Igre 
Galerija na otvorenom u Beogradu: Ulična umetnost autentična i bez cenzure
Komentari12/03/2022
-20:13
Mnogi beogradski zidovi su prekriveni muralima i drugim vidovima ulične umetnosti. Iako najčešće nastala bez dozvole, kod nas se ova umetnička dela gotovo nikada ne prekreče.
Za emisiju Cult Euronews Srbija su govorili istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević i ulični umetnici Andrej Žikić (Artez) i Andrej Josifovski (Pijanista).
Za svoj umetnički izraz, oni koriste sprejeve, četke i farbu, umesto platna odabrali su zidove, a njihova galerija je ulica.
"Ulica je jedina slobodna zona. Ulica je mesto gde se dešavaju razne stvari, ulica je moja najveća inspiracija. Umetnost se tu bori i umetnost tu jedino preživljava, ako mene neko pita", kaže Andrej Josifovski Pijanista.
Andrej Žikić Artez oslikao je više hiljada kvadratnih metara širom Evrope i sveta. Prvi veliki zid naslikao je u Bukureštu, a među poslednjim ovaj na 17. spratu jednog beogradskog solitera.
"Ovo je moj grad. Ja sam uvek osećao da pripadam Beogradu, a onda pripadam i drugim gradovima i zemljama, jednostavno se lagodno osećam kad sam u urbanom prostoru nemam nikakvu tremu da izađem i da crtam gde god da se nalazim i na taj način osvajam teritoriju. Zidovi su ogledalo umetnika, uglavnom ono kako se osećate i kako živite ispliva na površinu. Ja se trudim da živim punim plućima, volim ljude i volim društvo, pa su figure jako čest motiv na mojim radovima.
Takođe, volim životinje i volim da sam u prirodi, tako da svih tih elemenata ima i prisutni su u skoro svakom radu. Sama činjenica da se većina radova i dan danas fotografiše je informacija za mene da i dalje postoje znači da su bili prihvaćeni i meni je srce puno zbog toga", kaže Andrej Žikić Artez.
Euronews Cult
Povezane vesti
Jedan od vodiča kroz uličnu galeriju Beograda je istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević. Nezaobilazna tura na koju uglavnom vodi strance je Donji Dorćol.
U ovom delu grada 2020. godine je organizovan festival Rekonstrukcija, na kojem su učestvovale isključivo žene i to je dokaz da rad na skeli nije samo muški posao.
"Morate da imate istrajnost. Mislim da je to najveća tajna toga ko opstaje na ulici a ko ne opstaje", ističe istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Najviše murala u Beogradu nastalo je za vreme festivala ulične umetnosti "Runaway" koje je organizovao Andrej Josifovski Pijanista.
Zahvaljujući njemu Bežanijska kosa izgleda ovako, a ništa manje šareno nije ni naselje 25. maj na Donjem Dorćolu. Upravo u ovom naselju, nalazi se mural "Ja sam Akiko" koji je Pijanista naslikao inspirisan istoimenim romanom Stefana Tićmija.
"Moja ideja je bila da je to jedna devojčica koja je hrabra i buntovna. Ona ima svoj pogled i bez obzira na to što učiteljica, odnosno ozbrazovni sistem, pokušava da ukalupi, ona je istrajna da bude svoja i da radi to što voli. Na muralu sam napravio tu decu da budu tamna, jer su ista, ušla su u kalup, jedino svetlo je na Akiko i ona je zvezda, ona sija i treba da pokazuje put, bosa je jer je buntovnik i stoji na ivici stolice, iako u realnosti ta staloca ne bi mogla da stoji jer bi se prevrnula. I naravno postoje stilizovane ruke koje simbolizuju učiteljicu odnosno obrazovni sistem koji ukalupljuje i ne dozvoljava drugačije mišljenje", kaže Pijanista.
Euronews Cult
Iako na prvi pogled deluje bezazleno, ovaj mural nosi snažnu poruku, koju Pijanista godinama ispisuje svakim svojim radom. Upravo je poruka to što umetničko delo razlikuje od ostalih.
Povezane vesti
"To je ono protiv čega se borim i to su ti odnosi koji su meni važni da postoje u bilo kakvom društvu, da postoji sloboda mišljenja, govora, izražavanja... Nije velika većina ljudi koji rade na ulici toliko hrabra i slobodna da iskaže nešto. Tu postoje crteži koje ja zovem dekoracijom, koji ulepšavaju prostor. Ja se trudim da uvek postoji ozbiljna poruka, ako je nema to je dekoracija i to može da radi bilo ko, a sa porukom već možemo da konkurišemo da nekada postanemo umetnici", Josifovski, arhitekta i ulični umentik.
Da bi se oslikao jedan mural potrebno je pribaviti dozvolu vlasnika zgrade, najčešće skupštine stanara, a ukoliko se ta zgrada nalazi u centru grada neophodna je i dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Najveći broj murala ipak, nastao je bez ikakve dozvole.
"Baš zato što se radi bez dozvole, baš zato što ti ljudi prenose autentično ono što misle i što osećaju bez ikakve vrste cenzure, ovo jeste upravo najslobodniji oblik umetnosti", kaže Radošević.
Euronews Cult
Povezane vesti
Na ulicama Beograda najpre su se pojavili grafiti, a prvi mural naslikan je 1972. godine. Osamdesetih godina beogradske zidove oslikavali su uglavnom strani umetnici, dok su danas veoma zastupljeni portreti poznatih ličnosti.
"Grafiti i street art su urađeni u javnom prostoru bez dozvole i praktično rade ono što oni misle da treba, ne postoji sistem cenzure. To što Beograd nema dovoljno sredstava da uvede zero tolerance politiku - politiku koja kaže da u roku od 24 sata sve što je izvedeno bez dozvole na ulici mora da se prekreči - razlog je što je Beograd postao jedna velika galerija na otvorenom, gde se vrlo retko prekreči nešto što se uradi na ulici", dodaje Radošević.
Ovde nema dodvoravanja galeristima niti favorizovanja najboljih. Na ulici ima mesta za svakoga i iznenadićete se šta sve možete videti, ako kroz grad hodate podignute glave.
Komentari (1)
ALEKSANDRA
13.06.2022 13:39
Muzika iz videa? :)