Igor Damnjanović: Nagrada "Caca Aleksić" mi je važna jer sam od nje mnogo naučio

Reditelj i glumac Igor Damnjanović laureat je nagrade "Slobodanka Caca Aleksić" za najbolju režiju predstave za decu u sezoni 2021/22. godine i to za predstavu "Razmaženi princ", po tekstu Željka Hubača, Narodnog pozorišta iz Leskovca.

"Ta nagrada je meni važna zbog toga što nosi ime žene koju sam poznavao, sa kojom sam sarađivao i od koje sam sam mnogo naučio što se tiče života i profesionalnog dela", rekao je Damnjanović o osvojenom priznanju.

Prema njegovim rečima, nagrada je potvrda da je kasnije ispravno režirao predstave za decu, trudeći da prenese taj šmek i format koje gaji pozorište "Puž" iz Beograda.

Damnjanović je istakao da glumci posebno vole "Puž", zato što su ovde Aleksić (1949-2019) i njen suprug Branko Milićević postavili da je glumac u pozorištu najvažniji.

"Bez svega ostalog, može da se dešava. U srži, dramska umetnost se zasniva na glumcu koji nešto radi i energiju prenosi publici. Sve ostalo nije osnova, sve se dalje nadopunjuje", ocenio je reditelj.

Tanjug/Zoran Žestić

U "Pužu" su svi glumci jedna familija koja sjajno sarađuje i kroz njega su prošla najveća imena našeg glumišta, dodao je Damnjanović.

Predstavu "Razmaženi princ" Damnjanović je radio sa "predivnom ekipom" u Leskovcu, a ističe da je od Aleksić naučio da se publika najbolje prepoznaje u predstavi kada ima ljubavi.

"Ova predstava upravo govori o ljubavi, o razumevanju, o sagledavanju sebe pa sveta oko sebe, poštovanju  drugih. Ali u osnovi je ljubav i onda to deca piju kao vodu", istakao je reditelj u razgovoru za Tanjug Reflektor.

Od oktobra docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, sa iskustvom glumca Narodnog pozorišta u Prištini, koje je sada u Gračanici, Damnjanović prvenstveno uči druge "da budu na prvom mestu pristojni ljudi".

"Bavimo se psihologijom. Ovo jeste jedan od najlepših poslova na svetu, ali baš i nije normalan. U smislu da se bavite tuđim sudbinama, preživljavate ih kroz sebe i svoje biće. Naravno, uvek treba ostaviti otklon da ne bismo poludeli zbog toga", upozorio je Damnjanović.

Tanjug/Zoran Žestić

Prema njegovim rečima, "glumci kada plaču na sceni oni plaču iskreno, ne uče da plaču, nego plaču kroz likove koje tumače".

"Bavimo se psihologijom tih likova, a onda nas to uči i mnogo bitnim stvarima, a to je kako da se nađemo u kojoj situaciji. Glumci koji kažu da ne koriste iskustvo iz uloga koje su tumačili nisu potpuno iskreni", dodao je Damnjanović.

Pozorište u Gračanici od 2004. godine ponovo radi na Kosovu i Metohiji i pokriva enklave u kojima živi srpsko stanovništvo, a Damnjanović ističe da je "to jedna velika misija".

"Tamo gde mi idemo nailazimo na iskonsko pozorište - glumac i publika. Tamo nema uslova, igramo i po livadama, dvorištima i srušenim domovima kulture", objasnio je Damnjanović. 

Prema njegovim rečima, "procenat publike koji na Kosovu i Metohiji ide na predstave je višetruko veći nego u ostatku Srbije - u enklavi gde ima 200, 300 duša dođe 90 posto stanovništva".

"Sve što se prikaže toj publici oni upijaju, to im je potrebno i to je dokaz da je kultura preko potrebna ovom narodu. Što više budemo vodili decu u pozorište sigurno će postati bolji ljudi", zaključio je Damnjanović.