"Moje pesme, to sam ja": Sećanje na Milana Mladenovića, koji je preminuo pre 27 godina

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/11/2021

11:24

"Moje pesme, to sam ja": Sećanje na Milana Mladenovića, koji je preminuo pre 27 godina - Copyright Printscreen YouTube/Kosijer

veličina teksta

Aa Aa

U Beogradu, 5. novembra 1994. godine, preminuo je Milan Mladenović, "dečak iz vode", legendarni beogradski i jugoslovenski muzičar i pesnik, frontmen kultnog sastava "EKV".

"Moje pesme - to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih. I to činim samo da se imaginacija nazire, kao kroz maglu. Svako od nas ima svoju priču, koju prezentuje na način koji mu odgovara. To radim i ja. Pri tome koristim jedinu mogućnost koja mi je dostupna, a to je muzika! Tako uspevam da zadovoljim svoj ego. Jer, ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi, ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi!", reči su Milana Mladenovića.

Akustičnu gitaru dobio u četvrtom osnovne

Rođen je 21. septembra 1958. u Zagrebu, u šestoj godini se s porodicom odselio u Sarajevo, da bi 1970. došao u Beograd. Kako je i sam govorio, počeo je da svira u četvrtom razredu osnovne škole, kada mu je otac kupio akustičnu gitaru i upisao u muzičku školu.

"U to vreme voleo sam mnogo da čitam, čitao sam Aleksandra Dimu i avanturističke romane. Bitlse sam slušao najviše", podsećao se Mladenović u jednom od razgovora.

Kada je definitivno odlučio da se bavim rokenrolom, to se njegovim roditeljima se to uopšte nije dopadalo.

"Ali sam se na kraju izborio da se naviknu na to, a onda bi im bilo drago kada pročitaju moje ime u novinama. Počeli su aktivno da me pomažu i podržavaju", reči su Mladenovića, koji je završio Jedanaestu beogradsku gimnaziju.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka osnovao je sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem svoj prvi bend, "Limunovo drvo", s kojim je nastupao po gitarijadama, u SKC i Domu omladine, a onda 1980. nastaje kultni sastav novog talasa "Šarlo akrobata". U postavi tog benda su, pored Mladenovića, bili i Dušan Kojić Koja i Ivica Vdović Vd. Objavljuju samo jedan album, a neke od pesmana naći će se potom i na čuvenoj kombilaciji "Paket aranžman".

Nepune dve godine kasnije (pred kraj 1981), sa muzičarima i prijateljima iz prethodnih grupa, osniva grupu "Katarina II". Tokom 1982. novom bendu su se priključili klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar "Šarla akrobate" Ivica Vdović.

U postavi "Katarina II" grupa 1984. godine je izdala istoimeni album, posle čega Vdović i Mihajlović odlaze iz benda. Grupa je promenila ime u „Ekatarina Velika“ i 1985. godine izdala takođe istoimeni album, koji dobija povoljne kritike i skreće pažnju na bend.

Nastaju čuvene pesme "Radostan dan", "Ja znam", "Jesen", "Vrt" i mnoge druge. Nedugo potom menjaju ime u "Ekatarina Velika", Mihajlović odlazi, a umesto Vda dolazi Firči, i istorija počinje da se ispisuje munjevitom brzinom.

Nižu se antologijske ploče "EKV" - "Katarina II" (1984), "Ekatarina Velika" (1985), "S’ vetrom uz lice"(1986), "Ljubav" (1987),"Samo par godina za nas" (1989), "Dum dum" (1991), "Neko nas posmatra" (1993), kao i tri živa albuma. Svaka ponaosob i sve zajedno podižu "EKV" na pijedestal na kome ostaju i dalje.

Mladenović je insistirao da se pesme "EKV" ne uzimaju kao poezija i da se ne odvajaju od muzike.

"Pesme nam nastaju na probama, kada počinjemo svi zajedno da sviramo i to su najbolje pesme kao `Par godina` ili tako neke", naveo je svojevremeno Mladenović, koji je upravo pomenutu pesmu smatrao možda i najboljom "EKV".

Mladenović se 1985. godine pojavio u filmu Gorana Markovića "Tajvanska kanasta", a sledeće godine i u filmu Darka Bajića "Crna Marija" gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao kompoziciju "Bus Station".

Godine 1992. sa "Partibrejkersima" i "Električnim orgazmom", Mladenović stvara projekat "Rimtutituki", kojim su se zalagali za antiratnu propagandu. Njihov je čuveni singl " Slušaj ‘vamo!".

U leto 1994. godine odlazi u Brazil i sa svojim prijateljem Mitrom Subotićem Subom snima album "Dah anđela", svoje poslednje delo, koje nosi svečanu, ali i tragičnu simboliku u nazivu. Te jeseni, "dečak iz vode" je zauvek otišao sa životne scene. Pomenuti album je objavljen posle njegove smrti.

Mnogi članovi grupe "EKV" više nisu sa nama - Bojan Pečar umro je 1998. u Londonu od srčanog udara, Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine, Ivan Vdović 1992. i Dušan Dejanović 2000. godine.

Nisam mogao poštenije i iskrenije da potrošim sve te godine

"Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše, borite se za život. Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine", reči su umetnika kojima je zaključena monografija o Mladenoviću pod nazivom "Dečak iz vode" (objavila Izdavačka kuća "Lom").

"Monografija je pravo pokušaj da se u pisanom obliku sačuva delo čoveka koji je bio jedan od arhetipskih likova jugoslovenskog rokenrola i dragoceni poetski dokument za XXX Generacije. Ovo je poslednja verzija pesama, koje je 1994. godine, Milan Mladenović pripremio za objavljivanje, pa otuda i pojedine razlike u naslovima i samim stihovima sa ploča i u knjizi", piše u opisu monografije.

Milan Mladenovic (36) izgubio je bitku od raka pankreasa 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Milan Mladenović je dobio ulice u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, a u Beogradu pored ulice, plato ispred beogradskog Doma omladine u centru grada nosi njegovo ime.

Zadužbina Milana Mladenovića osnovana je 2019. godine prema nalogu koji je u svom testamentu ostavila njegova majka Danica Mladenović. Namera je da se autorska i lična zaostavština frontmena Ekatarine Velike sačuva kao celina i da se nameni za kulturne i humanitarne svrhe.

Zadužbina dodeljuje Nagradu "Milan Mladenović" na dan Milanovog rođenja, 21. septembra, a nedavno je pozvala je sve poštovaoce lika i dela jednog od najboljih i najuticajnijih muzičara sa ovih prostora da učestvuju u formiranju arhivskog fonda koji bi bio dostupan kao javno kulturno dobro.
"Svi koji su voljni da dopune fond Zadužbine, a poseduju fotografije, video snimke, novinske isečke, omote ploča, kaseta, ulaznice sa koncerata EKV, Katarine II, Šarla akrobate, Angel's Breath, Limunovog drveta, autograme ili bilo koji drugi materijal, mogu da pišu na arhiva@milanmladenovic.com", navedeno je u saopštenju.