Ispod "Mrtve prirode sa hlebom i jajima" pronađen skriveni portret Pola Sezana

Glavna konzervatorka Umetničkog muzeja u Sinsinatiju Serena Ari sprovodila je rutinsku proveru stanja cenjene slike "Mrtva priroda sa hlebom i jajima" Pola Sezana, kada je primetila nešto neobično.

Za rad naslikan 1865. godine male pukotine na površini nisu bile iznenađenje, ali su bile koncentrisane na dva kraja platna, umesto ravnomerno raspoređene na celoj površini. Štaviše, otkrivale su male "fleke" bele boje koja je odudarala od mračne palete boja kojima se u toj fazi stvaralaštva služio francuski slikar.

"Pomislila sam da bi ispod možda moglo da bude nešto i da to treba da pogledamo", rekla je Ari za CNN.

Konzervatorka je zamolila lokalnu medicinsku kompaniju da donese prenosivi rendgen u muzej, gde su tehničari skenirali sliku.

Ispostavilo se da je slika postavljena vertikalno prikazivala portret čoveka za kog konzervatorka i njene kolege veruju da je Sezan lično.

"Mišljenje svih je da je reč o autoportretu. Pozirao je na način na koji se obično slika autoportret: drugim rečima: on nas posmatra, ali mu je telo okrenuto. Da je to portret neke druge osobe, verovatno bi bila okrenuta frontalno", dodala je Ari.

Ako se ispostavi da su u pravu, to je najraniji zabeleženi prikaz slikara, koji je bio u dvadesetim godinama života u vreme kada je radio na mrtvoj prirodi.

Sezan je napravio više od dvadeset autoportreta, a sve njih nakon 1860, najčešće grafitom.

Slika "Mrtva priroda sa hlebom i jajima" naslikana je u realističkom stilu i inspirisana španskim i flamanskim barokom. Sezan je u početku karijere imao takozvani "mračni period", u kasnijim godinama prigrlio živopisniju estetiku pod uticajem Kamija Pisaroa, da bi kasnije postao predstavnik postimpresionizma.

Sredinom šezdesetih godina 19. veka Sezan je razvio novu tehniku koristeći špatulu za nanošenje boje, postižući tako bogatiju teksturu. 

Da li je skriveni portret na slici u Sinsinatiju bio eksperiment koji je pošao naopako ili je slikar jednostavno "reciklirao" staro platno da uštedi novac, verovatno nikada nećemo saznati.

Još jedna mogućnost je da je Sezan iznenada osetio nalet inspiracije i počeo da slika na prvom dostupnom platnu, čemu u prilog ide činjenica da se nije potrudio čak ni da uklanja postojeću boju pre početka rada.

Analize slike će se nastaviti i trebalo bi da otkriju hemijski sastav boja na portretu i pigmente koje je umetnik koristio.

Za sada, međutim, muzej planira da je ponovo izloži, nakon što je površina očišćena, a ubuduće će moći da se vidi zajedno sa prikazom rendgena.