadaju čuvenom Crnom talasu, poput kultnih ostvarenja "Praznik" i "Pohod". U tim delima, Kadijević je na netipičan, hrabar i kompleksan način sagledavao ratno i poratno vreme na prostorima bivše Jugoslavije. Njegovi likovi nikada nisu bili jednodimenzionalni, a Karl ističe da je bilo izuzetno smelo za to vreme prikazati ratni period u Srbiji van uobičajenih ideoloških šablona tog doba.

Drugi ključni segment njegovog bogatog stvaralaštva bila je televizija. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Kadijević je potpisao neka od najsjajnijih ostvarenja Televizije Beograd. Šira javnost će ga, ipak, najviše pamtiti kao utemeljivača srpske filmske fantastike i horora. Njegov televizijski film "Leptirica" iz 1973. godine postao je apsolutni klasik, a svoj vizuelni vrhunac u ovom žanru potvrdio je i remek-delom "Sveto mesto".

Konačno, treći kolosek Kadijevićevog rada krunisan je monumentalnom serijom "Vuk Karadžić", koja je u Rimu osvojila prestižni Grand Prix. Dobitnik Sretenskog ordena i Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke, Kadijević nas je napustio tiho, ostavljajući iza sebe svetove koje će generacije koje dolaze tek otkrivati i proučavati. Njegov doprinos kulturi ostaje kao trajni spomenik jednom neponovljivom umetničkom duhu.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu iznad teksta