"Kada dobro čini zlo": Neobjavljeni Tolkinov intervju menja pogled na "Gospodara prstenova"

Godine 1968. BBC je emitovao delove poslednjeg intervjua koji je Dž. R. R. Tolkin snimio, 31 godinu nakon objavljivanja romana "Hobit". Godine 2019. iz arhive je izvučen kompletan video-zapis.

Britanski javni servis je 2019. u arhivu pronašao kompletan zapis, u kom Tolkin, između ostalog, odgovara na pitanje da li bi pristao na pustolovinu, u koju se u "Hobitu" otisnuo Bilbo Bagins, na poziv čarobnjaka Gandalfa.

"Da mi je čarobnjak došao kada sam bio mali dečak, situacija bi bila potpuno drugačija od one u 'Hobitu'. Verovatno bih pronašao neki izgovor da ne pođem... Nisam imao nikakvu želju da sebe dovodim u neprijatne situacije samo zarad avanture", otkrio je pisac. 

Uz osmeh je dodao: "Osim toga, bio sam dobro vaspitan da izbegavam razgovore sa sumnjivim starijim gospodinom".

Ipak, ova izjava nikada nije emitovana. Samo nekoliko odlomaka iz intervjua pojavilo se na televiziji 1968. godine, dok je najveći deo snimka ostao duboko u BBC arhivi sve dok nije pronađen za jedan radijski program 2019. godine.

Do tada neviđeni i neobjavljeni materijal sadrži iznenađujuće iskrene trenutke autora "Hobita" i "Gospodara prstenova" i otkriva njegove stavove o ključnim likovima iz njegovih najpoznatijih dela.

Inspiracija - poseta Alpima

"Hobit" je prvi put objavljen 21. septembra 1937. godine, a period koji obuhvata taj datum danas se obeležava kao "Tolkinova nedelja".

U intervjuu iz 1968. godine Tolkin je BBC-ju govorio o planinarskom putovanju po Švajcarskoj iz 1911. godine, kada je imao samo 19 godina, a koje je kasnije poslužilo kao inspiracija za njegovu slavnu fantastičnu epopeju.

Printskrin/Youtube/BBC Archive

"Jedna od ključnih stvari u 'Hobitu' zasnovana je na jednoj od retkih avantura kroz koje sam prošao u životu. Prešli smo mnoge planinske prevoje... Na leđima smo nosili samo rančeve. Spavali smo na najneobičnijim mestima. Nekoliko puta smo za dlaku izbegli smrt, veoma slično onoj epizodi sa kamenjem koje bacaju divovi. I mislim da je upravo zato Bilbovo putovanje zapravo lično iskustvo, naravno izmenjeno. Jedino što nismo sreli gobline", prisetio se pisac.

Kako je finski jezik stvorio Srednju zemlju

Tolkin je u razgovoru govorio i o izmišljenim jezicima iz svojih romana.

Njihove korene pronašao je u danima kada je na Univerzitetu Oksford studirao klasične jezike, ali je pažnju počeo da mu odvlači jedan neobičan hobi: učenje finskog jezika.

"Njegova struktura i zvučna tekstura izuzetno su upečatljive. On me zapravo opija. Jednostavno sam se posvetio učenju tog jezika onda kada je trebalo da radim druge stvari, a ljudima nikako nije bilo jasno zašto su moji eseji o grčkoj drami postajali sve gori i gori", rekao je Tolkin.

Prema njegovim rečima, upravo je ta fascinacija ušla u jezik Srednje zemlje.

"Moglo bi se reći da je zasnovano na finskom, uz dodatak određene količine grčkog i drugih jezika koje sam kasnije naučio", dodao je pisac.

Printskrin/Youtube/BBC Archive

Ljubav prema jezicima razvila se još u detinjstvu, a nastavila je da raste i nakon njegovog povratka iz Prvog svetskog rata, kada se zaposlio kao saradnik na radu na "Oksfordskom rečniku engleskog jezika".

"Bio sam angažovan na izradi etimologija i tada sam naišao na mnoge veoma zanimljive", rekao je 1968. godine.

Tragedija Goluma

Možda najzanimljivije otkriće iz intervjua tiče se Goluma, zlobnog stanovnika podzemlja kojeg je u filmskim adaptacijama Pitera Džeksona tumačio Endi Serkis.

Pisac je Goluma opisao kao "primer iskvarenosti", a posebno se zainteresovao kada je razgovor skrenuo na jednu od ključnih scena iz "Gospodara prstenova", u kojoj se Golum nalazi uz Froda i gotovo uspeva da se promeni.

Stjuart Li, profesor engleske književnosti na Univerzitetu Oksford, objasnio je u radijskom programu iz 2019. godine: "Reč je o trenutku kada Golum zapravo počinje da se vraća u Smigola, svoje ranije i manje monstruozno biće. Dobija unutrašnju bitku. Njegova dobra strana počinje da pobeđuje i on pokušava da pomiluje usnulog Froda".

Međutim, tada interveniše Frodov najbolji prijatelj Sem.

"Ljudi su me često pitali šta me najviše potresa", rekao je Tolkin.

"Mislim da je najtragičnija tačka čitave priče strašna ironija da dobro često čini zlo. Najtragičniji trenutak je kada Sem, želeći da zaštiti prijatelja, kaže: 'Skloni ruke s njega.' Time zapravo sprečava Golumovo pokajanje. A to mi se čini veoma istinitim prikazom života".

Iako Sem samo pokušava da zaštiti Froda, njegov postupak navodi Goluma da se vrati svojoj mračnoj strani.

New Line Cinema / Entertainment Pictures / Profimedia

Prema Lijevom tumačenju, ovaj motiv odražava Tolkinov širi pogled na svet.

"U njegovoj mitologiji ponekad se dešava da dobro, sasvim nenamerno, proizvede veliko zlo", istakao je profesor.

Dobro i zlo nikada nisu jednostavni

U BBC-jevom snimku novinar je primetio da moralni svet Tolkinovih knjiga nije tako jednostavan kao sukob dobra i zla.

"Osnovne linije jesu prilično jednostavne, ali zapravo nisu, zar ne? Vidite zlo i na strani dobra. To nije samo borba dobrih protiv loših, kako se to danas kolokvijalno kaže", smatra pisac.

Upravo ta složenost moralnih izbora, kako komentariše novinar koji je intervjuisao slavnog pisca, bila je u središtu Tolkinovog književnog stvaralaštva. Za autora "Hobita" i "Gospodara prstenova", najveće tragedije nisu nastajale kada zlo pobedi dobro, već kada najbolje namere proizvedu upravo suprotan ishod.