Šta nam zlatni džepni sat može reći o poslednjim trenucima na brodu Titanik?

U izobilju predmeta izvučenih iz olupine Titanika koja počiva na dubini od 4.000 metara ispod površine Atlantskog okeana, između ostalog, nalazi se i jedan lepi, zlatni, džepni sat, o kom piše novi broj Smitsonijan magazina.

Njegov vlasnik bio je Džon Star Marč iz Nju Džerzija, koji je bio poštanski službenik na Titaniku. 

Marčova žena umrla je 1911. i njegove dve ćerke nagovarale su oca da potraži posao na kopnu. Naime, on je za osam godina karijere na prekookeanskim putničkim brodovima, preživeo isto toliko opasnih situacija i njegove ćerke nisu želele da rizikuju da ostanu i bez drugog roditelja. Međutim, prilika da se ukrca na najveći putnički brod u dotadašnjoj istoriji delovala je suviše dobro da bi bila propuštena. 

Rizik mu se nije isplatio. Kazaljke njegovog sata zauvek su se zaustavile 14. aprila 1912. godine u 1:27h, tačno sat i 47 minuta nakon što je Titanik udario u santu leda na svom prvom putovanju. Ogromni brod potonuo je za samo tri sata, odnevši sa sobom živote 1.500 putnika i posade, dok je 705 preživelo.

Šta je Marč radio u tom međuvremenu dok je brod bespovratno tonuo u dubine Atlantika?

Spasavanje pisama

Cena izgradnje i upravljanja velikim brodovima na početku 20. veka bila je prevelika da bi je pokrila samo prihod od putničkih karata. Zato su pomorske kompanije prevozile i poštu, tako da je Marč bio jedan od čak pet poštanskih radnika.

Poštanski službenici u to vreme bili su ugledni članovi društva, a samo šačica ljudi bila je kvalifikovana da se bavi takvim poslom. Imali su i unosne plate od hiljadu do 1.500 dolara godišnje, što je 1912. godine bilo mnogo novca.

U hijerarhiji brodske posade, bili su negde na sredini i smešteni u kabinama treće klase. Imali su posebnu prostoriju za sortiranje pošiljki (što je u to vreme bila retkost na prekookeanskim brodovima), kao i privatnu trpezariju. 

U veče 14. aprila, okupili su se da proslave 44. rođendan kolege Oskara Skota Vudija.

Brodski oficir koji je došao u poštansku ispostavu, kada je postalo izvesno da će brod potonuti, kasnije je ispričao Senatu da su poštanski službenici u tom trenutku predano radili na spasavanju pisama.

Poput orkestra koji je navodno svirao sve dok brod nije gotovo potonuo, Marč i njegove kolege obavljale su svoje dužnosti u haosu i pokušavali da spasu što je moguće više pošiljki. Preživeli su kasnije pričali da su videli radnike kako izbacuju vreće sa poštom na palubu, u pokušaju da ih drže na suvom do dolaska pomoći. 
   
Međutim, ta pomoć nije stigla sve dok brod nije potpuno potonuo.

Okeanografi su locirali njegovu olupinu 1985. a tokom narednih decenija spaseni su brojni artefakti, poput posuđa, nakita i delova samog broda. Pronađeno je i 340 tela nastradalih putnika i članova posade, među kojima je bio i Džon Star Marč.

Marč je sahranjen u Nju Džerziju, a na njegovom spomeniku je ugravirano: "Američka pomorska poštanska služba, R.M.S. Titanik".

Njegov sat vraćen je njegovim ćerkama, a sada je deo kolekcije Nacionalnog poštanskog muzeja u Americi, kao mali zlatni podsetnik na čoveka koji je svoju dužnost obavljao do poslednjeg trenutka.

Priredila: S. R.