"Knjiga iščašene svakodnevice": Multimedijalni umetnik Vuk Vidor objavio knjigu "Weird World"

Multimedijalni umetnik Vuk Vidor nedavno je objavio knjigu fotografija pod nazivom "Weird World".  

Umetnik je skupljao analogne fotografije koje je napravio instamatik kamerom, odnosno "mali idiotom" ili čak kodakovmi, koji su bili prefabrikovani, a fotografije su se izbacivale u foto laboratoriji.

"Laboratorija bi na neke fotografije stavila stiker 'nefakturisano'. Prema njima je fotografija bila loše kadrirana, loša ekspozicija. I onda sam ih stavio u kutiju i stvarala se vremenom interesantna kolekcija fotografija koje su imale iščašeni  izgled", objasnio je Vidor za Tanjug Reflektor. 

Fotografije nastale od devedesetih do početka pojave digitalnih aparata, Vidor je počeo da slaže kao da stvara dijalog između njih, i smatrao je da bi bilo dobro da u doba digitalizacije stare fotografije spoji u knjigu, kao idealni medijum za to. 

Tanjug/ Strahinja Aćimović

"Sadržaj je najrazličitiji. Ima anonimnih i poznatih ljudi, ima mrtvih mačaka, scena nekih izložbi, beskućnici iz Čikaga i Njujorka, neke glamurnozne i neglamurozne stvari, ima malo erotike", rekao je umetnik. 

Prema njegovim rečima, skupljene fotografije su "kao neka vrsta dnevnika svakodnevnice, koji na kraju postaje iščašen zato se zove 'Weird World' - ništa tu nije perfektno, sve je neperfektno".

Upitan kako vidi budućnost umetničkog izražavanja u doba tehnološke revolucije, Vidor je primetio da "imamo tendenciju da mislimo da će nešto novo, tehnološki napredno da zameni prethodno". 

"To može da funkcioniše za mašine, ali ne za neke ljudske delatnosti. Za slikarstvo je više puta proglašena smrt, a vidi se da je opet u modi", podsetio je VIdor.

Prema njegovim rečima, ljudsko stvaralaštvo, od pećinskih crteža do danas,

ne može da zameni tehnologija kao takva.

Tanjug/ Strahinja Aćimović

Pozorište, film i literatura će opstati jer su deo naše DNK i ne mogu nestati žato što je došao mobilni telefon, ocenio je Vidor.

"Jeste da je malo pažnja skraćena, ali u jednom trenutku se moramo vratiti na osnove stvari, da tražimo neko rešenje, odgovor o smslu u životu. Ne mislim da fotografija kad je gledate tri sekunde može dati odgovor. Traži se nešto dublje", smatra umetnik.

Govoreći o Nagradi za crtež fondacije njegovog oca Vladimira Veličkovića (1935-2019) i Fondacijom za crtež Galerije Haos, Vidor je istakao da svake godine ima dosta novih umetnika koji predlažu radove i "nastavlja se želja upotrebe crteža kao osnovog medijum za izraz".

"Među nama su vrlo talentovani ljudi. Svake godine vide se novi, budući umetnici koji imaju apsolutno neverovatan talenat. To daje nadu da neće stati, da je crtež kod nas, a i u svetu, ima veliku budućnost", ocenio je Vidor.